Old/New Testament

Противљење обнови

4 А када је Санавалат чуо да обнављамо зид, пламтео је од беса и јако се разгневио, па се ругао Јеврејима. ² Рекао је испред своје браће и самаријске војске: „Шта то раде ти јадни Јевреји? Хоће ли да га обнове? Хоће ли да жртвују? Хоће ли да заврше за дан? Хоће ли да оживе то камење из гомиле рушевина и оног што је спаљено?“

³ А Товија Амонац, који је стајао крај њега, рече: „Па на то што они зидају да се и лисица попне, срушиће зид од њиховог камења!“

⁴ „Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства. ⁵ Не покривај њихову кривицу и нека им греси њихови пред тобом не буду избрисани, јер су те гневили пред градитељима.“

⁶ И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао.

⁷ А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. ⁸ Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. ⁹ Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих.

¹⁰ Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“

¹¹ Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“

¹² И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“

¹³ А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. ¹⁴ Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“

¹⁵ А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.

¹⁶ Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. ¹⁷ Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. ¹⁸ Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог.

¹⁹ Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. ²⁰ Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“

²¹ Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. ²² У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ ²³ Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.

Немија се заузима за сиромахе

5 У то време су неки људи и њихове жене покренули велике оптужбе против своје браће Јевреја. ² Неки су говорили: „Нас, наших синова и наших ћерки је много! Хајде да набавимо жита да једемо и преживимо.“

³ Неки су говорили: „Заложимо своје њиве, своје винограде и своје куће да набавимо жита за време глади.“

⁴ Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде. ⁵ А наше је тело као тело наших сународника и наша деца као њихова деца. А ево, потчинили смо наше синове и наше ћерке као робље. Неке наше ћерке су одведене у оковима, а у нашим рукама више нема снаге, јер наше њиве и виногради наши припадају другима.“

⁶ Плануо сам од љутње када сам чуо њихове оптужбе и све те речи. ⁷ Одлучио сам у срцу да укорим главаре и достојанственике. Рекао сам им: „Сваки од вас своме брату позајмљује зеленашки!“ Зато сам против њих сазвао велики збор. ⁸ Обратио сам им се: „Откупили смо, колико смо могли, нашу браћу Јевреје који су морали да се продају народима. А ви продајете своју браћу! И то још их нама продајете!“ А они су само ћутали и ни речи нису нашли.

⁹ Казао сам: „Није добро то што радите. Зар не би требало да живите у страху пред нашим Богом, да нас не буде срамота пред народима наших непријатеља? ¹⁰ И ја и моја браћа и моје слуге смо им позајмљивали новац и жито. Али, молим вас, оставимо се овог зеленашења! ¹¹ Молим вас, још данас им вратите њихове њиве и њихове винограде, њихове маслињаке и њихове куће и отпишите камате на жито, младо вино и уље што сте им позајмили.“

¹² Одговорили су: „Вратићемо то и нећемо им тражити ништа. Урадићемо како кажеш.“

А ја сам окупио свештенике и заветовао их да поступе по овом договору. ¹³ Још сам отресао свој огртач уз речи: „Овако нека Бог сваког ко се не буде држао овог договора отресе од његове куће и његовог имања. Тако нека буде отресен и празан.“

Сав је збор рекао „амин“ и славили су Господа. А народ је поступио према договору.

¹⁴ Такође, од дана када су ме поставили за њиховог управитеља у Јуди, од двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ни моја браћа ни ја нисмо јели управитељски хлеб. ¹⁵ Ранији управитељи, они који су били пре мене, ставили су тежак јарам на народ. Наиме, поред четрдесет сребрних шекела,^[a] узимали су им храну и вино. А и њихове су слуге владале над народом, али ја то нисам радио из богобојазности. ¹⁶ Такође, за рад на овом зиду, који сам обновио, нисмо стекли никакво имање. И све моје слуге су биле тамо окупљене на послу.

¹⁷ За мојим столом су били Јевреји и достојанственици, њих стотину педесет, као и они око нас, они који су нам дошли из других народа. ¹⁸ Сваки дан је спреман један во, шест одабраних оваца и живина. То су они спремали за мене. А сваких десет дана су додавали разне сорте вина у изобиљу. Али ја нисам тражио сву ту храну за управитеља, јер сам видео да је на овом народу била тешка служба.

¹⁹ Сети ме се, о, мој Боже, због свег добра што сам учинио овом народу!

Ново противљење обнови

6 А када су чули Санавалат, Товија, Гисем Арапин и остатак наших непријатеља да сам обновио зид и да у њему није остала ни пукотина – иако до тада још нисам био ставио крила на врата – ² Санавалат и Гисем су ми послали поруку: „Дођи да се сретнемо у Кефиру, у Онановој долини.“

А намеравали су да ми нанесу зло. ³ Ја сам им послао гласнике и поручио: „У великом сам послу и не могу да сиђем. Зашто да стане посао када га оставим и сиђем к вама?“ ⁴ Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им узвраћао истим речима.

