Old/New Testament
Где је мудрост?
28 Ето, и сребро има свој рудник,
и злато место на ком се испира.
2 И гвожђе се из земље узима
и камен се претапа у бронзу.
3 А човек таму докрајчује,
истражује до крајњих граница,
тражи руду у тами најгушћој.
4 Окно копа далеко од ближњег
где нога не залази,
пење се и клати далеко од људи.
5 Земља са које хлеб долази
изнутра се ковитла ко ватра.
6 У њеним је стенама налазиште сафира,
а има и златне прашине.
7 Пут до тамо не зна птица грабљивица,
око соколово траг му не назире.
8 Поносне се звери њиме не шуњају,
а ни лав по њему не пролази.
9 Човек пружа руку за кременом,
прекопава корење планина;
10 у стенама тунеле пробија
и очима види сваку вредност;
11 обуздава цурење вода
и оно скривено на светло износи.
12 Али где се мудрост проналази?
Где је место разборитости?
13 Род јој људски вредност не познаје,
не проналази се у земљи живих.
14 Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
и море каже: ’Није ни са мном!’
15 Суво злато за њу се не даје,
за цену њену сребро се не мери.
16 Не плаћа се ни златом офирским,
ни скупоценим ониксом и сафиром.
17 Нису јој равни ни злато ни кристал,
за ћуп сувог злата не трампи се она.
18 Корале и јаспис и не спомињите,
од бисера мудрост је вреднија.
19 Не мери се са њом ни топаз из Куша,
ни сувим се златом платити не може.
20 Па одакле онда долази мудрост?
Где је место разборитости?
21 Од очију свега живог је склоњена,
од небеских птица је скривена.
22 Трулеж мртвих и смрт нам казују:
’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23 Бог разуме пут до ње
и познаје њено место,
24 јер он види до крајева земље
и он гледа испод свих небеса.
25 Кад је ветру подарио снагу
и мерама премерио воде;
26 кад је киши одредбу давао
и муње олујама;
27 тада ју је погледао, објавио, поставио,
тада ју је проверио.
28 А људима је рекао:
’Ево, мудрост је у богобојазности
а разборитост у уклањању од зла!’“
Јовова последња одбрана
29 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „О, када би ми било као који месец раније,
као у данима када ме је Бог чувао;
3 када ми је светлила његова светиљка над главом мојом,
по његовом светлу кад сам мраком ишао;
4 баш какав сам био у својим једрим данима,
када сам у шатору своме с Богом близак био;
5 онда кад је Свемоћни са мном био
и деца моја око мене!
6 Тад сам ноге у маслу прао
и потоке уља цедио ми камен!
7 А када бих изашао на градска врата и на трг,
ставио бих столицу своју;
8 младићи би ме видели, па би се повукли,
а старци би устајали и стајали;
9 главари би причу прекидали,
своја уста руком затварали;
10 утихнуо би глас владара,
језик им се за непце лепио.
11 Блаженим ме звало ухо што ме је слушало,
хвалило ме око што ме је гледало;
12 јер сам избављао убогога што ко бедник вапи,
сиротога без помоћи.
13 Страдалников благослов био је на мени,
а срцу сам удовице доносио песму.
14 Праведност бих узимао, она ме је одевала;
правда ми је моја била ко одећа и ко турбан.
15 Слепоме сам очи био,
хромоме сам ноге био.
16 Отац сам био убогима,
незнанца сам на суду бранио.
17 Ломио сам вилице злотвору,
из уста му жртву отимао.
18 А причао сам: ’У своме ћу гнезду да преминем,
умножићу дане попут песка.
19 Мој је корен досезао воду,
гране су моје преко ноћи росне;
20 Моја је слава у мени свежа,
у руци је мојој увек млад лук.’
21 Чекали су људи да ме чују,
ћутали би да чују мој савет.
22 После моје речи нису узвраћали,
по њима би мој говор капао.
23 Ко на кишу чекали би на ме,
уста своја отварали као да сам дажд пролећни.
24 Веровали не би кад бих им се насмејао
и ведрину мог лица нису потамнили.
25 Пут сам им бирао, попут кнеза сам седео;
био сам као цар међу четама,
као онај што жалосне теши.
Прво мисијско путовање
Прво Павлово мисијско путовање
13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. 2 Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ 3 Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.
На Кипру
4 Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. 5 Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.
6 Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. 7 Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. 8 Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. 9 Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10 и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11 Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“
Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.
У Антиохији Писидијској
13 Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. 14 Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. 15 После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“
16 Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: 17 Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 18 и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 19 Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. 20 То је трајало неких четири стотине педесет година.
Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. 21 Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 22 А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’
23 Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 24 Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. 25 Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.