Old/New Testament
Јездрина молитва због женидбе са туђинкама
9 Када се све ово завршило, приступили су ми главари и рекли: „Израиљски народ, свештеници и Левити се нису одвојили од народа земаљских и њихових одвратности, од Хананаца, Хетита, Фережана, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца. 2 Узели су неке од њихових ћерки за себе и своје синове, па су помешали свети род са народима земаљским. У овом неверству су предњачили главари и достојанственици.“
3 А ја, чим сам чуо за ову ствар, раздерао сам своју одећу и плашт, чупао косу са главе и браде, па сам сео као скамењен. 4 Око мене су се окупили сви који су се бојали од речи Бога Израиља, због неверства повратника из изгнанства, а ја сам седео као скамењен све до вечерње жртве.
5 А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. 6 Рекао сам:
„О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. 7 Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.
8 А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да̂ упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да̂ нам да мало живнемо у свом робовању. 9 Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да̂ зид у Јуди и у Јерусалиму.
10 И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести 11 које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. 12 Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’
13 И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. 14 Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? 15 О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“
Народ исповеда грех
10 И док се Јездра молио и док је плачући признавао грехе падајући ничице пред Домом Божијим, око њега се окупило велико мноштво Израиљаца – мушкараца, жена и деце. Народ је горко плакао. 2 Тада се огласио Сеханије, син Јехилов, један од Еламових потомака. Рекао је Јездри: „Неверно смо чинили према нашем Богу и оженили се туђинкама из народа земаљских. Али сада има наде за Израиљ у овоме. 3 Зато, хајде да склопимо савез са нашим Богом, да отпустимо све жене и оне које су рођени од њих. Нека се то уради по савету Господњем и оних који се боје заповести нашег Бога, а и према Закону. 4 Устани, јер је ово твоја обавеза, а ми ћемо бити с тобом. Буди јак и делуј!“
5 Јездра је тада устао и заклео главаре свештеника, Левита и сав Израиљ да поступе по овој одлуци. И они су се заклели. 6 Устао је Јездра испред Дома Божијег и преноћио у соби Елијасивовог сина Јоанана. Ушао је тамо и није јео хлеб и пио воду, јер је жалио због неверства повратника из изгнанства.
7 Објавили су проглас по Јуди и Јерусалиму, свем народу из изгнанства да се окупи у Јерусалиму. 8 А свакоме ко не дође за три дана, према одлуци главара и старешина, нека му се одузме сва имовина, а он ће бити одвојен од збора повратника из изгнанства.
9 Тако се окупио сав народ из Јуде, Венијамина и Јерусалима за три дана, деветог месеца[a], двадесетог дана у месецу. Сав народ је поседао на градском тргу пред Домом Божијим, дрхтећи и због свега овог и због кише. 10 Јездра свештеник је устао и рекао им: „Изневерили сте се, женили сте жене туђинке да увећате грех Израиља. 11 Зато дајте славу Господу, Богу ваших отаца, и учините његову вољу: одвојте се од народа земаљских и од жена туђинки!“
12 На то се сав збор огласио громким гласом: „Радићемо по твојим речима! 13 Али, много је народа и време је киша, па не може више да се стоји напољу. А овај посао није за дан или два, јер смо у овоме много грешили. 14 Молимо те, нека наши главари у томе стоје за сав збор. Нека сви који су у нашим градовима оженили жене туђинке дођу у одређено време, и са њима градске старешине и градске судије, све док се не одврати пламен гнева нашег Бога од нас, све док траје ова ствар.“ 15 Само су Јонатан, син Асаилов и Јазија, син Текујев устали против овог, а Левити Месулам и Саветај су им помагали.
16 Али народ из изгнанства је тако урадио, а свештеник Јездра је за себе издвојио људе, отачке главаре по домовима њихових предака, и то сваког од њих поименце. Они су првог дана десетог месеца сели да испитају ову ствар. 17 Тако су до првог дана првог месеца завршили са свим људима који су се оженили женама туђинкама.
Попис ожењених туђинкама
18 Тако су неки од синова свештеника пронађени међу онима који су се оженили женама туђинкама:
од синова Исусових, сина Јоседековог и његове браће:
Масија, Елиезер, Јарив и Годолија. 19 Они су дали руку да ће отпустити своје жене, па су свесни кривице принели овна из стада за свој грех.
20 Од Имирових синова:
Хананије и Зевадија;
21 од синова Харимових:
Масија, Илија, Семаја, Јехило и Озија;
22 од синова Пасхорових:
Елиоинај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Елеаса.
23 И од Левита:
Јозавад, Семај и Келаја који је Келита, и Петаја, Јуда, Елиезер.
24 Од певача:
Елијасив;
од вратара:
Салум, Телем и Урија.
25 А од Израиља,
од синова Фаросових:
Рамија, Језија, Малхије, Мијамин, Елеазар, Малхија и Венаја;
26 Од синова Еламових:
Матанија, Захарија, Јехило, Авдија, Јеремот и Илија;
27 Од синова Затујевих:
Елиоинај, Елијасив, Матанија, Јеремот, Завад и Азиза;
28 Од синова Вивајевих:
Јоанан, Хананија, Завај, Атлај;
29 Од синова Ванијевих:
Месулам, Малух, Адаја, Јасув, Сеал и Рамот;
30 Од синова Фат-Моавових:
Адна, Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило, Винуј и Манасија;
31 Од синова Харимових:
Елиезер, Јесија, Малхија, Семаја и Симеун, 32 Венијамин, Малух, Семарија;
33 Од синова Асумових:
Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Семај;
34 Од синова Ванијевих:
Мадаја, Амрам, Уило, 35 Венаја, Ведеја, Хелуј, 36 Ванија, Меримот, Елијасив, 37 Матанија, Матенај, Јасав,
38 Ванија, Винуј, Семај,
39 Селемија, Натан, Адаја,
40 Махнадевај, Сасај, Сарај,
41 Азареило, Селемија, Семарија, 42 Салум, Амарија, Јосиф;
43 од синова Нававових:
Јеиел, Мататија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило, Венаја.
44 Сви они су узели жене туђинке, али су отпустили и те жене и њихове синове.
Оснивање Цркве
1 Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, 2 до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. 3 Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем.
Последње Исусове речи
4 Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: 5 Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“
6 Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“
7 Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. 8 Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“
Исусово узнесење
9 Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. 10 Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. 11 Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“
12 Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода[a]. 13 Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). 14 Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа.
Избор Јудиног наследника
15 Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: 16 „Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. 17 Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“
18 (Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. 19 Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)
20 „О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:
’Кућа његова нека буде пуста;
не живео нико у њој.’
Исто тако, стоји написано:
’Нека се његова служба да̂ другоме.’
21 Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, 22 почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био узнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог ускрсења заједно са нама.“
23 Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. 24 Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао 25 да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ 26 Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.