Old/New Testament
Обновљење савеза
10 Они који су запечатили су били:
Немија Тирсата, Ахалијин син.
Затим Седекија, 2 Сораја, Азарија, Јеремија,
3 Пасхор, Амарија, Малхија,
4 Хатуш, Севанија, Малух,
5 Харим, Меримот, Овадија,
6 Данило, Гинетон, Варух,
7 Месулам, Авија, Мијамин,
8 Мазија, Вилгај и Семаја.
То су били свештеници.
9 И Левити:
Исус, Азанијин син; Винуј, један од Инададових синова, затим Кадмило и његова браћа:
10 Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан,
11 Миха, Реов, Асавија,
12 Захур, Серевија, Севанија,
13 Одија, Ваније и Венинуј.
14 А од народних главара:
Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ванија,
15 Вуније, Азгад, Вивај,
16 Адонија, Вигвај, Адин,
17 Атир, Језекија, Азур,
18 Одија, Асум, Висај,
19 Ариф, Анатот, Навај,
20 Магпија, Месулам, Езир,
21 Месизавеило, Садок, Јадва,
22 Фелатија, Анан, Анаја,
23 Осија, Хананија, Асув,
24 Лоис, Филеја, Совик,
25 Реум, Асавана, Масија,
26 Ахија, Анан, Ганан,
27 Малух, Харим, Вана.
28 „А остали народ – свештеници, Левити, вратари, певачи, храмске слуге, и свако ко се одвојио од народа земаљских ка Божијем Закону са својим женама, својим синовима и својим ћеркама, и свако ко је знао и разумео – 29 подржао је своје сународнике и своје главаре, па су се обавезали клетвом и заклетвом да ће ходати у Божијем Закону, који је дан преко Божијег слуге Мојсија, да ће чувати и извршавати заповести Господа, нашег Бога, и његове прописе и уредбе.
30 Нећемо давати своје ћерке земаљским народима и њихове ћерке нећемо узимати за наше синове.
31 И ако неки од земаљских народа буду донели робу и разно жито за продају у суботњи дан, ми је нећемо узимати од њих у суботу, или на неки свети дан. Још ћемо се седме године одрећи обрађивања земље и зеленаштва.
32 Још смо себи одредили заповест да дајемо трећину шекела годишње за службу Дома нашег Бога. 33 И то за поређане хлебове, за свакодневну житну жртву, за свакодневну свеспалницу, за суботе, за младине, за прописане празнике, за свете ствари, за жртве за грех, да се изврши откупљење над Израиљем и свим пословима на Дому нашег Бога.
34 Ми – свештеници, Левити и народ – бацили смо жреб за принос дрва која се доносе у Дом нашег Бога; према нашим отачким домовима на одређене празнике, годину за годином, да се пали на жртвенику Господа, нашег Бога, како је записано у Закону.
35 Такође, да се из године у годину доносе првине са поља, првине од свих плодова сваког стабла у Господњи Дом.
36 Затим прворођене од наших синова и наше стоке, како је записано у Закону; и првину од наших крда и наших стада да ћемо доносити у Дом нашег Бога, свештеницима који служе у Дому нашег Бога.
37 Поред тога: првину теста, наше приносе, плодове сваког стабла, младо вино и уље ћемо доносити свештеницима за ризнице Дома нашег Бога; и десетак са наших поља за Левите. А Левити сакупљају десетак у свим градовима где обрађујемо поља. 38 Нека свештеник, Аронов потомак, буде са Левитима када Левити буду сакупљали десетак. И нека Левити однесу десетак од десетка у Дом нашег Бога, у одаје складишта Дома. 39 Јер, у складишта ће доносити Израиљци и потомци Левита приносе у житу, младо вино и уље. Тамо је посуђе Светилишта, свештеници који служе, вратари и певачи.
Нећемо да запоставимо Дом нашег Бога!“
Нови житељи Јерусалима
11 У Јерусалиму су се настанили главари народа, а остатак народа је бацио жреб да би довели једног од десеторо да пребива у Јерусалиму, у светом граду, а осталих девет у другим градовима. 2 Народ је благословио све људе који су се вољно одазвали да станују у Јерусалиму.
