Revised Common Lectionary (Complementary)

⁷ „Чуј, мој народе, говорићу,
    о, Израиљу, против тебе сведочићу;
    ја сам Бог, твој Бог јесам.
⁸ Не корим те због твојих жртава
    и твојих свеспалница што су стално преда мном.
⁹ Не примам бика из твоје штале
    и јарце из твојих стада.
¹⁰ Јер моја је свака шумска животиња,
    стока са хиљаду гора.
¹¹ Свака горска птица мени је позната,
    припада ми што по пољу миче.
¹² Да огладним, не бих теби казао;
    јер су моји и свет и шта га испуњава.
¹³ Једем ли ја месо бикова
    и пијем ли крв јараца?

¹⁴ Жртвуј Богу захвалницу,
    испуни Свевишњем завете своје;
¹⁵ позови ме у дану невоље;
    избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“

⁷ Јерусалим, рушевина усамљена,
    свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
    никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
    смеју му се зато што је пао.

⁹ Види му се да је нечист јако,
    али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
    а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
    јер непријатељи ликују ли, ликују.

¹⁰ Непријатељ граби, пљачка,
    све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
    проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
    да ступају где ти збор ступа.

¹¹ Цвили народ, како да не тугује!
    Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
    „Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
    јер падох у беду.“