Old/New Testament
Јовова жалопојка
3 Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. 2 Рекао је:
3 „Нек нестане дана у коме сам рођен
и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’
4 У таму нека се окрене тај дан.
Не марио Бог одозго за њега
и светлост га никада не обасјала.
5 Зграбили га ноћ и тама најгушћа,
облак га прекрио
и све га помрчине дневне престравиле!
6 Нек ноћ ону тама прогута,
нек не буде придодана данима годишњим,
нек не буде убројана месецима!
7 Ево, ноћ та јалова нек буде,
повик среће не ушао у њу!
8 Проклели је они који дан проклињу,
што су вољни левијатана да буде.
9 Нека згасну звезде свитања њенога,
чекајући зору нека је не дочека,
не видела поглед праскозорја;
10 јер ми није затворила врата од мајчиног крила
и сакрила није муку од очију мојих.
11 Зашто нисам умро у утроби
и скончао из стомака кад сам изашао?!
12 Зашто су ме прихватила колена
и зашто груди које сам сисао?
13 Јер ја бих сада спокојно лежао,
спавао бих и у миру био
14 с царевима и земаљским саветницима,
са онима што су себи обновили развалине;
15 с кнезовима што имају злата,
што су сребром куће своје испунили.
16 Или зашто нисам био мртворођенче замотано,
или попут дојенчади, што светла видела нису?!
17 Тамо злобници престају са злобом,
тамо почивају изнурени.
18 Затвореници су заједно спокојни
и не чују повик тлачитељев.
19 Тамо су и велики и мали,
а роб се ослободио господара свога.
20 Зашто се страдалнику даје светло
и живот људима огорчене душе;
21 онима што за смрти жуде, а ње нема,
и траже је више него благо закопано;
22 онима који се безмерно радују и ликују
јер су гроб пронашли;
23 човеку чији је пут сакривен
и кога је Бог одасвуд заградио?
24 Моме јелу претходи јечање моје
и мој се вапај ко вода излива.
25 Јер ме снађе чег’ сам се бојао,
сустигло ме од чег’ сам стрепео!
26 Немам мира, немам олакшања,
немам почивања, мука ме сустиже.“
Елифас
4 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори?
Али ко би се могао уздржати од речи?!
3 Ето, поучавао си многе
и руке клонуле си снажио.
4 Посрнулог су твоје речи подизале
и колена си клецава јачао.
5 А сад, када је тебе снашло,
постао си нестрпљив;
кад се тебе такло,
ти си пренеражен.
6 Није ли богобојазност твоја поуздање твоје,
а честитост путева твојих нада твоја?
7 Молим те, сети се: ко је невин пострадао?
Где су то праведници сатрвени били?
8 Колико сам ја видео, они који ору неправду
и невољу сеју, баш то и жању.
9 Они гину од Божијег даха,
ишчезавају од духа гнева његовога.
10 Рика лава, лавље урликање
и зуби лавића се ломе.
11 Лав скапава без плена
и лавићи се губе.
12 Знаш, к мени је потајно допрла реч,
о том ми је ухо шапат ухватило;
13 у немирним мислима, у виђењима ноћним,
кад људе опхрва дубоки сан;
14 страх и трепет су ме спопали
и од њих ми кости зазвечаше.
15 Тек, дух ми је прешао преко лица
и длаке на телу су ми се најежиле!
16 И он стаде,
али му нисам разазнао лик.
Био ми је неки облик пред очима
и чуо сам глас који шапуће:
17 ’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?
Зар је човек чистији од Саздатеља свога?
18 Па он се ни у слуге своје не поуздаје
и анђелима својим он налази ману,
19 а камоли онима што живе у набијачама,
што им је темељ у прашини
и које смрскају ко мољца.
20 Сатиру их у комаде од јутра до сутра,
заувек ишчезавају и нико не мари.
21 Није ли уже њиховог шатора ишчупано?
Помреће без мудрости.’
44 Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. 45 Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. 46 Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. 47 Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.
48 Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:
49 ’Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања? – пита Господ.
50 Није ли све то моја рука начинила?’
51 О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци 52 Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. 53 Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“
Стефанова смрт
54 Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55 Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56 Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“
57 На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58 Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.
59 Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60 Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.