Old/New Testament

Ахаз, цар Јуде

28 Ахазу је било двадесет година кад се зацарио. Владао је шеснаест година у Јерусалиму. Није чинио што је право у Господњим очима, као његов праотац Давид. ² Ишао је путевима израиљских царева и чак је ливене идоле направио за Вале. ³ Кадио је у долини Вен-Еном и спалио своје синове у огњу, по одвратним обичајима народа које је Господ истерао пред Израиљцима. ⁴ Приносио је жртве на узвишицама и брдима, и под сваким зеленим дрветом.

⁵ И предаде га Господ, Бог његов, у руке арамејском цару. Они су га поразили и ухватили његове људе. Велику су групу заробљеника одвели у Дамаск.

Цар је још допао руку израиљском цару који га је страховито разорио. ⁶ Фекај, Ремалијин син, је у Јуди смакнуо стотину двадесет хиљада одважних људи у једном дану, зато што су заборавили Господа, Бога својих отаца. ⁷ А Зихрије Јефремовац, храбри јунак, смакнуо је царевог сина Масију, старешину двора Азрикама и Елкану који је други до цара. ⁸ Још су Израиљци заробили од својих сународника две стотине хиљада жена, синова и ћерки. Покупили су од њих силан плен и однели га у Самарију.

⁹ Тамо је био Господњи пророк по имену Одид. Он је изашао пред војску која је дошла у Самарију и поручио им: „Ево, гнев је Господа, Бога твојих отаца, на Јуди! Он их је дао у ваше руке и ви сте их смакнули у бесу који је досегнуо небеса. ¹⁰ И сад намеравате да народ Јуде и Јерусалима потчините као робове и робиње за себе. А зар нисте баш ви згрешили Господу, свом Богу? ¹¹ Зато ме послушајте и вратите заробљенике које сте заробили међу својим сународницима, јер је пламен Господњег гнева над вама.“

¹² Тада су устали људи, старешине Јефремових синова – Азарија, син Јоананов; Варахија, син Месилемотов; Језекија, син Салумов и Амаса, син Адлајев – против оних који су долазили из рата. ¹³ Рекли су им: „Не смете да доводите заробљенике овамо јер је на нама грех пред Господом. Зар намеравате још и да додате нашим кривицама и нашим гресима? Велики је наш грех и пламен гнева је над Израиљем.“

¹⁴ Тако су војници оставили заробљенике и плен пред главаре и сав збор. ¹⁵ Устали су људи који су били поименце задужени, па су прихватили заробљенике. Обукли су све голе, јер су узели од плена и обукли их. Обули су их и нахранили, дали су им да пију, помазали су их. Повели су на магарцима све онемоћале па су их однели у Јерихон, у град палми, код њихове родбине, а онда су се вратили у Самарију.

¹⁶ У то време цар Ахаз је послао позив асирским царевима да му помогну. ¹⁷ Јер, Едомци су поново дошли, поразили су Јуду и одвели заробљенике. ¹⁸ И Филистејци су провалили у градове равнице и Негев у Јуди. Освојили су Вет-Семес, Ајалон, Гедирот и Сокот са њиховим селима; па Тимну и Гимзон са њиховим селима. Потом су се тамо и настанили. ¹⁹ Господ је понизио Јуду због Ахаза, израиљског цара, који је дозволио раскалашност у Јуди и згрешио неверством према Господу. ²⁰ А асирски цар Тиглат-Пилесер је дошао на њега и задавао му невоље уместо да му помогне. ²¹ Ахаз је опљачкао Дом Господњи, царев двор и куће главара, и то дао асирском цару, али му није било помоћи.

²² А за време док је био у невољи чинио је још гора зла против Господа. Такав је био цар Ахаз. ²³ Жртвовао је боговима Дамаска који су га поразили, и још је рекао: „Арамејским царевима су помогли њихови богови. И ја ћу им жртвовати па ће и мени да помогну.“ Тако су они постали узрок пада и за њега и за сав Израиљ.

²⁴ Ахаз је сакупио посуђе Дома Божијег и разбио га. Затворио је врата Дома Господњег и за себе је на сваком углу у Јерусалиму направио жртвенике. ²⁵ Баш у сваком граду Јуде је начинио узвишице да ка̂ди другим боговима. Тако је разгневио Господа, Бога својих отаца.

