Old/New Testament
Јосафат, цар Јуде
17 На Асином месту се зацарио његов син Јосафат и ојачао над Израиљем. 2 Поставио је војнике по свим Јудиним утврђеним градовима; поставио је војне таборе по Јудиној земљи и у све Јефремове градове које је освојио Аса, његов отац.
3 Господ је био са Јосафатом а он је у свему следио почетке пута свог праоца Давида и није тражио Вале. 4 Тражио је Бога свога оца и живео по његовим заповестима, а не према делима Израиља. 5 Господ је учврстио царство у његовим рукама а сва Јуда је даривала Јосафата. Тако му је припало обиље части и богатства. 6 Срцем се узвисио на Господњим путевима па је поново из Јуде уклонио жртвене брегове и Аштартине ступове.
7 Треће године своје владавине послао је своје главаре Вен-Хаила, Овадију, Захарију, Натанаила и Михеју да поучавају по Јудиним градовима. 8 Са њима је послао и Левите: Семај, Нетанију, Зевадију, Асаила, Семирамота, Јонатана, Адонију, Товију, Тов-Адонију; и свештенике Елисама и Јорама 9 Они су поучавали у Јуди, а са собом су имали Књигу Господњег Закона. Обишли су све јудејске градове поучавајући народ.
10 Страх Господњи је обузео сва царства земаља које окружују Јуду, па ниједно од њих није ратовало са Јосафатом. 11 Неки Филистејци су Јосафату доносили дарове и данак у сребру. И неки Арапи су му донели стадо од седам хиљада седам стотина овнова и исто толико јараца.
12 Јосафат је постајао све силнији и силнији. У Јуди је подигао утврђења и градове-складишта. 13 Имао је много залиха у Јудиним градовима и много војника, храбрих ратника у Јерусалиму. 14 Ово су заповедници по њиховим групама, по отачким домовима:
Адна, Јудин заповедник над хиљадама и са њим три стотине хиљада храбрих ратника;
15 поред њега заповедник Јоанан и са њим две стотине осамдесет хиљада;
16 поред њега Амасија, Зихријев син, добровољац за Господа, и са њим две стотине хиљада храбрих ратника.
17 Од Венијаминоваца: храбри ратник Елијада и са њим две стотине хиљада ратника наоружаних луковима и штитовима;
18 поред њега Јозавад и са њим стотину осамдесет хиљада наоружаних за бој.
19 Ови су служили цару поред оних које је цар поставио у утврђене градове по целој Јуди.
Михеја пророкује против Ахава
18 Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. 2 После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. 3 И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“
А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ 4 Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“
5 Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“
Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“
6 Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
7 Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“
8 Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
9 Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 10 Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
11 Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
12 Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“
13 Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“
14 Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја[a], да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“
А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“
15 Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
16 Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
17 Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
18 Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране 19 Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. 20 Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’
Господ га упита: ’Како?’
21 Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
22 Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
23 Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
24 Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
25 Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 26 Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“
27 А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
Ахав гине код Рамота галадског
28 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 29 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.
30 А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ 31 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. 32 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
33 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 34 Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.
Исус пере ноге ученицима
13 Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.
2 Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3 Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4 Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5 Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.
6 Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“
7 Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“
8 Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“
Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“
9 Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“
10 Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11 Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“
12 Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13 Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14 Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15 Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16 Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17 Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.
Исусов издајник
18 Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се обистини, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19 Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20 Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.