Old/New Testament
30 А сад ми се смеју млађи од мене,
они чије очеве нисам хтео
ни са псима стада свога!
2 А и шта бих са њихових руку снагом?
Усахла је та снага у њима.
3 Спарушени су од беде и глади,
ти што глођу штагод по пустари,
у сумраку, по рушевинама и развалинама.
4 Они чупају слез по честарима
и корен смреке себи за храну.
5 Отерани су из друштва,
људи на њих вичу као на лопова.
6 Ено их у јаругама потока,
коначе по јамама у земљи и по камењарима.
7 Запомажу међу грмљем,
скупљају се у копривама.
8 Синови су безумника,
сој безимених из земље протераних.
9 А сад сам им песма ругалица,
постао сам прича за њих!
10 Гаде ме се, стоје издалека,
не либе се да ме у лице пљуну.
11 Јер Бог је развезао мог шатора уже,
ударио ме је, а људи се на мене разуларише.
12 Мени с десна диже се младалачка руља,
терају ме да бежим,
против мене насипају бедеме пропасти.
13 Руше ми путеве,
успешно ме разарају
и за то им помоћ није потребна.
14 Навиру ко кроз широк процеп,
наваљују преко развалина.
15 Ненадане страхоте пале су на мене,
попут ветра разгоне ми достојанство,
а моје спасење нестаде ко облак.
16 Сад се душа моја разлила у мени,
јер су ме сустигли дани јада.
17 Кости моје ноћ пробада у мени,
болови ме глођу без престанка.
18 Одора се моја изобличила од силе велике,
сапела ме као крагна од тунике моје.
19 Он ме је у блато бацио,
сад сам налик праху и пепелу.
20 За помоћ ја теби вапим,
ал’ се не одазиваш;
а када сам стао,
на мене си пажњу обратио.
21 У крвника мога си се претворио,
силом руке своје си ме спопао.
22 Винуо си ме да ветар зајашем,
растапаш ме у олуји.
23 Јер ја знам да ме у смрт одводиш,
у кућу састанка свих који су живи.
24 Али нико не пружа руку своју руини,
макар да за помоћ вапи у пропасти својој.
25 Зар ја нисам заплакао ради невољника?
Зар ми душа зајецала није ради убогога?
26 Али кад сам чекао на добро,
зло је дошло;
када сам се понадао светлу,
пристигла је тама.
27 Утроба је моја устрептала и није се примирила,
дани патње су ме задесили.
28 Поцрнео ходам, али не од сунца;
устајем у збору и вичем за помоћ.
29 Збратимљен сам са шакалима,
пријатељ сам нојевима.
30 Поцрнела кожа је на мени,
од грознице цвокоћу ми кости.
31 Моја лира сад је за кукњаву,
а свирала моја за плач нарикача.
31 Са очима својим савез сам склопио,
па како бих онда загледао девојку?
2 Па шта то онда Бог одозго дели?
Какво је са висина наследство Свемоћног?
3 Није ли то пропаст за злотвора
и несрећа за покварењака?
4 Не види ли он путеве моје,
зар не броји све моје кораке?
5 Ако сам се дружио с лажовима,
ако ми је нога журила ка обмани;
6 нека ме измери на тасовима тачним,
нек честитост моју Бог открије.
7 Ако је мој корак зашао са пута,
срце моје повело се за мојим очима,
за руке ми прионула љага;
8 тад нек жањем, а други нек једе,
нек се моја летина почупа.
9 Ако ли је жена срце ми завела,
ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10 нек тад другом моја жена меље,
у постељи других нека буде.
11 Али то би била гадост,
баш кривица за осуду!
12 Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
и спаљује сву летину моју.
13 Елем, ако сам се оглушио на тужбу
слушкиње своје или слуге свога,
када су се парничили са мном;
14 шта бих урадио када би Бог устао,
кад би ми рачун затражио?
Шта ли бих му тада узвратио?
15 Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
Зар нас није један исти начинио у стомаку?
16 Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
и расплакао очи удовици;
17 ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
а сироче није узело од њега –
18 јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19 ако сам видео страдалника неодевеног,
ако нисам заоденуо убогог;
20 ако ме бедра његова благосиљала нису,
ако се руном оваца мојих утоплио није;
21 ако сам одмахнуо руком против сирочета,
а знао сам да на суду могу да помогнем;
22 нека ми рука из рамена отпадне
и нек ми се шака преломи у зглобу!
23 Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
пред његовим величанством не бих то чинио.
24 Ако сам се у злато уздао,
сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;
25 ако сам се радовао свом великом благу,
што ми је рука толико згрнула;
26 ако сам у сунце гледао док сија
и у месец сјајни док путује;
27 ако ми се срце потајно заносило,
па сам им руком слао пољупце са својих уста;
28 и то би била кривица што вапи за судом,
јер бих тако порекао Бога са висине!
29 Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,
ликовао кад га пропаст снађе;
30 нисам дао устима да згреше,
да му клетву призивам на душу.
31 Нису ли људи из шатора рекли:
’Ко се још меса његовога најео није?’
32 Придошлица на улици ноћ провео није,
путнику сам отварао врата.
33 Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,
и кривицу крио у грудима својим;
34 јер сам се препао великог мноштва,
страховао од презира у роду,
па се ућутао и кроз врата не бих излазио?
35 О, кад би ме неко чуо!
Ево, ово потписујем,
па нека ме услиши Свемоћни,
а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!
36 Зар је не бих ја понео на рамену своме,
на себе је као круну причврстио?
37 Рачун бих му положио за кораке своје,
као владар бих му приступио.
38 Ако је због мене вапила земља моја
и у глас плакале бразде њене;
39 ако сам забадава јео плодове њене
и души њихових власника задао јаде;
40 уместо пшеницом нек уроди трњем
и коровом уместо јечма!“
Јов је завршио своја казивања.
26 Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. 27 Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. 29 А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, 31 те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.
32 И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 33 он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:
’Ти си Син мој,
данас си се мени родио.’
34 А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:
’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
која сам дао Давиду.’
35 А у једном другом псалму пише:
’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’
36 А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 37 Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.
38 Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. 39 Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.
40 Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:
41 ’Гледајте, ругачи,
чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“
42 Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. 43 Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.
44 Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. 45 Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.
46 Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:
’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење до краја земље.’“
48 Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.
49 А реч Господња се ширила по свој околини. 50 Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 51 Они, стога, отресоше прашину са својих ногу[a] и одоше у Икониум. 52 А ученици су били пуни радости и Светога Духа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.