Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Old/New Testament

Each day includes a passage from both the Old Testament and New Testament.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 43-45

43 Досуди ми правду, Боже,
    одбрани мој спор од безбожног света,
    избави ме од човека подлог и неправедног.
Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
    Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
    под тлаком непријатеља мога?
Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
    да ме доведу на свету гору твоју,
    и до места где ти пребиваш.
Приступићу тада к жртвенику Божијем,
    к Богу радости и ужитка свог;
    да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.

Зашто си ми клонула, душо моја,
    зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

44 О, Боже, својим смо ушима чули,
    наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
    у дане прадавне.
Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
    пуке си разбио, а њих умножио.
Нису они земљу мачем освојили,
    нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
    и светло твога лица, јер си их заволео.

Ти си мој цар, Боже!
    Нареди, и Јаков ће бити спасен.
С тобом пробадамо душмане своје,
    у име твоје газимо непријатеље своје.
Јер ја се не уздам у лук свој,
    мач мој мене не спасава.
Јер ти нас избави од наших душмана,
    ти осрамоти наше мрзитеље.
Богом смо се хвалили поваздан,
    име твоје славили поваздан.

Но, ти си нас одбацио и понизио,
    и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
    да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
    расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
    а од продаје се ниси обогатио.

13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
    на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
    машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
    стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
    пред душманином, осветником.

17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
    а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
    нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
    и у смртну нас таму завио.

20 Ако заборавимо име Бога нашега,
    и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
    кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
    сматрају нас овцама за клање.

23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
    Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?

25 Јер душа наша лежи у прашини,
    стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
    откупи нас због милости своје!

За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.

45 Из срца ми теку речи умилне,
    цару управљам своје стихове;
    језик је мој писаљка хитрога писара.

Ти си лепши од свих потомака људи,
    с твојих уста милост се прелива,
    јер Бог те је благословио довека.

Уз бок припаши мач свој, јуначе,
    у сјају и величанству своме.
Изјаши победнички у величанству своме,
    за истину, кроткост и праведност;
    нек десница твоја страшна дела покаже.
Нек стреле твоје зашиљене
    пробију срце царевих душмана,
    и народи нек падају под ноге твоје.
Твој је престо, Боже, у веке векова!
    Жезло је правде жезло твога царства.
Волиш правду, а мрзиш неправду.
    Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
    више него твоје другове;
Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
    из дворова од слоноваче харфом те веселе.
Ћерке царске твоје су дворкиње,
    с десна ти царица стоји у офирском злату.

10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
    заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
    поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
    богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
    у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
    Девице је прате, другарице њене,
    да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
    те ступају у цареве дворе.

16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
    поставићеш их за кнезове по свој земљи.

17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
    зато ће те народи славити у веке векова.

Дела апостолска 27:27-44

27 У ноћи четрнаестог дана од како нас је олуја носила по Адрији[a], негде око поноћи, морнари наслутише да се приближава неко копно. 28 Бацили су висак за мерење дубине и утврдили да дубина мора износи тридесет седам метара[b]. Када су га бацили мало даље, утврдили су да има двадесет седам метара. 29 Пошто смо се бојали да не налетимо на подводне гребене, бацили смо четири сидра са стражње стране и молили се да сване. 30 Морнари су покушали да побегну, те су спустили чамац под изговором да треба спустити сидра с предње стране лађе. 31 Тада је Павле рекао капетану и војницима: „Ако ови људи не остану на лађи, ви се не можете спасти.“ 32 Нато су војници посекли ужад која су држала чамац и пустили га да падне.

33 Када је почело да свиће, Павле је замолио све да поједу нешто: „Данас је четрнаести дан који проводите у ишчекивању и без хране, а да ништа нисте окусили. 34 Зато вас молим да поједете нешто; то је за ваш опстанак, јер ни једном од вас неће пасти длака с главе.“ 35 Пошто је рекао ово, узео је хлеб и пред свима захвалио Богу. Затим је преломио хлеб и почео да једе. 36 Тада су се сви охрабрили, па су се прихватили хране. 37 На лађи нас је било укупно две стотине седамдесет шест људи. 38 Када су се наситили, олакшали су брод избацујући жито у море.

Бродолом

39 Када се разданило, нису препознали копно. Ипак, угледали су неки залив са приступачном обалом, где су хтели да уплове бродом, ако то буде могуће. 40 Одвезали су сидра и спустили их у море. Истовремено су олабавили ужад на кормилима, подигли предње једро према ветру и запутили се ка обали. 41 Међутим, наишли су на гребен и насукали се. Предњи део брода је насео и остао непокретан, док се задњи ломио под ударима јаких таласа. 42 Тада су војници наумили да побију затворенике како не би који испливао и побегао. 43 Међутим, капетан је желео да спасе Павла, те им није дозволио да спроведу своју намеру. Наредио је да они који знају да пливају први скоче у воду и домогну се копна, 44 а да га се остали домогну, ко на даскама, ко на остацима лађе. Тако су се сви спасли дошавши до копна.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.