Old/New Testament

Пролог

1 У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. ² Родило му се седам синова и три ћерке. ³ Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.

⁴ Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. ⁵ А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.

⁶ Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. ⁷ И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“

⁸ Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“

⁹ Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! ¹⁰ Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. ¹¹ Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“

¹² Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“

Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.

¹³ Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. ¹⁴ Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, ¹⁵ банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

¹⁶ И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

¹⁷ И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“

¹⁸ И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. ¹⁹ И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“

²⁰ Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. ²¹ Рекао је:

²² Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.

2 Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. ² И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“

³ Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“

⁴ А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! ⁵ Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“

⁶ Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“

⁷ Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. ⁸ Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.

⁹ Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“

¹⁰ А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“

И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.

¹¹ Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. ¹² Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. ¹³ Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.

²² Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.

²³ Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. ²⁴ Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. ²⁶ Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’

²⁷ Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ ²⁹ На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.

³⁰ После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. ³¹ Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: ³² ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.

³³ Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. ³⁴ Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’

³⁵ Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. ³⁶ Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.

³⁷ То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ ³⁸ Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.

³⁹ Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. ⁴⁰ Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ ⁴¹ Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. ⁴² Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂: