Old/New Testament

Тријумф Јевреја

9 Дванаестог месеца – а то је месец адар^[a] – тринаестог дана када је дошло време да се изврши царева реч и његов проглас, непријатељи Јевреја су се понадали да ће завладати над њима. Али све се преокренуло када су Јевреји завладали над својим мрзитељима. ² Јевреји су се окупили у њиховим градовима по свим областима цара Артаксеркса како би побили све који су им желели зло. И нико није могао да им се одупре, јер је страх спопао све народе. ³ Сви обласни главари, заповедници, управитељи и цареви службеници су помагали Јеврејима, јер их је спопао страх од Мардохеја. ⁴ Наиме, Мардохеј је био велик на царевом двору и његова слава се проносила кроз све области. Стварно је тај човек, Мардохеј, постајао све већи.

⁵ Тако су Јевреји ударили на све своје непријатеље и сасекли их мачем. Чинили су са својим мрзитељима како су хтели кроз покољ и затирање. ⁶ Јевреји су у престоници Сусан поклали и затрли пет стотина људи; ⁷ и Фарсандата, Далфона и Аспата; ⁸ Пората, Адалију и Аридата; ⁹ Фармаста, Арисаја, Аридаја и Вајезата, ¹⁰ десеторицу синова Амана, Амадетовог сина и злотвора Јевреја. Убили су их, али нису покупили плен.

¹¹ Тог дана су јавили цару број покланих у престоници Сусан. ¹² На то је цар рекао царици Јестири: „У престоници Сусан Јевреји су поклали и затрли пет стотина људи и десеторицу Аманових синова. Шта ли су тек урадили у остатку царевих области?! Која је твоја молба? Биће ти дано. Шта је то што још желиш? Нека буде.“

¹³ Јестира је одговорила цару: „Ако је цару по вољи, нека се допусти још сутра Јеврејима, који су у Сусану, да чине према данашњем прогласу, и да се на вешала обесе десеторица Аманових синова.“

¹⁴ Цар је заповедио да ово буде извршено. Издат је проглас у Сусану па су обесили тела десеторице побијених Аманових синова. ¹⁵ Јевреји, који су били у Сусану, окупили су се четрнаестог дана месеца адара, па су у Сусану побили три стотине људи, али нису покупили плен.

¹⁶ Остали Јевреји, они по царевим областима, су се окупили, па су устали да бране своје животе. И тако су се решили својих непријатеља поклавши седамдесет пет хиљада својих мрзитеља, али нису покупили плен. ¹⁷ То се догодило тринаестог дана месеца адара, а четрнаестог дана су одахнули и учинили га даном гозбе и радости.

¹⁸ Јевреји из Сусана су се окупили тринаестог и четрнаестог, па су одахнули петнаестог дана и учинили га даном гозбе и радости.

¹⁹ Зато Јевреји са села, они који пребивају у неограђеним градовима, славе четрнаести адар у весељу, гозби, празновању и слању дарова свакоме из суседства.

Озваничење Пурима

²⁰ Мардохеј је записао све ове догађаје и разаслао писма свим Јеврејима по областима цара Артаксеркса – и онима који су близу и онима који су далеко – ²¹ како би их обавезао да сваке године славе четрнаестог дана и петнаестог дана месеца адара. ²² Наиме, тих дана су Јевреји одахнули од својих непријатеља. Тог месеца се њихова туга преокренула у радост и жалост у срећан дан. Нека за њих то буду дани гозбе и радости када ће слати дарове свакоме из суседства и сиромасима.

²³ Јевреји су прихватили да празнују тако како су и отпочели, а и то што им је написао Мардохеј. ²⁴ Јер Аман, син Амадета Агагеја и злотвор свих Јевреја је наумио да затре све Јевреје. Бацао је пур, то јест жреб да их смете и затре. ²⁵ Али када је то дошло пред цара, он је заповедио прогласом да се опозову његови зли науми које је осмислио против Јевреја, и то на његову штету, па су њега и његове синове обесили на вешала. ²⁶ Зато су оне дане назвали Пурим, од имена „пур“. Због свих речи овог писма, због онога што су видели у овоме и онога што им се догодило, ²⁷ Јевреји су установили и обавезали себе, своје потомке и све који су им били припојени, да неће пропустити да празнују ова два дана, према прогласу који им је дан, сваке године у време које им је одређено; ²⁸ да ће се тих дана сећали и празновати их у сваком нараштају, у сваком роду, у свакој области и у сваком граду; да се дани овог Пурима неће пропустити међу Јеврејима и да сећање на њих неће нестати у њиховом потомству.

²⁹ Са свим овлашћењем царица Јестира, ћерка Авихејева, је са Мардохејем Јеврејином написала да би потврдили ово друго писмо о Пуриму. ³⁰ Он је послао писма са речима мира и истине свим Јеврејима у стотину двадесет седам царских Артаксерксових области, ³¹ да установи дане Пурима у прописано време као што их је установио Јеврејин Мардохеј са царицом Јестиром, онако како су се обавезали и они и њихово потомство прописима о постовима и њиховим нарицањима. ³² Тако је Јестирина заповест потврдила ове прописе за Пурим и то је било записано у књигу.

Мардохејева величина

10 Цар Артаксеркс је поставио надзорнике принудног рада над земљом и над морским острвима. ² Наиме, сва достигнућа његове моћи и његове силе и објава о Мардохејевој величини – кога је цар узвеличао – зар нису записана у Књизи дневника о времену царева Мидије и Персије? ³ Јер је Мардохеј Јеврејин био други до цара Артаксеркса, велик међу Јеврејима и прихваћен од мноштва своје браће, јер је тражио добробит за свој народ и објављивао мир за све своје потомке.

Стефанов говор

7 Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ ² Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Авра̂му у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’

⁴ Авра̂м је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.

⁶ Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: ⁷ ’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ ⁸ Бог је онда са Авра̂мом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.

⁹ Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим ¹⁰ и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.

¹¹ Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. ¹² Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. ¹³ Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. ¹⁴ Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. ¹⁵ Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. ¹⁶ Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Авра̂м био купио од Еморових синова за одређену своту.

¹⁷ Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту, ¹⁸ све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. ¹⁹ Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. ²⁰ У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. ²¹ Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина.