Old/New Testament
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Хоровођи. Давидов.
11 Уточиште је мени у Господу.
Зашто онда мени говорите:
„Као птица у гору утеци!
2 Јер, гле, опаки лук свој натежу,
на тетиву стрелу постављају,
да поштене из мрака гађају.
3 Када се темељи распадају,
шта праведник може да учини?“
4 Господ је у свом светом храму,
Господњи је престо на небесима,
очима он помно посматра,
он прониче потомке људи.
5 Праведнога испитује Господ,
али душа његова мрзи онога,
ко је опак и воли насиље.
6 На опаког он ће сручити
ужарено угљевље и сумпор;
пламенови огњеног вихора,
то је део њихов, то им је у чаши.
7 Јер праведан је Господ,
праведност он воли,
поштени ће гледати му лице.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Догађаји у Ефесу
19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике 2 и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“
Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“
3 „Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.
„Јовановим крштењем“ – одговорише му.
4 На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ 5 Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6 А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. 7 Било их је укупно дванаест људи.
8 Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем. 9 Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана. 10 Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу. 11 Господ је чинио изванредна чуда преко Павла, 12 тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.
13 А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“ 14 То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника. 15 Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“ 16 Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и изранављени побегли из те куће.
17 Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса. 18 Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела. 19 Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака. 20 Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.