⁵ Тада ми је Санавалат и пети пут послао исту поруку по свом слузи, а у његовој руци је било отворено писмо. ⁶ У њему је писало:

„Прочуло се међу народима, а и Гисем каже да ти и Јевреји намеравате да се побуните. Прича се да зато обнављаш зид, да ћеш бити њихов цар. ⁷ И пророке си поставио да у Јерусалиму објављују о теби: ’Цар је у Јуди!’ Сада ће и цар чути за то. Зато дођи да се заједно посаветујемо.“

⁸ Али ја сам му послао одговор: „Ништа се није догодило тако како говориш! Ти то измишљаш из срца.“

⁹ Наиме, сви они су хтели да нас преплаше, јер су говорили: „Клонуће им руке од посла који се неће завршити!“

Зато, оснажи моје руке, Боже!

¹⁰ Тако сам отишао до куће Семаје, сина Метавеиловог сина Далаје. Јер, он се затворио и поручио: „Хајде да се сретнемо у Дому Божијем, усред Дома и да му затворимо врата. Јер ће доћи да те убију, ноћу ће доћи да те убију!“

¹¹ Одговорио сам му: „Зар да бежи човек попут мене? Зар неко као ја да оде у Дом да преживи? Не, нећу да идем.“ ¹² Тада сам схватио: гле, није га Бог послао! За пророштво које ми је прорекао подмитили су га Санавалат и Товија. ¹³ А подмитили су га да бих се преплашио, да бих поступио онако и сагрешио, да би ми оцрнили име и наругали ми се.

¹⁴ Сети се, о, мој Боже, Товије и Санавалата по овим њиховим делима, као и пророчице Ноадије и свих осталих пророка који су ме застрашивали.

¹⁵ Тако је зид био довршен за педесет два дана, двадесет петог дана месеца елула^[b].

Противљење завршетку зида

¹⁶ Чули су за то сви наши непријатељи и уплашили су се народи који су били око нас, па су се јако покуњили. Јер, знали су да је овај посао урађен уз помоћ нашег Бога.

¹⁷ Такође, тих су дана многи Јудини главари слали писма Товији, а од Товије су писма долазила њима, ¹⁸ јер су се многи у Јуди с њим повезали заклетвом. Наиме, он је био зет Араховом сину Сеханији, а његов син Јоанан је оженио ћерку Варахијиног сина Месулама. ¹⁹ Још су преда мном говорили о његовим добрим делима, а моје су речи дојављивали њему. А Товија је слао писма да би ме застрашио.

7 Када је зид обновљен, када сам поставио врата и када су били постављени вратари, певачи и Левити; ² поставио сам над Јерусалимом свог брата Хананија и заповедника утврђења Ананију. Јер, он је био човек од поверења и богобојазнији од многих других. ³ Рекао сам им: „Нека се не отварају врата Јерусалима док сунце не огреје. А кад стражари буду на местима, нек они затворе врата и закључају их. Нека се поставе стражари од становника Јерусалима, неке на своје место страже, а неке пред својом кућом.“

Попис повратника

⁴ Град је био простран и велик, са тек нешто житеља у свом средишту, а куће још нису биле обновљене. ⁵ А мој Бог ми је ставио на срце па сам окупио главаре, достојанственике и народ да се попишу у родослове. Тако сам пронашао родословну књигу оних који су се вратили први, и открио да је у њој писало:

⁷⁰ Неки су главари отачких домова приложили за дело. Тирсата је дао у ризницу хиљаду златних драхми^[d], педесет посуда и пет стотина тридесет свештеничких одора. ⁷¹ Неки су главари отачких домова приложили у ризницу за дело двадесет хиљада златних драхми^[e] и две хиљаде две стотине сребрних мина^[f]. ⁷² Остали народ је дао двадесет хиљада златних драхми, две хиљаде сребрних мина^[g] и шездесет седам одора за свештенике.

⁷³ Тако су се настанили свештеници и Левити, вратари, певачи, неки од народа, храмске слуге и сав Израиљ у својим градовима.

А када је дошао седми месец, сав је израиљски народ био у својим градовима.

²² Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. ²³ Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. ²⁴ Али Бог га је ускрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. ²⁵ Давид је за Исуса рекао следеће:

²⁹ Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. ³⁰ Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. ³¹ Он је то унапред видео, те је навестио Христово ускрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’

³² И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. ³³ И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. ³⁴ Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:

³⁶ Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“

³⁷ Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“

³⁸ Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. ³⁹ Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“

⁴⁰ Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ ⁴¹ Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.

Живот првих хришћана

⁴² Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. ⁴³ Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. ⁴⁴ Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. ⁴⁶ Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца ⁴⁷ хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.