Old/New Testament

19 А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући, ² сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе. ³ Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“

Јосафат поставља судије

⁴ Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца. ⁵ Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града. ⁶ Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите. ⁷ Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“

⁸ Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана. ⁹ Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем. ¹⁰ У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима – а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба – упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.

¹¹ Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“

Јосафат побеђује Моавце и Амонце

20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.

² Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ ³ Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. ⁴ Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.

⁵ Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем ⁶ и рече:

„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? ⁷ Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? ⁸ Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: ⁹ ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’

¹⁰ А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. ¹¹ И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. ¹² О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“

¹³ Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.

¹⁴ И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. ¹⁵ Он рече:

„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. ¹⁶ Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. ¹⁷ Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“

¹⁸ Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. ¹⁹ Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.

²⁰ Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ ²¹ Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:

²² Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. ²³ Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.

²⁴ Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. ²⁵ Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. ²⁶ Четвртог дана су се окупили у долини Вераха^[a] где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.

²⁷ Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. ²⁸ Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.

²⁹ Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. ³⁰ Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.

Крај Јосафатове владавине

³¹ Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. ³² Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. ³³ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.

³⁴ Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?

³⁵ Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. ³⁶ Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис ³⁷ Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.

²¹ Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“

²² Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. ²³ Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. ²⁴ Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“

²⁵ Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“

²⁶ Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. ²⁷ Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ ²⁸ Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. ²⁹ Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да̂ сиромашнима. ³⁰ Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.

Нова заповест

³¹ Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. ³² Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. ³³ Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ ³⁴ Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. ³⁵ Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“

Исус предсказује Петрово одрицање

³⁶ Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“

³⁷ Петар му рече: „Господе, зашто не могу да те следим? Спреман сам да умрем за тебе!“

³⁸ Исус му одговори: „Да ли си заиста спреман да умреш за мене? Заиста, заиста ти кажем: пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.