Old/New Testament
12 Јефрем се ветром храни,
за источним ветром стално хрли.
Умножио је лаж и насиље.
Са Асиријом савез су склопили,
а уље се у Египат носи.
2 Господ се парничи са Јудом.
Јакова кажњава, узвратиће му по његовим путевима
и по делима његовим.
3 За пету је свога брата у утроби ухватио,
и са Богом се борио у мужевној снази својој.
4 Са Анђелом се борио и победио.
Плакао је, наклоност му је тражио
и у Ветиљу га је нашао.
И тамо му[a] је он говорио.
5 Он – Господ Бог над војскама –
Господ му је име за спомињање.
6 А ти, ти се врати своме Богу.
Верност и праведност чувај.
У свог Бога стално се поуздај.
7 У руци трговца теразије непоштене,
воли да закине.
8 Јефрем рече: „Обогатио сам се,
згрнуо сам себи благо.
И у свему моме труду
кривицу ми неће наћи а да је грех.“
9 „А ја, Господ, Бог твој ја сам био
још од земље египатске.
И опет ћу ти дати да у шаторима својим пребиваш
као у данима празника.
10 Пророцима сам се објавио
и виђења им умножио.
По пророцима сам поређења давао.“
11 Има ли зла у Галаду?
Баш су ништа сви који су у њему.
У Галгалу волове жртвују,
њихови су жртвеници гомиле камења по браздама њиве.
12 У земљу арамејску Јаков је побегао.
За жену је служио Израиљ
и за жену чувао је стада.
13 Господ је преко пророка извео Израиља из Египта
и чувао га је преко пророка.
14 А Јефрем га је горко раздраживао.
Крв што је проли на њему остаје.
Господ његов узвратиће му погрде његове.
Господњи гнев против Израиља
13 Страх је владао док је Јефрем говорио.
Уздигао се он у Израиљу,
али је згрешио због Вала и умро.
2 А и сада грехе множе
јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
„Људи који жртвују нека љубе телад!“
3 Биће зато ко јутарњи облак
и као роса рана што нестаје,
као плева с гумна олујом ношена
и дим из оџака.
4 „А ја сам био Господ,
Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
Осим мене Спаситеља нема.
5 Ја сам тебе посматрао у пустињи,
у земљи сасушеној.
6 Наситили су се на пашњаку своме.
Наситили су се, срцем огордили
и зато ме заборавили.
7 Попут лава ја ћу за њих бити,
попут риса што крај пута вреба.
8 Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
раскомадаће их дивље звери.
9 Сатрвен си, Израиљу,
јер си против мене, против свога помоћника!
10 Где је сада цар твој да те спасе
у свим твојим градовима, твоје судије?
А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11 И у гневу своме цара сам ти дао,
али сам га и узео у јарости својој.
12 Свезана је кривица Јефремова
и прикривен грех је његов.
13 Спопашће га болови ко да се порађа.
Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
да изађе из утробе кад је томе време.
14 Од превласти Света мртвих[b] откупићу их
и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
Где је, Свете мртвих, жалац твој?
Самилост је сакривена од очију мојих.
15 Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
да пресахне његова врела
и да отме благо, све драгоцености.
16 Биће крива Самарија
за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
децу ће им размрскати
и труднице распорити.“
Покајање доноси благослов
14 Господу се, Богу своме, Израиљу врати,
јер си посрнуо у кривици својој!
2 Понесите са собом речи,
Господу се вратите.
Кажите му:
„Кривицу нам сваку ти опрости,
молитву услиши;
како бисмо ти принели
плод усана својих
као јунце када жртвујемо!
3 Асирија нас спасти неће
и на коњима нећемо јахати.
Нећемо опет говорити, делу руку наших: ’Боже наш!’
Јер сироче смиловање у теби налази.“
4 „Излечићу отпадништво њихово,
добровољно волећу их
јер се од њих јарост моја одвратила.
5 Израиљу бићу као зора,
процветаће као љиљан,
пустиће корење ко кедар ливански.
6 Ницаће му младице,
ко маслина раскошан ће бити,
мирисаће као кедар ливански.
7 Вратиће се да живе у сенци његовој.
Проклијаће као жито,
раширити као лоза,
прочуће се као вино са Ливана.
8 О, Јефреме, шта ја имам с идолима?
Ја, ја ћу да услишим,
ја ћу да се старам,
ја сам као зелен чемпрес.
Од мене ћеш ти свој плод да примиш.“
9 Ко је мудар нек ово разуме,
ове ствари нек умни разазна:
Господњи су исправни путеви.
Праведници ходају по њима,
одметници на њима посрћу.
Виђење Божије славе
4 Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“
2 Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему. 3 Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда. 4 Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама. 5 Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова. 6 Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.
У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга. 7 Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету. 8 Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:
„Свет, свет, свет
је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који ће доћи.“
9 А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека, 10 падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи:
11 „Достојан си, Господе, Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си створио све,
и твојом је вољом настало и било створено.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.