Old/New Testament
Даријев проглас
6 Цар Дарије је тада издао заповест да се испита у архиви ризнице, где се остављало благо у Вавилону. 2 Пронашли су у Ахмети, у тврђави области Мидија један запис у коме је записана ова одлука:
3 Прве године цара Кира, издао је проглас цар Кир за Дом Божији у Јерусалиму:
Нека се изгради Дом као место за жртвовање жртава. Нека му се положе темељи, шездесет лаката[a] у висину и исто толико у ширину; 4 три реда клесаног камења и један ред греда, а нека се за трошкове узме из царевог двора. 5 Такође, златно и сребрно посуђе Божијег Дома, које је Навуходоносор понео из Дома у Јерусалиму и донео га у Вавилон, нека се и оно врати. Пошаљите га у Јерусалим и положите на његово место у Божијем Дому.
6 Сада, Татнају, управитељу подручја преко реке, Сетар-Воснају и ви, њихови другови, старешине које сте на подручју преко реке – даље одатле! 7 Оставите радове на том Божијем Дому јудејском управитељу и јудејским старешинама. Нека они изграде Божији Дом на његовом месту.
8 Заповедам вам шта ћете да радите за јудејске старешине да би изградили тај Божији Дом:
Нека се приложи од царског имања, од подручја преко реке. Нека се одмах даје за трошкове тим људима да не обуставе радове. 9 Нека им се да̂ од потребних ствари за свеспалнице Богу небеском – јунци, овнови, јагањци, жито, со, вино и уље – према речи свештеника који су у Јерусалиму, сваки дан и без занемаривања, 10 како би могли да жртвују жртве угодног мириса Богу небеском и моле се за живот цара и његових синова.
11 Ја, дакле, издајем и ову заповест: сваком човеку који прекрши овај проглас нека се извуче греда из куће, па нека се усправи, а он да се на њој смакне. Нека му се кућа претвори у ђубриште. 12 И Бог који је учинио да његово име пребива онде, нека сруши сваког цара и народ који пружи руку да прекрши овај проглас и разори Дом Божији у Јерусалиму.
Ја, Дарије, издао сам овај проглас и нека се журно изврши!
Довршење и посвећење Дома
13 Тада су Татнај, управитељ подручја преко реке, Сетар-Воснај и њихови другови журно урадили онако како им је поручио цар Дарије. 14 Јудејске старешине су зидале и напредовале према пророштву пророка Агеја и Захарија, Идовог сина. Градили су и завршили према заповести Бога Израиљевог и према прогласу Кира, Дарија и Артаксеркса, цара Персије. 15 Дом је завршен до трећег дана месеца адара[b], шесте године владавине цара Дарија.
16 Тада су израиљски народ, свештеници, Левити и остатак народа из изгнанства с радошћу извршили посвећење Божијег Дома. 17 За посвећење Божијег Дома су принели стотину јунаца, две стотине овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца за жртву за грех, за сав Израиљ, према броју израиљских племена. 18 Поставили су свештенике по њиховим редовима и Левите према њиховим редовима, да служе Богу који је у Јерусалиму, према пропису Мојсијеве књиге.
Пасха
19 Изгнани народ је прославио Пасху четрнаестог дана првог месеца. 20 Свештеници и Левити су се очистили до једнога. Сви су били чисти када су заклали Пасху за сав изгнани народ, за њихову браћу свештенике и за себе. 21 Онда је јео народ израиљски, повратници из изгнанства, и свако ко им је пришао и ко се одвојио од нечистоће народа земаљских, тражио је Господа, Бога Израиљевог. 22 Славили су радосно празник Бесквасних хлебова седам дана јер их је Господ обрадовао. Променио је срце асирског цара[c] према њима, јер им је ојачао руке у изградњи Дома Бога, Бога Израиљевог.
Јездра долази у Јерусалим
7 Након ових догађаја, за владавине персијског цара Артаксеркса, Јездра, син Сораје, сина Азарије, сина Хелкије; 2 сина Салума, сина Садока, сина Ахитува; 3 сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота; 4 сина Зераје, сина Озије, сина Вукија; 5 сина Ависуја, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона Првосвештеника; 6 тај Јездра је дошао из Вавилона. Био је зналац Светог писма, вешт у Мојсијевом Закону који је дао Господ, Бог Израиљев. Рука Господа, његовог Бога, је била над њим, па му је цар дао све што је тражио. 7 Седме године цара Артаксеркса у Јерусалим су дошли неки од израиљског народа, неки свештеници, Левити, певачи, вратари и храмске слуге.
