Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Јерусалим је неверна невеста
16 Дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гадости. 3 Реци: ’Овако Господ Бог говори Јерусалиму: пореклом и родом из земље си хананске; отац ти је Аморејац, а мајка Хетитка. 4 А твоје рођење? На дан твог рођења пупчану ти врпцу нису одсекли, нити су те водом опрали да те очисте; нису те сољу натрљали, нити те пеленама повили. 5 Ничије ти се око није сажалило, да ти из самилости учини нешто од тога, него су те с гађењем бацили напоље на дан твог рођења.
6 Пролазећи поред тебе видео сам те како се копрцаш у својој крви. И док си лежала у својој крви, ја ти рекох: живи! Живи! – рекох ти – док си лежала у својој крви. 7 Учинио сам да порастеш као биљка у пољу. А ти си порасла и развила се, накитом се девојачким окитила: дојке су ти напупеле, длаке ти изникоше, али си била још сасвим нага.
8 Пролазећи поред тебе, приметио сам да је дошло твоје време, време за љубав. Тада сам те заогрнуо својим плаштем и покрио твоју голотињу. Заклео сам ти се и склопио савез с тобом – говори Господ Бог – и ти си постала моја.
9 Водом сам те опрао, крв сам с тебе спрао и уљем те намазао. 10 Обукао сам те у везену хаљину, на ноге ти обуо сандале од најбоље коже, опасао те финим ланом и покрио те свилом. 11 Накитом сам те окитио: на руке сам ти ставио наруквице и ланчић око врата. 12 На нос сам ти ставио прстен, наушнице на твоје уши и красни венац на главу. 13 Била си окићена златом и сребром, а одећа ти је била од финог лана, свиле и везеног платна. Хранила си се брашном, медом и уљем. Била си све лепша и лепша, до царске си се части уздигла. 14 Због твоје лепоте име ти се прочуло међу народима, јер си била савршена у својој лепоти због раскоши моје којом сам те обдарио – говори Господ Бог.
3 Какву, дакле, предност имају Јевреји над незнабошцима? Или, има ли какве користи од обрезања? 2 Велике, у сваком погледу! Најпре, Јеврејима су поверене Божије објаве[a]. 3 А шта ако су неки били неверни? Хоће ли Бог због тога престати да буде веран? 4 Никако! Пре ће бити да је Бог веран, а да је сваки човек лажљивац, као што у Светом писму пише:
„Тако ћеш се оправдати својим речима,
и победити када те окриве.“
5 Ако наша неправедност показује Божију праведност, шта ћемо рећи на то? Да Бог можда није неправедан кад кажњава? Ово питам с људске стране. 6 Никако! Како би онда Бог могао да суди свету? 7 Међутим, ако моја неистина служи да покаже изобиље Божије истине ради његове славе, зашто да ми се суди као грешнику? 8 Зашто да не кажемо: „Хајде да чинимо зло да би дошло добро?“ Уосталом, неки клеветници нам и приписују такве речи. Зато ће бити праведно осуђени.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.