Old/New Testament
Господње беседе
38 Тада је Господ узвратио Јову из вихора овим речима:
2 „Ко је тај што мој савет
помрачује речима незнања?
3 Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
4 Где си ти био када сам полагао темеље земљи?
Кажи ако си паметан!
5 Ко јој је одредио мере – ако то знаш –
ко је мерно уже над њом развукао?
6 На чему су њене основе углављене?
Ко ли јој је поставио угаони камен
7 када су јутарње звезде певале сложно
и кад су клицали сви Божији синови[a]?
8 Ко је море затворио вратима
када је прокуљало и из утробе изашло;
9 када сам му од облака хаљину скројио
и повоје од густога мрака;
10 и побо му граничнике своје,
углавио решетку и врата;
11 када сам му рекао:
’Долазићеш довде али не и даље,
овде је међа обести таласа твојих!’?
12 Јеси ли за живота свога заповедао јутру
и казао зори где јој је место,
13 да прихвати земљу за углове,
да с ње буду отресени злобни људи?
14 А земља се обликује као глина под печатом,
па све на њој ко хаљина стоји.
15 Тада се од злобника узима светло њихово,
ломи им се рука уздигнута.
16 Да ли си ишао до извора мора?
Јеси ли ходао дубином бездана?
17 Да ли су ти показана врата смрти?
Јеси ли видео врата од најцрње таме?
18 Јеси ли сагледао земљина пространства?
Реци, ако знаш све то!
19 Који је пут до куће светла?
На ком се месту налази тама?
20 Зар можеш да их понесеш до њиховог места?
Знаш ли за стазе до њиховог стана?
21 Ма, ти то знаш, ти си се тада родио
и голем је број твојих дана!
22 Јеси ли био у ризницама снега?
Јеси ли видео оружарницу града
23 коју сам сачувао за време невоље,
за дан боја и војевања?
24 У којем се смеру рачва муња
и где се источни ветар по земљи разноси?
25 Ко поплаву рачва на канале
и пут тутњави грома,
26 да донесе кишу земљи без икога
и пустари без живе душе;
27 да напоји пустош и пустињу
и учини да изникне трава?
28 Да ли киша оца има?
Капи росе ко је изродио?
29 Из чије се утробе лед родио
и иње с небеса ко је породио,
30 кад ко камен воде се скамене,
површином следи се дубина?
31 Јеси ли ти свезао Влашиће ланцима?
Хоћеш ли да одрешиш Орион?
32 Можеш ли да на време изведеш сазвежђа
и поведеш Медведа са његовим медведићима?
33 Познајеш ли законе небеса
и постављаш ли њихова правила на земљи?
34 Зар ти можеш облацима да довикнеш,
па да те силним водама облију?
35 Можеш ли да пошаљеш муње,
да оне крену и кажу ти: ’Ту смо!’?
36 Ко је петлу дао мудрост
и ко је разуму знање дао?
37 Ко мудрошћу облаке броји
и ко их излива ко небеске мешине,
38 да стврдне грумење земље
и згрудва бусење?
39 Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2 кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3 Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4 А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5 Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6 Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7 И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8 Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9 Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10 Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11 По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12 Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13 Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14 Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15 Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16 Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17 Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18 Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19 Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20 Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21 Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22 Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23 Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24 Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25 Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26 Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27 Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28 Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29 Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30 По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
31 На литици живи,
ноћ проводи на гребену
и на утврђењу.
32 Одатле он храну вреба
и очи му надалеко виде.
33 Његови птићи крв пију,
лешеви где су –
и он је тамо.“
34 Тада је Господ узвратио Јову овим речима:
35 „Зар ће свађалица Свемоћнога да исправља?
Нека Богу сад узврати тај што му замера!“
36 И Јов је овим речима узвратио Господу:
37 „Гле, ја никакав како бих теби узвратио?!
Руком својом затискујем уста своја!
38 Нећу да узвратим, већ једном сам говорио;
и још једном, али више нећу.“
40 Господ још рече Јову:
2 „Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
3 Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
4 Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
5 Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
6 Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
7 Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
8 Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
9 Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
10 А гле, чудовиште бехемота[b]
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
11 а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
12 Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
13 Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
14 Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
15 Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
16 Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
17 Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
18 Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
19 Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
20 Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
21 Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
22 Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
23 Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
24 Играћеш се са њим ко са птицом,
повотцем свезати за своје девојке?
25 Зар ће се ортаци цењкати за њега,
на комаде поделити трговцима?
26 Хоћеш ли му кожу избости оствама
и главу харпуном?
27 Ако руке на њега положиш –
сећаћеш се тога боја,
ал’ га више поновити нећеш!
28 Али, улудо је надати се томе!
Зар човек не пада само када га угледа?
Тимотеј се придружује Павлу и Сили
16 Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. 2 Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. 3 Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. 4 Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. 5 Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан.
6 А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. 7 Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. 8 Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду.
Позив за Македонију
9 Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ 10 Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. 11 Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, 12 а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана.
Лидијино обраћење
13 У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља[a]. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. 14 То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. 15 А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила.
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. 17 Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ 18 Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. 20 Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, 21 и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.