8 А он је дошао у Јерусалим у петом месецу седме цареве године. 9 Првог дана првог месеца је пошао из Вавилона, а првог дана петог месеца је дошао у Јерусалим, јер је над њим била добра рука његовог Бога. 10 Јер Јездра је чврсто срцем одлучио да истражује Господњи Закон, да га извршава и да поучава у Израиљу прописе и право.
Артаксеркс шаље Јездри проглас
11 Ово је препис писма које је цар Артаксеркс дао Јездри, свештенику и зналцу Светог писма, познаваоцу речи Господњих, заповести и уредаба даних Израиљу.
12 Артаксеркс, цар царева.
Јездри, свештенику и зналцу књиге Закона Бога небеског.
Ево, дакле,
13 издао сам проглас да свако ко је у мом царству од Израиља, његових свештеника и Левита, а својевољно жели да иде са тобом у Јерусалим, нека иде. 14 Због тога си послан од цара и седморице његових саветника да се распиташ о Јуди и Јерусалиму по Божијем Закону који ти је у руци; 15 и да понесеш сребро и злато које су цар и његови саветници својевољно приложили Богу Израиљевом, који пребива у Јерусалиму. 16 Такође и сребро и злато које ћеш прикупити у свој области вавилонској, са свим добровољним прилозима што их радо дају народ и свештеници за Дом њиховог Бога у Јерусалиму. 17 Зато одмах тим новцем купи јунце, овнове, јагањце, њихове житне жртве и њихове жртве изливнице. Њих ћеш принети на жртвенику Дома свога Бога у Јерусалиму.
18 А са преосталим сребром и златом, шта год сматрате да је добро, урадите ти и твоја браћа по вољи вашег Бога. 19 Посуђе које ти је дано за службу Дома вашег Бога положи Богу Јерусалима. 20 А остале потребе Божијег Дома, које су твоја обавеза да их подмириш, подмири из царске ризнице.
21 Ја, цар Артаксеркс, заповедам свима који су над ризницама подручја преко реке, да се све што вам затражи Јездра, свештеник и зналац књиге Закона Бога небеског, одмах учини: 22 до стотину таланата[d] сребра, стотину кора[e] жита, стотину бата[f] вина, стотину бата[g] уља и соли без мерења. 23 Све ово је заповест Бога небеског и нека се изврши тачно, за Дом Бога небеског. Јер, зашто да буде гнев на царству цара и његових синова? 24 Знајте и то да се никоме од свештеника, Левита, певача, вратара, храмских слуга и слуга овог Дома Божијег не намећу данак, порез и царина.
25 А ти, Јездра, према мудрости свог Бога која ти је дана, постави зналце Закона и судије, како би могли да суде свем народу који је на подручју преко реке: онима који знају законе твог Бога. А оне који их не знају, ти их поучи. 26 А они који не буду радили по Закону твог Бога и по царском прогласу, нека се над њима одмах изврши казна: било смрћу или прогоном, било глобом или затвором.
27 Нека је благословен Господ, Бог наших отаца, који је овако нешто ставио у царево срце да украси Дом Божији у Јерусалиму! 28 И мени се смиловао пред царем, његовим саветницима и моћним царевим дворанима. Али ја сам се охрабрио, јер је рука Господња била нада мном, па сам окупио израиљске главаре да иду горе са мном.
Попис главара отачких домова који су се вратили са Јездром
8 Ово су главари отачких домова уписани у свој родослов, који су дошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксеркса:
2 Од Финесових потомака:
Гирсам;
од Итамарових потомака:
Данило;
од Давидових потомака:
Хатуш; 3 од Сеханијевих потомака, који је Фаросов потомак,
Захарија и са њим стотину педесет мушкараца уписаних у родослов;
4 од Фат-Моавових потомака:
Елиоинај, син Зерајин и са њим две стотине мушкараца;
5 од Сеханијевих потомака:
син Јазилов и са њим три стотине мушкараца;
6 од Адинових потомака:
Евед, син Јонатанов и са њим педесет мушкараца;
7 од Еламових потомака:
Исаија, син Аталијин и са њим седамдесет мушкараца;
8 од Сефатијиних потомака:
Зевадија, син Михаилов и са њим осамдесет мушкараца;
9 од Јоавових потомака:
Овадија, син Јехилов и са њим две стотине осамнаест мушкараца;
10 од Селомитових потомака:
син Јосифијин и са њим стотину шездесет мушкараца;
11 од Вивајевих потомака:
Захарија, син Вивајев и са њим двадесет осам мушкараца;
12 од Азгадових потомака:
Јоанан, син Акатанов и са њим стотину десет мушкараца;
13 од последњих Адоникамових потомака поименце су
Елифелет, Јеиел и Семаја и са њима шездесет мушкараца;
14 од Вигвајевих потомака:
Гутај и Захур и са њима седамдесет мушкараца.
