Old/New Testament
Обнова жртвеника
3 Када је стигао седми месец, а Израиљци су већ били по градовима, народ се једнодушно окупио у Јерусалиму. 2 Тада је устао Исус, син Јоседеков, његова браћа свештеници и Зоровавељ, син Салатилов и његова браћа. Они су обновили жртвеник Бога Израиљевог да жртвују на њему свеспалнице, према ономе што је записано у Закону Мојсија, човека Божијег. 3 Жртвеник су поставили на његово место, иако су били ужаснути од људи оних земаља. Тако су принели на њему жртву свеспалницу Господу, свеспалнице јутарње и вечерње. 4 Прославили су и празник Сеница, онако како је прописано. Жртвовали су сваки дан одређени број свеспалница, како је прописано за који дан. 5 Потом су приносили сталну свеспалницу за младине и за све Господње посвећене празнике, како је прописано, и за све који су добровољно жртвовали Господу. 6 Од првог дана седмог месеца почели су да жртвују свеспалнице Господу, али Дом Господњи још није био утемељен.
Обнова Дома
7 Народ је дао новац зидарима и тесарима, а храну, пиће и уље Сидонцима и Тирцима да донесу кедровину са Ливана до мора у Јопи, према одобрењу које је за њих дао персијски цар Кир.
8 Друге године њиховог доласка к Дому Божијем у Јерусалиму, другог месеца, Салатилов син Зоровавељ, Јоседеков син Исус и остатак њихове браће свештеника и Левита, и сви они који су дошли из изгнанства у Јерусалим, почели су да за надгледнике радова на Дому Господњем постављају Левите од двадесет година и старије. 9 Постављен је Исус са својим синовима и својом браћом, Кадмило са својим синовима и са синовима Јуде, да једнодушно раде као надгледници радника послова над Домом Божијим, као и Инададови синови са својим синовима и њиховом браћом Левитима.
10 Када су зидари положили темеље Дома Господњег, поставили су свештенике обучене у њихове одоре, са трубачима и са Левитима, Асафовим синовима, да цимбалима славе Господа како је одредио Давид, цар Израиља. 11 Певали су славећи и захваљујући Господу:
„јер је добар;
јер је милост његова довека према Израиљу!“
Сав народ је клицао у великој радости, славећи Господа што је основан Дом Господњи. 12 Многи су свештеници, Левити, главари отачких домова и старци, који су видели први Дом, јако плакали када се овај Дом оснивао ту пред њима. А многи су клицали радосно и са усхићењем су подвикивали. 13 Народ није могао да разазна звук повика среће од звука плача народа. Јер је народ јако клицао и тај се звук надалеко простирао.
Противљење обнови
4 Али непријатељи Јуде и Венијамина су чули да је народ из изгнанства почео да зида Дом за Господа, Бога Израиљевог, 2 па су приступили Зоровавељу и главарима отачких домова. Рекли су им: „Дајте нам да и ми зидамо са вама! Јер и ми, попут вас, тражимо вашег Бога и жртвујемо му још од времена асирског цара Есарадона који нас је овде довео.“
3 Али Зоровавељ, Исус и остали главари отачких домова Израиља су им одговорили: „Није ваше да са нама зидате Дом за нашег Бога. Ми ћемо сами зидати за Господа, Бога Израиљевог, како нам је заповедио цар Кир, цар Персије.“
4 Тако је народ земље почео да обесхрабрује подухвате Јевреја и застрашује их да зидају. 5 Унајмљивали су саветнике против њих да би их осујетили у намери за све време персијског цара Кира до владавине персијског цара Дарија.
Противљење за време Ксеркса и Артаксеркса
6 За време владавине Артаксеркса, на почетку његовог царевања, написали су тужбу против становника Јуде и Јерусалима.
7 И за време Артаксеркса су писали Вислам, Митридат, Тавеило и остали њихови другови Артаксерксу, цару Персије. Писано је арамејским писмом и преведено је на арамејски језик[a].
8 Реум, главни управитељ, и писар Симсај су написали следеће писмо против Јерусалима цару Артаксерксу:
9 Од Реума, главног управитеља, Симсаја писара и осталих њихових другова: судија и намесника, оних из Ореха, Вавилонаца, житеља Сусана (то јест Еламаца); 10 осталих народа које је повео у изгнанство Асенафар, велики и славни, и настанио их у градове Самарије и осталих с подручја преко реке[b].
11 Ево, ово је препис писма који су послали цару Артаксерксу:
Твоје слуге, људи с подручја преко реке.
Ево, дакле, 12 нека зна цар да Јевреји који су дошли к нама, с твоје стране, дођоше у Јерусалим да зидају град побуне и зла, да обнављају зидине, да су оне завршене и да су темељи обновљени.