3 Ово су главари области који су становали у Јерусалиму; а у градовима Јуде свако је становао на свом поседу, у својим градовима: Израиљци, свештеници и Левити, храмске слуге и потомци Соломонових слугу. 4 У Јерусалиму су становали неки од потомака Јуде и неки од потомака Венијамина.
Од потомака Јуде:
Атаја син Озије, син Захарије, син Амарије, син Сефатије, син Малелеилов од потомака Фаресових;
5 затим Масија, син Варуха, син Хол-Озина, син Азаје, син Адаје, син Јојарива, син Захарије, син Силонијев;
6 свих Фаресових потомака који су становали у Јерусалиму је било четири стотине шездесет осам способних људи.
7 Ово су Венијаминови потомци:
Салуј син Месулама, син Јоада, син Федаје, син Колаје, син Масија, син Итила, син Исаијин; 8 након њега Гава, Салај, њих девет стотина двадесет осам.
9 А Јоило, Зихријев син је био њихов надгледник, док је Асенујин син Јуда био други над градом.
10 Ово су свештеници:
Једаја син Јојаривов, Јакин;
11 Сораја син Хелкије, син Месулама, син Садока, син Мерајота, син Ахитувов, старешина Божијег Дома. 12 Затим њихова браћа која су радила посао у Дому: њих осам стотина двадесет два;
и Адаја син Јероама, син Фелалије, син Амсија, син Захарије, син Пасхора, син Малхијин. 13 Његова браћа, главари отачких домова, њих је било две стотине четрдесет два;
и Амасај син Азареила, син Азаја, син Месилемота, син Имиров. 14 А њихова браћа, храбри ратници, њих стотину двадесет осам.
Надгледник над њима је био Гедолимов син Завдило.
15 Ово су Левити:
Семаја син Асува, син Азрикама, син Асавије, син Вунијев;
16 и Саветај и Јозавад, од левитских главара, који су били на спољним пословима Божијег Дома.
17 Затим, Матанија, син Михе, син Завдијев, син Асафов. Он је надгледао отпочињање слављења у молитви;
па Ваквукија, други од своје браће
и Авда син Самује, син Галала, син Једутунов.
18 Тако је у светом граду било укупно Левита две стотине осамдесет четири.
19 Ово су вратари:
Акув, Талмон и њихова браћа која су чувала врата, њих стотину седамдесет два.
20 Остали – Израиљци, свештеници, Левити – били су у свим градовима Јуде и свако на свом наследству.
21 Храмске слуге су пребивале у Офилу, а надгледали су их Сиха и Гиспа.
22 Надгледник Левита у Јерусалиму је био Озија син Ванија, син Асавије, син Матаније, син Мишин и један од Асафових потомака, певача одговорних за радове на Божијем Дому. 23 Наиме, за њих је оног дана изашла царева заповест и поуздана уредба у вези ове службе.
24 А Месизавеилов син Петаја, иначе један од Зариних потомака и син Јуде, је био царева рука за све послове са народом.
25 Тако су се неки Јевреји настанили по селима са њиховим пољима. И то у околним селима Киријат-Арве, околним селима Девона и селима Јекавсеила. 26 Затим у Јесуји, Молади и Вет-Фелету; 27 па у Асар-Суалу и Вир-Савеји са њеним околним селима; 28 у Сиклагу и у околним селима Меконе; 29 у Ен-Римону, Сараји, Јармуту, 30 Заноји, Одоламу и његовим околним селима; у пољима Лахиса, у Азеки и њеним селима. Тако су се населили од Вир-Савеје до долине Еном.
31 Венијаминови потомци су се настанили у Гаваји, у Михмасу, у Гају и околним селима Ветиља. 32 Затим у Анатоту, Нову, Ананији, 33 Асору, Рами, Гитајиму, 34 Адиду, Севојиму, Навалату, 35 Лоду, Онану и у Долини резбара.
36 А неки од Јудиних левитских редова су се настанили у Венијамину.
Петар и Јован пред судом
4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. 2 Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. 3 Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. 4 Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.
5 Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, 6 затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. 7 Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“
8 Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! 9 Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, 10 онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. 11 Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’
12 Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“
13 Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. 14 Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. 15 Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: 16 „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. 17 Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“
18 Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19 Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20 јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“
21 Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22 Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.