Revised Common Lectionary (Complementary)
7 „Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8 Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9 Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10 Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11 Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12 Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13 Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14 Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15 позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
Признање пред Богом
40 Испитајмо, размотримо путеве своје,
вратимо се Господу своме.
41 Отворимо своја срца,
молимо се Богу небескоме.
42 Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
а ти нам праштао ниси.
43 Гневом си се заогрнуо,
гонио нас, убијао, ниси штедео.
44 Облаком си се заогрнуо,
наша молитва није продрла до тебе.
45 Сметлиште си од нас начинио,
сви народи су нас презрели.
46 На нас су се искезили
сви наши душмани.
47 Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
живимо у страху и затирању.
48 Потоци суза из мојих очију теку
због разарања мога народа.
Паћеничка жалост
49 Сузе моје теку без престанка,
из очију лију и стати неће,
50 док нас не погледа
и не види Господ са небеса.
51 Жалост ме раздире кад гледам очима
шта се догађа у граду женама.
52 Као птицу прогоне ме стално,
а немају зашто да ме мрзе.
53 Живога ме у јаму бацише
и камењем затрпаше.
54 Вода ми се склопи изнад главе,
те помислих: „Са мном је свршено.“
Бог избавља и плаћа
55 Из дубине, из јаме, о, Господе,
призвах име твоје.
56 Глас мој ти си чуо,
послушај вапаје моје!
57 Кад завапих, ти се нађе близу.
Ти ми рече: „Немој се бојати!“
58 Ти си ми, Господе, извојевао правду,
ти си ми живот откупио.
Павле на Малти
28 Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта. 2 Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће. 3 А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку. 4 Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда[a] не дозвољава да живи.“ 5 Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди. 6 Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.
7 Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио. 8 Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га. 9 Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени. 10 Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.