Повратак у Јерусалим
15 Окупио сам их крај реке која тече у Аву где смо се утаборили на три дана. Али, запазио сам да међу народом и свештеницима нема ниједног Левијевог потомка. 16 Зато сам послао по главаре Елиезера, Арила, Семају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Месулама, и по учитеље Јојарива и Елнатана. 17 Послао сам их и заповедио им за Ида, главара места Касифија, шта да кажу Иду и његовој браћи, храмским чуварима у месту Касифија: да нам доведу слуге за Дом нашег Бога. 18 И они су нам довели – јер је добра рука нашег Бога била над нама – разборитог човека, сина Левија и сина Израиља, једног од потомака Молије; затим Серевију са његовим синовима и његовом браћом. Укупно осамнаест људи; 19 Асавију и са њим Мераријевог потомка Исаију, његову браћу и његове синове. Укупно двадесет људи; 20 неке од храмских слугу, које је поставио Давид са главарима за помоћ Левитима, њих две стотине двадесет. Сви су били поименце назначени.
21 И тамо, на реци Ави, сам прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и тражили од њега срећан пут за нас, нашу децу и сву нашу имовину. 22 Била ме је срамота да од цара тражим војску и коњанике да нам помогну пред непријатељима на путу. Јер, рекли смо цару: „Рука нашег Бога је благонаклона свима који га траже, а његова сила и његов гнев су над свима који га остављају.“ 23 Тако смо постили и тражили све то од нашег Бога, а он нас је услишио.
24 Одвојио сам дванаест свештеничких главара: Серевију, Асавију и десеторицу њихове браће. 25 Измерио сам им сребро, злато и посуђе као прилог за Дом нашег Бога што су приложили цар, његови саветници, његови дворани и сав Израиљ који је био тамо. 26 На руке сам им измерио шест стотина педесет таланата[h] сребра, стотину таланата[i] сребрних посуда и стотину таланата злата[j]; 27 двадесет златних здела вредних хиљаду дарика[k] и две добро углачане бронзане посуде вредне као злато.
28 Рекао сам им: „Ви сте свети Господу и посуде су свете, а сребро и злато су добровољни прилози Господу, Богу ваших отаца. 29 Пазите их и чувајте док их не измерите пред главарима свештеника, Левитима и израиљским кнезовима у Јерусалиму, у одајама Дома Господњег.“ 30 Тако су свештеници и Левити примили измерено сребро, злато и посуђе да их однесу у Јерусалим, у Дом нашег Бога.
31 Дванаестог дана првог месеца са реке Аве кренули смо за Јерусалим. Над нама је била рука нашег Бога и спасавала нас од руку наших непријатеља и од заседа на путу. 32 И дошли смо у Јерусалим и остали тамо три дана.
33 Четвртог дана измерено је сребро, злато и посуђе у Дому нашег Бога на руке свештенику Меримоту, Уријином сину, с којим су били Левити Елеазар, Финесов син; Јозавад, Исусов син и Ноадија, Винујев син 34 А када је све било избројано и измерено, тада је и забележена сва тежина.
35 Онда су они који су дошли из изгнанства, прогнани народ, принели свеспалнице Богу Израиља: дванаест јунаца за сав Израиљ, деведесет шест овнова, седамдесет седам јагањаца, дванаест јараца за жртву за грех – све то као свеспалницу Господу. 36 И цареве заповести су предали царевим заповедницима и управитељима подручја преко реке, а они су се заузели и за народ и за Дом Божији.
21 После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: 2 Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. 3 Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.
4 У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.
5 Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“
Они му одговорише: „Нисмо.“
6 Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.
7 Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. 8 Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара[a]. 9 Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.
10 Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ 11 Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. 12 Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. 13 Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. 14 То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.
Исус и Петар
15 После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“
16 Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Чувај моје овце!“
17 Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“
Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје овце! 18 Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, са̂м си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ 19 Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“
20 Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ 21 Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“
22 Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ 23 Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“
24 Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. 25 Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.