Old/New Testament
5 Хајде, позивај! Ко ће ти се одазвати?
Коме од светих ћеш да се окренеш?
2 Безумника убија безумље,
а лаковерног сатире завист.
3 Лично сам видео безумника како се одомаћује
и одмах сам проклео његово газдинство.
4 Јер, деца су му далеко од сигурности,
гину на вратима, а нема ко да их избави.
5 Летину његову једе ко је гладан,
купи је чак и испод трња,
док жедан вреба на њихово благо.
6 Јер штета не излази из прашине
и из земље не ниче невоља;
7 већ се човек рађа за невољу
ко што у вис врцају варнице.
8 Али ја бих да Бога тражим
и Богу свој случај да изнесем;
9 њему, што велике ствари чини,
неистраживо мноштво чудеса његових;
10 њему, који даје кишу земљи
и који шаље воду пољима;
11 њему, који понижене на висину ставља
и жалосне на сигурно диже;
12 њему, који мрси науме лукавих
и не даје да им руке с успехом послују.
13 Бог надмудрује мудре њиховим лукавством,
суновраћује савет препредених
14 који усред дана помрчину срећу
и у подне пипају ко ноћу.
15 Да, Бог спасава од мача из њихових уста
и сиромаха из руку јакога!
16 Тад убоги задобија наду,
а неправда затискује уста своја.
17 О, како је благословен човек кога Бог прекорева!
Зато не презири опомену Свемоћнога.
18 Јер он и рани и завије;
он удара, али руке његове лече.
19 Од шест ће те невоља спасти,
а и у седмој зло те се неће дотаћи.
20 У глади ће те спасти, од смрти
и од снаге мача у рату.
21 Сакривен ћеш бити од шибе језика
и нећеш стрепети од пропасти кад стигне.
22 Смејаћеш се разарању и глади
и нећеш стрепети од земаљских звери,
23 јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу
и земаљске ће звери бити у миру са тобом.
24 Видећеш да си сигуран у шатору своме,
обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће.
25 Видећеш да ће ти деца бити бројна,
да је твојих наследника као траве по земљи.
26 Једар ћеш отићи у гроб,
као што се у право време сакупља сноп жита.
27 Ето, то смо проучили. То је тако.
А ти си чуо, па примени то на себе!“
Јов
6 А Јов је одговорио овим речима:
2 „О, кад би се туга моја измерити могла
на теразијама, са свом несрећом мојом!
3 Од песка морског била би тежа
и зато су речи моје непромишљене.
4 Ево, стреле су Свемоћнога у мени
и њихов отров дух мој испија.
Божији су се ужаси постројили против мене.
5 Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
Муче ли во покрај хране своје?
6 Једе ли се неосољено јело?
Укусно ли је беланце јајета?
7 Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
а сад ми се храна моја огадила.
8 Ех, кад би се испунила моја молба
и дао ми Бог чему се надам!
9 Кад би хтео Бог да ме скрши,
да замахне руком својом и среже ме!
10 И даље би за мене то утеха била,
скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
јер нисам прећутао речи Светога.
11 А у чему је то моја снага да бих истрајао?
И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12 Јесам ли снажан као што је камен снажан?
Да није моје тело од бронзе?
13 Није ли свака снага у мени нестала?
Из мене је истргнут сваки напредак.
14 Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
одбацио је страх од Свемоћнога.[a]
15 А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
ко потоци сувих корита
16 мутних од леда,
на којима се снег крије.
17 Када се истопе, они нестану.
Када је топло, они испаре са свог места.
18 Вијугају стазе њихових токова,
одлазе у пустару и нестају.
19 Погледом их траже каравани Теме
и путници из Саве жељно их погледају.
20 И посрамили су се, јер су се поуздали,
дошли су до њих и разочарали се.
21 А сада сте ви за мене такви – никакви –
видели сте ужас и препали се!
22 Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
Од свога имања дајте откуп за мене;
23 избавите ме из руку злотвора,
откупите ме из руку окрутних?!’
24 Научите ме, па ћу да заћутим.
Објасните ми шта сам сагрешио.
25 Како су болне речи прикладне!
Али кога то ваш прекор прекорева?
26 Јел’ мислите речи да прекорите
и ветар очајникових жалопојки?
27 Па ви бисте и сироче оборили
и погађали се за пријатеља свога!
28 Зато будите вољни да ме погледате,
да ли ћу вас лагати у лице.
29 Молим вас, оканите се,
нек не буде неправде! Прођите се,
праведност је моја још увек овде!
30 Има ли неправде на језику моме?
Зар уста моја не препознају зло?
7 Не кулучи ли људски род на земљи
и нису ли му дани као дани најамникови?
2 Као слуга што уздише за хладом
и као најамник што чезне за надницом својом,
3 тако су и мени додељени месеци бесмисла,
тегобне су ми ноћи одређене.
4 Ако легнем, кажем: ’Кад ћу да устанем?’
Одужи се ноћ, додија ми
и преврћем се до зоре.
5 Тело ми се у црве и скорено блато обукло,
кожа ми је крастава и гнојна.
6 Дани моји прохујаше брже него ткање на разбоју,
до краја се одмотала нада.
7 Присети се да ми је живот дашак,
да ми очи више неће гледати добра!
8 Више ме неће гледати око које ме је гледало.
Твоје ће ме очи потражити
али мене више бити неће.
9 Као што се облак расплине, нестане,
тако се не диже онај што у Свет мртвих[b] сиђе;
10 не враћа се више кући својој,
завичај га његов више не познаје.
11 Тако ни ја нећу више да затискам уста своја.
Завапићу у тескоби духа свога,
јадаћу се у чемеру душе своје.
12 Шта сам ја то – море или морска неман –
да си стражу око мене поставио?!
13 Јер кад кажем: ’Постеља ће моја да утеши мене,
мој ће лежај да олакша жалопојке моје’,
14 ти сновима тад ме плашиш,
престрављујеш виђењима;
15 па су ми и вешала дража
и смрт више него живот.
16 Смучило ми се!
Па нећу ја довека да живим!
Прођи ме се, јер су дашак дани моји!
17 Па шта је човек да га тако уздижеш,
да ти је за срце прирастао;
18 да се бавиш њиме из јутра у јутро,
да га сваког трена искушаваш?
19 Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене?
Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?
20 Све и да сам сагрешио,
шта сам теби учинио, о, чувару људи?!
Зашто си ме себи ко мету ставио,
па сам ти постао терет?
21 Што ми не би преступ опростио
и кривицу моју мимоишао?
Јер, ја ћу лећи у прашину,
па кад ме потражиш –
мене више бити неће.“
Ширење Цркве
8 А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. 2 Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. 3 А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.
Филип у Самарији
4 Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. 5 Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. 6 Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. 7 Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. 8 Тада је настала велика радост у граду.
Симон врачар
9 У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, 10 те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ 11 Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. 12 Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.
14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.
18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“
20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“
24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“
25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.