Old/New Testament
Софар
20 А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2 „Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
јер у мени ври.
3 Увређен сам прекором који сам чуо,
па сад узвраћам у духу мог разумевања.
4 Елем, знаш ли да је тако од давнина,
од како је људски род на земљу стављен:
5 прекратка је радост зликоваца
и за часак срећа безбожника.
6 Све и да се стасом дигне до небеса,
да му глава облаке досегне,
7 исхлапиће довека ко сопствени измет,
и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
8 Попут сна ће испарити и неће га наћи,
прогнаће га као ноћно привиђење.
9 Око које га је гледало видети га више неће;
завичај га његов више неће видети.
10 Његови ће се синови додворавати сиромасима,
а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
11 Кости су му пуне младалачке снаге
која ће са њиме у прах лећи.
12 Нека му је и слатко зло у устима његовим,
што га скрива под језиком својим;
13 нека га штеди, нека га не пушта,
нека га под непцем растапа;
14 та његова храна у цревима,
у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
15 Повратиће из стомака свога благо прогутано,
Бог ће му га избацити.
16 Отров кобри сиса,
убиће га језик отровнице.
17 У потоке гледати неће,
у брзаке река од меда и масла.
18 Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
уживати неће добра своје трговине.
19 Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
харао је кућу коју зидао није.
20 Његов стомак не зна шта је доста,
спокоја му нема у ономе за чим жуди.
21 Неће имати шта више да прождере
и зато му имање неће потрајати.
22 И када буде пун обиља биће у невољи,
стићи ће га рука сваког страдалника.
23 Али док буде пунио стомак свој,
Бог ће му послати пламен гнева свога,
као кишу на црева његова.
24 И док бежи од гвозденог оружја,
пробошће га стрела лука бронзанога.
25 Када је извуче,
када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
доћи ће на њега ужас.
26 Сва је тама сачувана за његово благо,
прождраће га пламен нераспирен,
зло нанеће преживелом шатора његовог.
27 Небеса ће разоткрити његову кривицу,
земља ће се подићи на њега.
28 Поплављена биће летина куће његове,
отплављена у дан Божијега гнева.
29 Таква је од Бога судбина за зликовца,
богомдано му наследство.“
Јов
21 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
3 Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
4 Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
5 К мени се окрените и запањите се,
затисните руком уста!
6 И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
7 Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
8 Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
9 Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
10 Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
11 Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
12 Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
13 Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
14 А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
15 Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
16 Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
17 Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18 Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
19 ’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20 Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
21 Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
22 Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
23 Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
24 тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
25 Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
26 Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
27 Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
28 Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29 Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
30 Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
31 Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32 Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
33 Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
34 И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
24 Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25 Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26 Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27 Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28 Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29 Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30 Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне[a], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31 и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32 Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33 Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
34 Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35 него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36 Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37 Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38 Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.
39 Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40 али га је Бог ускрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41 Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог ускрсења из мртвих. 42 Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43 За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“
44 Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45 Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46 Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар је упитао:
47 „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48 Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.