²⁶ Остала његова дела, од првог до последњег, и сви његови путеви, записани су у Књизи Јудиних и израиљских царева. ²⁷ Кад се Ахаз упокојио са својим прецима, сахранили су га у граду, у Јерусалиму, али га нису положили у гробнице израиљских царева. На његово место се зацарио његов син Језекија.

Језекија посвећује Дом

29 Језекији је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија, ћерка Захаријина. ² Чинио је што је право у очима Господњим, сасвим као његов праотац Давид.

³ Прве године првог месеца своје владавине отворио је и поправио врата Господњег Дома. ⁴ Довео је свештенике и Левите па их је окупио на источном тргу ⁵ и рекао им: „Чујте ме, о, Левити! Посветите се сада, посветите Дом Господа, Бога својих отаца, и избаците сву нечистоћу из Светиње. ⁶ Јер су згрешили наши очеви и учинили зло у очима Господа, нашег Бога. Заборавили су га и окренули своја лица од Господњег Пребивалишта, окренули су му леђа. ⁷ Још су затворили врата трема, угасили су жишке и нису кадили тамјаном; жртве свеспалнице нису приносили у Светињи Бога Израиљевог. ⁸ Зато се Господ разгневио на Јуду и Јерусалим и учинио их призором грозоте, пустоши и ругла, као што и видите својим очима. ⁹ И ево, наши су очеви пали од мача, а наши синови, наше ћерке и наше жене су због тога у ропству. ¹⁰ Сада ми је на срцу да склопим савез са Господом, Богом Израиљевим, да би се од нас одвратио пламен његовог гнева. ¹¹ О, синови моји, не будите немарни јер вас је Господ изабрао да стојите пред њим, служите му и будете његове слуге које пале мирисни ка̂д.“

¹² Тада су устали Левити:

¹⁵ Они су окупили своју браћу и посветили су се. Онда су, како је цар заповедио на основу Господње речи, отишли да очисте Дом Господњи. ¹⁶ Свештеници су ушли у унутрашњост Дома Господњег, да га очисте. Изнели су сву нечистоћу коју су нашли у Дому Господњем у двориште Дома Господњег, а Левити су то преузели и изнели напоље, на поток Кидрон. ¹⁷ Првог дана првог месеца су започели са посвећењем а осмог дана у месецу су дошли на Господњи трем да посвећују у Дому Господњем. Радили су то осам дана и завршили шеснаестог дана првог месеца.

¹⁸ Онда су дошли код цара Језекије и рекли му: „Очистили смо сав Дом Господњи, жртвеник за жртве свеспалнице и све његово посуђе, сто за поређане хлебове и све његово посуђе. ¹⁹ Припремили смо и посветили и све посуђе које је током своје владавине цар Ахаз одбацио у свом неверству. Ено га пред жртвеником Господњим.“

²⁰ Цар Језекија је рано устао, окупио градске главаре и отишао у Дом Господњи. ²¹ Тада су довели седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца као жртву за грех за царство, за Светилиште и за Јуду. Цар је рекао свештеницима, потомцима Ароновим, да их принесу на Господњи жртвеник. ²² И они су заклали јунце и крвљу пошкропили жртвеник. Онда су заклали овнове и крвљу пошкропили жртвеник. Затим заклаше јагњад и том крвљу пошкропише жртвеник. ²³ Тада су довели јарце за жртву за грех пред цара и окупљени збор, и они положише руке на њих. ²⁴ Свештеници су их заклали и принели њихову крв на жртвеник као жртву за грех. Тако су извршили обред откупљења за сав Израиљ, јер је цар рекао да се свеспалнице и жртве за грех приносе за сав Израиљ.

²⁵ Поставио је Левите у Дом Господњи са цимбалима, са лирама и са харфама по заповести Давида, Гада, царевог видеоца и Натана пророка, јер је то била Господња заповест преко његових пророка. ²⁶ Левити су стајали са Давидовим инструментима и свештеници са трубама.

²⁷ Језекија је заповедио да се на жртвенику принесе жртва свеспалница, а када су почели да је приносе отпочела је Господња песма на трубама и на инструментима Давида, цара Израиља. ²⁸ Сав збор се дубоко клањао, певала се песма, а трубачи су трубили све док се жртвовање свеспалнице није завршило.