13 Нека зна цар да, ако се овај град сазида и зидине заврше, они неће више давати данак, порез и царину, па ће цареве ризнице бити оштећене. 14 А пошто смо одани двору, не доликује да гледамо ово бешчашће према цару. Зато ти о томе јављамо и шаљемо царе. 15 Нека се истражи у дневницима твојих предака и пронаћи ћеш у истим, и знаћеш да је овај град, град бунтовнички, на штету царевима и покрајинама, да је у њему одувек дизана побуна. Због тога је овај град и био разорен. 16 Зато обавештавамо цара да, ако се овај град сазида и зидине заврше, ти више нећеш имати имања на подручју преко реке.
17 Цар је послао одговор Реуму, главном управитељу, и писару Симсају и осталим њиховим друговима, који су пребивали у Самарији, и осталим с подручја преко реке:
Мир!
Ево, 18 писмо које сте нам послали је јасно и гласно прочитано преда мном. 19 Издао сам заповест да се све истражи и открили су да се овај град одувек дизао против царева, да се у њему збивао устанак и побуна. 20 Силни цареви су владали Јерусалимом и имали власт над свим подручјем преко реке, па су им плаћали данак, порез и царину. 21 Сада издајте заповест да ти људи обуставе изградњу тог града док ја не заповедим. 22 Пазите да у овоме не будете немарни! Јер, зашто би царско добро било све више на штети и губитку?
23 Препис овог писма цара Артаксеркса је наглас прочитан пред Реумом, Симсајем писарем и њиховим друговима. Они пожуре у Јерусалим ка Јеврејима, па их зауставе оружјем и силом.
24 Тада су обустављени радови на Божијем Дому у Јерусалиму, а обустава је потрајала до друге године владавине персијског цара Дарија.
Татнајево писмо Дарију
5 Тада су пророковали пророци Агеј и Захарија, Идов син. Они су пророковали Јеврејима у Јуди и Јерусалиму у име Бога Израиљевог који је владао над њима. 2 На то су устали Салатилов син Зоровавељ и Јоседеков син Исус. Почели су да зидају Дом Божији у Јерусалиму, а пророци су били са њима и помагали им.
3 И баш тада им је дошао Татнај, управитељ подручја преко реке, затим Сетар-Воснај и њихови другови. Питали су их: „Ко вам је заповедио да зидате тај Дом и да завршите ту грађевину?“ 4 Питали су их[c]: „Како се зову људи који зидају ову грађевину?“ 5 Али око њиховог Бога је било над јудејским старешинама. Нису им обуставили радове, па је послат извештај Дарију, а он се писмом изјаснио о томе.
6 Ово је препис писма који је цару Дарију послао Татнај, управитељ подручја преко реке, затим Сетар-Воснај и њихови другови, старешине које су на подручју преко реке. 7 Послали су му писмо у коме је о свему овоме писало:
Дарију, цару, нека је мир у свему!
8 Нека зна цар да смо отишли у покрајину Јуду, до Дома великог Бога који се зида од клесаног камена, а греде се постављају у зидове. Тај се посао изводи марљиво и напредује у њиховим рукама.
9 На то смо упитали ондашње старешине и рекли им: „Ко вам је издао заповест да градите овај Дом и завршавате ову грађевину?“ 10 Питали смо их и за имена, да те обавестимо, да бисмо записали имена људи који су им главари.
11 А они су нам овако одговорили:
„Ми смо слуге Бога небеса и земље. Зидамо Дом који је био подигнут од давнина, а подигао га је и завршио велики цар Израиља. 12 Али, наши су очеви разгневили Бога небеског, па их је он предао у руке Халдејцу, вавилонском цару Навуходоносору. Он је разорио овај Дом, а народ изгнао у Вавилон.
13 Али прве године Кира, цара вавилонског, цар Кир је издао проглас да се изгради овај Божији Дом. 14 И златно и сребрно посуђе Божијег Дома, које је Навуходоносор понео из Дома у Јерусалиму и однео у храм у Вавилону, изнео је цар Кир из вавилонског храма и предао га човеку званом Сасавасар, кога је именовао за управитеља. 15 Још му је рекао: ’Узми ово посуђе, иди и стави га у Дом, у Јерусалим, па сазидај Дом Божији на његовом месту.’
16 А када је тај Сасавасар дошао, положио је темеље Божијег Дома у Јерусалиму, који се од тада до сада зида, и још није завршен.“
17 Сада, ако је цару по вољи, нека се провери у царевој ризници у Вавилону. Ако постоји проглас цара Кира да се сазида овај Божији Дом у Јерусалиму, нека нам цар јави своју вољу о томе.
Празан гроб
20 У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2 Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“
3 Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4 Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5 Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6 Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7 и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8 Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9 Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да ускрсне из мртвих.
10 Тада су се ученици вратили кући.
Исус се јавља Марији из Магдале
11 А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12 и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.
13 Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“
Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14 Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.
15 Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“
Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“
16 Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)
17 Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“
18 Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.
Исус се јавља својим ученицима
19 Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20 Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.
21 Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22 Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23 Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“
Исус се јавља Томи
24 Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25 Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“
26 Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27 Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“
28 Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“
29 Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“
30 Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31 А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.