Old/New Testament

Опрема Храма

(1. Цар 7,23-51)

4 Направио је и бронзани жртвеник, двадесет лаката дуг, двадесет лаката широк и десет лаката висок^[a]. ² Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката^[b], пет лаката^[c] високо и тридесет лаката^[d] у обиму. ³ Испод руба је било окружено ликовима бикова, њих десет, по један на сваки лакат^[e]. Бикови су били изливени у два реда и сливени с Морем, ⁴ које је стајало на дванаест бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Бикови су задњим крајем били окренути према унутра. ⁵ Море је било један педаљ^[f] дебело, а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била три хиљаде бата^[g].

⁶ Направио је још и десет умиваоника и поставио пет на јужној, а пет на северној страни. У њима се прало све што се користило за жртве паљенице, док је Море служило за прање свештеникâ.

⁷ Направио је и десет златних свећњака према опису и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. ⁸ Направио је још и десет столова и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. Направио је и стотину златних чинија за шкропљење.

⁹ Саградио је свештеничко двориште и велико двориште, као и капију за велико двориште, коју је обложио бронзом. ¹⁰ Море је поставио на јужној страни, у југоисточном углу. ¹¹ Направио је и лонце и лопатице и чиније за шкропљење.

Тако је Хурам завршио посао који је обављао за цара Соломона у Божијем Дому:

Сви предмети које је Хурам-Ави направио за цара Соломона за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе. ¹⁷ Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана^[h]. ¹⁸ Соломон је направио толико много предмета да нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.

¹⁹ Соломон је дао да се изради и сва опрема у Божијем Дому:

5 Када је Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Божијег Дома.

Соломон преноси Ковчег савеза у Храм

(1. Цар 8,1-9)

² Тада Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. ³ Сви израелски мушкарци окупише се код цара за време празникâ^[i] у седмом месецу.

⁴ Када су стигле све старешине Израела, Левити подигоше Ковчег ⁵ и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему. ⁶ Цар Соломон и сва заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји. ⁷ Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ. ⁸ Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими наткриљивали Ковчег и мотке за ношење. ⁹ Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас. ¹⁰ У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.

¹¹ Свештеници се затим повукоше из Светиње. Сви свештеници који су тамо били, без обзира на ред ком су припадали, освешташе се. ¹² Сви Левити који су били певачи – Асаф, Хеман, Једутун и њихови синови и рођаци – стајали су са источне стране жртвеника, обучени у танак лан и држали чинеле, харфе и лире. Пратило их је сто двадесет свештеника који су дували у трубе. ¹³ Трубачи и певачи певали су и трубили сложно, као један глас, хвалећи ГОСПОДА и захваљујући му. Уз пратњу труба, чинела и других музичких инструмената гласно су певали хвалећи ГОСПОДА: »Он је добар; љубав његова остаје довека.«^[j]

Тада облак испуни Дом ГОСПОДЊИ. ¹⁴ Свештеници нису могли да обављају службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Божији Дом.

6 Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. ² Саградио сам ти величанствен дом, место на ком ћеш пребивати довека.«

Соломон говори народу

(1. Цар 8,12-21)

³ Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, ⁴ па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: ⁵ ‚Од дана када сам свој народ извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, нити сам изабрао икога да влада над мојим народом Израелом. ⁶ А сада сам изабрао Јерусалим, да моје Име буде у њему, и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘ ⁷ Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, ⁸ али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. ⁹ Али, нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘^[k]

¹⁰ »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, ¹¹ и у њега сам ставио Ковчег у ком је Савез који је ГОСПОД склопио са израелским народом.«

Соломонова молитва

(1. Цар 8,22-53)

¹² Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник и рашири руке. ¹³ А био је направио бронзано постоље пет лаката дуго, пет лаката широко и три лакта високо^[l] и поставио га насред спољног дворишта. Он се попе на њега, клекну пред целом израелском заједницом, рашири руке према небу ¹⁴ и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, нема Бога као што си ти, ни на небу ни на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш. ¹⁵ Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао.

¹⁶ »Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘ ¹⁷ Стога, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду.

¹⁸ »Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи, са људима? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио! ¹⁹ Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти ја, твој слуга, упућујем. ²⁰ Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао да ћеш у њега ставити своје Име, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту. ²¹ Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости.

²² »Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, ²³ чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи.

²⁴ »Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому, ²⁵ тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима.

²⁶ »Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом, ²⁷ тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство.

²⁸ »Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест, ²⁹ па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому, ³⁰ чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи. ³¹ Тада ће те се бојати и живети као што тражиш све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима.

³² »Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог великог Имена, твоје моћне руке и испружене деснице дошао из далеке земље – када туђинац дође и помоли се према овом Дому, ³³ чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.

³⁴ »Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам ја саградио за твоје Име, ³⁵ чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.

³⁶ »Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу, ³⁷ па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи свог заточеништва, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘, ³⁸ и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи свог заточеништва у коју су одведени, и помоле се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам ја саградио за твоје Име, ³⁹ чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их. Опрости свом народу, који је згрешио против тебе.

⁴⁰ »Боже мој, помно гледај и слушај молитве које се моле на овом месту. ⁴¹ А сада, устани, ГОСПОДЕ, Боже, и дођи на место свога починка, ти и Ковчег твоје моћи. Нека се твоји свештеници, ГОСПОДЕ, Боже, заодену спасењем, нека се твоји верни радују у благостању. ⁴² ГОСПОДЕ, Боже, не одбаци свога помазаника. Сети се љубави свога слуге Давида.«

²⁴ а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«

²⁵ »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. ²⁶ Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. ²⁷ Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. ²⁸ Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. ²⁹ Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. ³⁰ Ја и Отац једно смо.«

³¹ Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују, ³² а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«

³³ »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«

³⁴ А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘^(A)? ³⁵ Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути – ³⁶ како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији? ³⁷ Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми. ³⁸ Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«

³⁹ Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.

⁴⁰ Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.

⁴¹ Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«

⁴² И многи тамо повероваше у њега.