Old/New Testament

Отцепљење северних племена

10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. ² Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. ³ Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: ⁴ „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“

⁵ Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.

⁶ Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“

⁷ Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“

⁸ Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. ⁹ Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“

¹⁰ Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. ¹¹ Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“

¹² Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ ¹³ Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина ¹⁴ и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ ¹⁵ Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.

¹⁶ И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:

Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. ¹⁷ Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.

¹⁸ Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.

11 Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је дом Јудин и племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против Израиља, да поврате царство Ровоаму.

² Али Господња реч дође Семају, човеку Божијем: ³ „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином и свем Израиљу у Јуди и Венијамину: ⁴ ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали Господње речи и вратили се са похода на Јеровоама.

Ровоам јача Јуду

⁵ Ровоам је пребивао у Јерусалиму и зидао градове-утврђења у Јуди. ⁶ Тако је сазидао Витлејем, Етам, Текују, ⁷ Вет-Сур, Сокот, Одолам, ⁸ Гат, Марису, Зиф, ⁹ Адораим, Лахис, Азеку, ¹⁰ Сарају, Ајалон и Хеврон. То су били градови-утврђења у Јуди и Венијамину. ¹¹ Када их је учврстио, поставио им је заповеднике и снабдео их залихама хране, уља и вина. ¹² Опремио је све градове штитовима, копљима, ојачао их силно, тако да су му припадали и Јуда и Венијамин.

¹³ Свештеници и Левити, који су били по целом Израиљу, дошли су са свих страна и приклонили му се. ¹⁴ Левити су оставили пашњаке и имања и прешли у Јуду и Јерусалим, јер су их Јеровоам и његови синови одбацили као Господње свештенике. ¹⁵ Јеровоам је поставио своје свештенике за жртвене брегове, за кипове јараца и телади које је направио. ¹⁶ За њима су дошли из свих племена Израиља, они који су срцем тражили Господа, Бога Израиљевог, да у Јерусалиму принесу жртву Господу, Богу својих отаца. ¹⁷ Они су три године јачали и Јудино царство и Ровоама, Соломоновог сина. Наиме, ишли су три године Давидовим и Соломоновим путем.

Ровоамова породица

¹⁸ Ровоам је оженио Махалату, ћерку Давидовог сина Јеримота, и Авихаилу, ћерку Јесејевог сина Елијава, ¹⁹ која му је родила синове: Јеуса, Семарију и Зама. ²⁰ После ње је оженио Маху, Авесаломову ћерку, која му је родила Авију, Атају, Зизу и Селомита ²¹ Ровоам је волео Маху, Авесаломову ћерку више од свих својих жена и иноча. Имао је осамнаест жена и шездесет иноча и изродило му се двадесет осам синова и шездесет ћерки.

²² Ровоам је за главара поставио Махиног сина Авију, да буде владар својој браћи, јер је желео да га зацари. ²³ Поступао је мудро, па је неке од синова изаслао по читавој Јуди и Венијамину, по свим градовима-утврђењима и дао им обиље хране и много жена.

Сисак напада Јерусалим

12 Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. ² Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, ³ са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. ⁴ Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.

⁵ Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“

⁶ И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“

⁷ А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, ⁸ али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“

⁹ Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. ¹⁰ Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. ¹¹ Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.

¹² Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.

¹³ Тако је Ровоам ојачао и владао у Јерусалиму, а имао је четрдесет једну годину када се зацарио. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је од свих израиљских племена Господ изабрао да у њему настани своје име. Мајка му је била Амонка и звала се Нама. ¹⁴ Ипак, чинио је зло и није свим срцем тражио Господа.

¹⁵ Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи пророка Семаје и у родослову видеоца Ида? Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. ¹⁶ Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду, а уместо њега се зацарио Авија, његов син.

³⁰ Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. ³¹ А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.

³² Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“

³³ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. ³⁴ Онда их је упитао: „Где сте га положили?“

Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“

³⁵ Исусу навреше сузе.

³⁶ Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“

³⁷ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“

Исус подиже Лазара из мртвих

³⁸ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. ³⁹ Исус рече: „Одгурните тај камен!“

Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“

⁴⁰ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“

⁴¹ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“

⁴³ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ ⁴⁴ Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.

Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“

Завера против Исуса

⁴⁵ Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. ⁴⁶ Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. ⁴⁷ Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:

„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! ⁴⁸ Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“

⁴⁹ Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! ⁵⁰ Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“

⁵¹ Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, ⁵² и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. ⁵³ Стога су тог дана одлучили да га убију.

⁵⁴ Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.

⁵⁵ Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. ⁵⁶ Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ ⁵⁷ Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.