²⁹ И чим су завршили са жртвовањем цар је клекнуо, а и сви који су са њим били присутни дубоко се поклонише. ³⁰ Тада је цар Језекија са главарима рекао Левитима да славе Господа речима Давида и Асафа видеоца. И они су славили у радости, погнули су главе и поклонили се.

³¹ А Језекија им одговори: „Сада сте се посветили Господу. Приступите и донесите жртве и захвалнице у Дом Господњи.“ Тада је збор донео жртве и захвалнице, а сви који су били вољног срца су донели и свеспалнице.

³² Број свеспалница које је збор донео износио је: седамдесет јунаца, стотину овнова и две стотине јагањаца. То су све биле свеспалнице за Господа. ³³ За свете жртве: шест стотина јунаца и три хиљаде оваца. ³⁴ Али било је мало свештеника и нису стизали да одеру све свеспалнице. У томе су им помогла њихова браћа Левити док се није завршио сав посао и док се свештеници нису посветили. Јер, Левити су били честитог срца и хтели су да се посвете више него свештеници. ³⁵ Било је обиље свеспалница са салом од жртава мира и жртава изливница за свеспалнице.

Тако се установила служба Дома Господњег. ³⁶ И радовао се Језекија и сав народ због онога што је Бог припремио за народ. Јер, све ово се догодило изненада.

Исусова првосвештеничка молитва

17 Рекавши ово, Исус је подигао своје очи ка небу, и рекао:

„Оче, дошао је час. Прослави свога Сина, да би Син прославио тебе. ² Јер ти си му дао власт над сваким човеком да подари вечни живот свима које си му дао. ³ А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао. ⁴ Ја сам показао твоју славу на земљи: извршио сам дело које си ми поверио. ⁵ Сада, Оче, подај ми славу у твоме присуству, славу коју сам имао са тобом пре постања света.

⁶ Објавио сам твоје име онима које си ми дао из света. Они су били твоји, а ти си их дао мени и они су послушали твоју реч. ⁷ Сад знају да све што си ми дао долази од тебе, ⁸ јер сам им рекао оно што си ти рекао мени. То су прихватили, те знају да је истина да сам од тебе дошао и верују да си ме ти послао. ⁹ За њих се молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми ти дао, јер су твоји. ¹⁰ Све што припада мени припада и теби, и све што припада теби припада и мени, а моја слава се открила по њима. ¹¹ Ја нисам више на свету, али су они на свету. Сада идем к теби. Оче свети, сачувај их у свом имену, које си ми дао, да и они буду једно као што смо ми једно. ¹² Док сам био с њима, чувао сам их у твом имену, које си ми дао. Ја сам их сачувао и ниједан од њих није изгубљен, осим човека предвиђеног за пропаст^[a], да се испуни што је написано у Писму. ¹³ Сада идем к теби, а ово говорим док сам на свету, да би и њих испунила радост коју ја имам.

¹⁴ Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету. ¹⁵ Не молим те да их узмеш са света, већ да их сачуваш од Злога. ¹⁶ Они не припадају свету, као што ни ја нисам од света. ¹⁷ Посвети их себи истином; твоја реч је истина. ¹⁸ Ја их шаљем у свет, као што си ти мене послао на свет. ¹⁹ Ја себе посвећујем ради њих, да и они буду посвећени истином.

Исус моли за све вернике

²⁰ Не молим се само за њих, него и за све који ће, преко њихове поруке, поверовати у мене, ²¹ да би сви били једно. Као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, тако нека и они буду једно у нама, да свет поверује да си ме ти послао. ²² Ја сам им предао славу, коју си ти предао мени, да буду једно као што смо ми једно: ²³ ја у њима и ти у мени, да буду у потпуном јединству, да би свет знао да си ме ти послао и да си их волео онако како си волео мене.

²⁴ Оче, хоћу да они које си ми ти дао буду са мном и да гледају моју славу, славу коју си ми дао, јер си ме волео пре постања света. ²⁵ Оче праведни, свет те не познаје, али ја те познајем, а и они знају да си ме ти послао. ²⁶ Ја сам им објавио твоје име, а објављиваћу га и даље, да љубав којом си ме волео буде у њима, и ја у њима.“