Old/New Testament

Асине реформе

15 На Одидовог сина Азарију је сишао Божији Дух ² и он оде пред Асу па му рече: „Чујте ме, Асо, сва Јудо и Венијамине! Господ је са вама када сте ви са њим. Ако га потражите, даће вам да га пронађете; ако га оставите, оставиће вас. ³ Многе су своје дане Израиљци били без истинитог Бога, без свештеника који поучавају и без Закона. ⁴ Али у невољи су се окренули Господу, Богу Израиља; тражили су га и дао им је да га пронађу. ⁵ Баш у те дане није се мирно путовало, ни мирно живело, велика је пометња била над свим становницима земље. ⁶ Један народ је сатирао други и један град је сатирао други, а Бог их је смео свим невољама. ⁷ А ви, будите јаки и нека вам не клону руке јер постоји награда за ваша дела.“

⁸ А када је Аса чуо Одидово пророштво, осоколио се и одстранио гадости из целе Јудине земље, из Венијамина и из свих градова које је освојио у Јефремовом горју. Обновио је и жртвеник Господњи који је стајао испред Господњег трема.

⁹ Тада је окупио све од Јуде и Венијамина, и све који су од Израиља пребегли код Јефрема, Манасије и Симеуна. Било је то мноштво које је видело да је са њим Господ, Бог његов.

¹⁰ Окупили су се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине. ¹¹ Тог дана су принели Господу на жртву нешто од плена који су понели: седам стотина волова и седам хиљада оваца. ¹² Заветовали су се да ће свим срцем и свом душом тражити Господа, Бога својих отаца, ¹³ а да ће се погубити ко то не буде чинио, ко не буде тражио Господа, Бога Израиљевог: и младо и старо, и мушкарци и жене. ¹⁴ И заклеше се Господу уз повике, клицања, трубе и овнујске рогове. ¹⁵ Сва Јуда се радовала заклетви којом се од срца заклела. Радо су га потражили и он им је дао да га нађу, дао им је Господ мир са свих страна.

¹⁶ Такође, Аса је своју мајку Маху уклонио с положаја царице мајке, јер је начинила одвратне Аштартине ступове. Аса је посекао ступове и спалио их у долини Кидрон. ¹⁷ Но, иако није уклонио узвишице из Израиља, Асино срце је било у потпуности верно свег његовог живота. ¹⁸ Он је донео у Божији Дом ствари које је његов отац посветио: сребро, злато и посуђе.

¹⁹ Све до тридесет пете године Асине владавине није било рата.

Асине последње године

16 Тридесет шесте године Асине владавине, израиљски цар Васа је кренуо против Јуде утврдивши Раму, да би спречио свакога да долази или одлази од Асе, цара Јудиног.

² Тада је Аса узео све сребро и злато што је остало у ризници Дома Господњег и у ризници царског двора, и послао их арамејском цару Вен-Ададу који је пребивао у Дамаску. Поручио му је: ³ „Нека буде савез између мене и тебе, као између мог оца и твог оца. Ево, шаљем ти сребро и злато; дођи и поништи свој савез са Васом, царем израиљским, да би отишао од мене.“

⁴ Вен-Адад је послушао Асу, па је послао своје војне заповеднике да нападну израиљске градове. Освојио је Ијон, Дан, Авел Вет-Маху, и све градове-складишта у Нефталиму. ⁵ Кад је то чуо Васа, престао је да утврђује Раму и одустао је од њене изградње. ⁶ Тада је цар Аса узео све Јудејце, па су однели из Раме камење и дрво, које је Васа употребио за градњу. Он је с њима утврдио Гавају и Миспу.

⁷ У то време Аси, цару Јуде, дође виделац Хананије и рече му: „Пошто си се ослонио на арамејског цара а не на Господа, Бога свог, побегла ти је из руку војска арамејског цара. ⁸ Зар ти није Господ, када си се ослонио на њега, предао у руке Кушите и Лувимане, а били су огромна војска, с мноштвом бојних кола и коњаника? ⁹ Јер Господње очи помно гледају по свој земљи да он покаже своју снагу онима који су му наклоњени целим срцем. Безумно си поступио у овоме. Од сада ћеш стално ратовати.“

¹⁰ Аса се разјарио на видеоца и бацио га у тамничке окове, бесан због свега тога. Баш у то време је потлачио још неке од народа.

¹¹ Остала дела Асина, од првог до последњег, зар нису записана у Књизи дневника царева Јуде и Израиља? ¹² Тешко су му оболеле ноге тридесет девете године владавине. Ипак, ни у својој болести није тражио Господа него лекаре. ¹³ Аса се упокојио са својим прецима четрдесет прве године своје владавине. ¹⁴ Народ га је сахранио у Давидовом граду, у гроб који је ископао за себе. Положили су га у гробницу коју је он већ испунио разним врстама балзама умешаних у вешто спремљену миомирисну смесу. У његову су част спалили обиље те смесе.

Исус говори о својој смрти

²⁷ Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! ²⁸ Оче, прослави своје име!“

Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ ²⁹ Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“

³⁰ Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. ³¹ Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. ³² А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ ³³ Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.

³⁴ Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“

³⁵ Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. ³⁶ Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.

Неверовање народа

³⁷ Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. ³⁸ Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:

³⁹ Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:

⁴¹ Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.

⁴² Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. ⁴³ Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.

⁴⁴ Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. ⁴⁵ Ко мене види, види онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.

⁴⁷ Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. ⁴⁸ Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. ⁴⁹ Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“