Old/New Testament
1 Соломонова песма над песмама.
Она
2 Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3 Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4 Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5 Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6 Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7 Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам[a]
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8 Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9 О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10 Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11 Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12 Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13 Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14 Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15 Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16 Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17 Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
Она
2 Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2 Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3 Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4 Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5 Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6 Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7 Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8 Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9 Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10 А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11 Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12 Земља је процветала,
стиже време орезивања[b],
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14 Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15 Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16 Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17 Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
3 Тражила сам у ноћима на постељи својој
оног кога воли душа моја,
тражила сам
и нисам га нашла.
2 Устаћу, град ћу обиграти,
по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3 Нашли су ме стражари што обилазе град:
„Јесте ли видели онога
кога воли душа моја?“
4 И тек што сам их мало прошла,
нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
све док га нисам довела до куће мајке моје,
до одаје оне што ме је родила.
5 Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
6 Шта се то из пустиње диже
ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
и свим мирисним помастима трговачким?
7 Гле, то је лежаљка Соломонова,
а око ње су шездесет делија,
неки од јунака Израиља.
8 Сваки од њих мач је дограбио,
ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
због ноћних страхота.
9 Од стабала ливанских је себи
носиљку начинио цар Соломон.
10 Од сребра јој је начинио мотке,
наслон од злата,
седиште од скерлета,
а унутрашњост су јој кожом[c] обложиле ћерке јерусалимске.
11 Изађите и гледајте,
о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
на дан његовог венчања,
на дан када му се срце радовало!
Павла признају остали апостоли
2 Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. 2 Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. 3 Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже 4 због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. 5 Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас.
6 Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. 7 Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. 8 Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. 9 Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове Цркве, увиделе да ми је Бог указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. 10 Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.
Павле кори Петра у Антиохији
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. 13 У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. 14 Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“
15 Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ 16 Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.
17 Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! 18 Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона.
19 Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. 20 Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. 21 Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.