Old/New Testament

Авија, цар Јуде

13 У осамнаестој години царевања Јеровоама, Авија се зацарио над Јудом. ² Он је владао три године у Јерусалиму. Мајка му се звала Михеја, ћерка Урила из Гаваје.

Јеровоам и Авија су ратовали. ³ Авија је кренуо у окршај са четири стотине хиљада одабраних и одважних ратника, а Јеровоам му се супротставио војним редовима од осам стотина хиљада одабраних, најбољих ратника.

⁴ Авија је стао на врх Семарајима, брда у Јефремовом горју и рекао: „Чујте ме, ти Јеровоаме и сви Израиљци! ⁵ Зар не знате да је Господ Бог Израиљев Давиду и његовим потомцима савезом потврђеним сољу^[a] заувек дао царску власт над Израиљем? ⁶ Али се Јеровоам, Наватов син и слуга Соломоновог сина Давида, дигао и побунио против својих господара. ⁷ Око њега су се окупили доколичари и ништарије, па надјачаше Ровоама, Соломоновог сина, који је био млад, плашљивог срца и који није могао да им се одупре.

⁸ И сад, кажете, супротставили би се Господњем царству које је у рукама Давидових потомака; ви, велико мноштво и златна телад које вам је као богове направио Јеровоам? ⁹ Зар нисте отерали Господње свештенике, Аронове потомке и Левите? Зар нисте себи поставили свештенике као и становници осталих земаља? Ко год је дошао да се посвети – носећи јунца и седам овнова – постао је свештеник лажних богова.

¹⁰ А наш је Бог Господ, нисмо га заборавили. Њему служе свештеници, Аронови потомци и Левити који су у свакодневној служби. ¹¹ Сваког јутра и вечери приносе Господу свеспалницу, пале мирисни ка̂д, приносе хлеб у редове на чистом столу, сваке вечери пале жишке златних свећњака. Ми смо истрајни у дужностима према Господу Богу а ви сте га заборавили. ¹² Зато нас предводи Бог и његови свештеници, да трубама дају знак за битку са вама. Синови израиљски, не ратујте са Господом, Богом својих отаца, јер нећете успети!“

¹³ Али Јеровоам је послао заседу, да им дођу иза леђа. Тако су их опколили – једни Јуди спреда а заседа отпозади. ¹⁴ И кад се окрете Јуда – гле – битка и спреда и отпозади! Тада завапише Господу а свештеници затрубише у трубе. ¹⁵ Јудејци повикаше ратним покличима и на тај њихов поклич Бог – пред Јудејцима и Авијом – удари Јеровоама и сав Израиљ. ¹⁶ Израиљ је побегао испред Јуде, али их је Бог предао у њихове руке ¹⁷ па их Авија и његови људи ударише и побише многе. Наиме, сасекли су пет стотина хиљада одабраних Израиљаца. ¹⁸ Тада су Израиљци били понижени а Јудејци ојачаше јер су се ослонили на Господа, Бога својих отаца.

¹⁹ Авија је прогонио Јеровоама и преотео му градове Ветиљ, Јесан и Ефрон са њиховим околним селима. ²⁰ Док је Авија био жив Јеровоам се никада није опоравио. А онда га је Господ ударио и Јеровоам је умро.

²¹ Авија се оснажио и довео себи четрнаест жена с којима је изродио двадесет два сина и шеснаест ћерки.

²² А сва остала Авијина дела, све што је радио и говорио, све је записано у списима пророка Ида.

14 Кад се Авија упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Његов син Аса се зацарио уместо њега, а у његово је време у земљи десет година владао мир.

Аса, цар Јуде

² Аса је чинио добро и право у очима Господа, његовог Бога. ³ Уклонио је све туђинске жртвенике и жртвене брегове, поразбијао све свете стубове и посекао Аштартине ступове. ⁴ Заповедио је Јуди да траже Господа, Бога својих отаца, и да држе његов Закон и заповести. ⁵ Он је из свих градова у Јуди уклонио жртвене брегове и стубове у част сунца, па је у његово време царство било у миру. ⁶ У Јуди је изградио градове-утврђења јер је за време његове владавине био мир у земљи. Тих година нико није ратовао са њим јер му је Господ дао мир.

⁷ И он рече Јуди: „Хајде да сазидамо ове градове, да их опашемо зидинама, кулама, вратима и решеткама док је још мир у земљи. Тражили смо Господа, нашег Бога, тражили смо га и он нам је дао мир са свих страна.“ Тако су градили и напредовали.

⁸ Аса је имао три стотине хиљада Јудејаца, војнике са штитовима и копљима, као и две стотине осамдесет хиљада Венијаминоваца, штитоноша и луконоша. Све су то били најбољи ратници.

⁹ А Зара Кушанин изађе против Асе са милион војника и три стотине бојних кола. Дошли су до Марисе. ¹⁰ Аса је изашао пред њега. Постројили су се у бојне редове у долини Сефати, у Мариси.

¹¹ Тада завапи Аса Господу, свом Богу, и рече: „О, Господе, теби није тешко да притекнеш у помоћ нејакоме против јаког. О, Господе, наш Боже, на тебе се ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво. О, Господе, ти си наш Бог! Не дозволи да те човек надвлада!“

¹² Тада Господ пред Асом и пред Јудом удари Кушите и они побегоше. ¹³ Аса и народ који је био са њим су их гонили до Герара тако да нико од Кушита није преживео. Били су разбијени пред Господњим лицем и пред његовом војском која је понела велики плен. ¹⁴ Разорили су и опленили све градове око Герара јер је на њима био страх Господњи. Много је плена било у тим градовима. ¹⁵ Разорили су шаторе сточара, заробили мноштво оваца и камила па су се вратили у Јерусалим.

Исусово помазање у Витанији

12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. ² Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. ³ Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.

⁴ Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: ⁵ „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ ⁶ Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.

⁷ Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. ⁸ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“

⁹ Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. ¹⁰ Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, ¹¹ јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.

Свечани улазак у Јерусалим

¹² Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. ¹³ Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:

¹⁴ Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:

¹⁶ Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. ¹⁸ Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. ¹⁹ А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“

²⁰ Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. ²¹ Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ ²² Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.

²³ Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. ²⁴ Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. ²⁵ Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.