Old/New Testament
Ковчег савеза у шатору
16 Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. 2 Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. 3 Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4 Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: 5 Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. 6 Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.
7 Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:
8 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
9 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
10 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
11 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
12 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
13 О, семе Израиљево, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
14 Он је Господ, Бог наш, судови су његови
по свој земљи.
15 Сећајте се увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
16 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
17 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
18 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
19 Док вас је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
20 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
21 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве.
22 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
23 Певај Господу, сва земљо,
дан за даном навешћујте његово спасење.
24 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
25 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
26 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
27 Пред њим су слава и величанство,
на његовом су месту сила и радост.
28 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
29 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите пред њега,
клањајте се Господу сјајном у светости,
30 дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31 Нека се радују небеса,
нека се весели земља,
нека се говори међу народима: „Господ влада!“
32 Нека хучи море и све што је у њему,
нек се радује поље и све што је на њему.
33 Тада ће певати шумско дрвеће пред Господом,
јер он долази да суди земљи.
34 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
35 Реците: „Спаси нас, Боже нашега спасења,
скупи нас, избави нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.“
36 Благословен да је Господ,
Бог Израиљев, од века до века.
И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“
37 Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, 38 а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.
39 Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, 40 да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. 41 С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ 42 Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.
43 Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.
Бог склапа савез с Давидом
17 Кад се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану: „Ево, ја живим у двору од кедра, а Ковчег савеза Господњег је под шаторским завесама.“
2 Натан рече: „Чини што ти је на срцу, јер је Бог с тобом.“
3 Али исте ноћи реч Божија дође Натану, говорећи:
4 „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: нећеш ми ти саградити дом да пребивам у њему, 5 јер ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиља из Египта па до овога дана, него сам ишао од Шатора до Шатора и од Пребивалишта до Пребивалишта. 6 Где год сам ишао са свим Израиљем, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’
7 А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. 8 Био сам с тобом где год си ишао, и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити као име великаша на земљи. 9 Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 10 кад сам поставио судије над својим народом Израиљем; и понизићу све твоје непријатеље.
А ја ти објављујем: Господ ће ти сазидати дом.[a] 11 Кад се заврше твоји дани и ти одеш к својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, једног од твојих синова, и утврдићу његово царство. 12 Он ће ми саградити дом, а ја ћу утврдити његов престо довека. 13 Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Нећу уклонити своју милост од њега, као што сам је уклонио од твога претходника, 14 него ћу га довека утврдити у моме дому и у моме царству, па ће његов престо бити утврђен довека.’“
15 Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.
Давидова молитва
16 Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:
„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? 17 И не само да је то било мало у твојим очима, него си још говорио за дом свога слуге за далека времена. Ти на мене гледаш као на угледног човека, Господе Боже.
18 Шта још да ти Давид каже за част коју си указао своме слузи? Ти познајеш свога слугу. 19 О, Господе, ради свога слуге и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар и обзнанио сва ова велика дела.
20 Господе, нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што смо чули својим ушима. 21 И ко је народ као твој народ Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи за себе, и да себи стекне име великим и страшним делима, терајући народе пред својим народом кога си откупио из Египта и народа? 22 Ти си учинио свој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.
23 А сад, Господе, нека се довека обистини обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. 24 Нека се обистини да би се величало твоје име довека речима: ’Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљев; а нека дом Давида, твога слуге, буде утврђен пред тобом.’
25 Јер ти си, Боже мој, преко виђења открио своме слузи да ћеш му изградити дом, и зато се твој слуга усудио да се помоли пред тобом. 26 А сад, Господе, ти који си Бог; ти си дао своме слузи добро обећање. 27 Сада си хтео да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом. Јер што ти благословиш, Господе, биће благословено довека.“
Ширење Давидовог царства
18 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их, па је од њих узео Гат са његовим селима.
2 Затим је поразио Моавце, те су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.
3 Давид је потукао и Адад-Езера, цара Сове, према Амату, који је изашао да утврди своју власт уз реку Еуфрат. 4 Давид је од њега заробио хиљаду бојних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине, коју је задржао.
5 Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. 6 Давид је, потом, поставио постаје у Араму дамашћанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
7 Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. 8 Из Адад-Езерових градова, Тивата и Хуна, Давид је однео огромну количину бронзе, од које је Соломон направио бронзано море, стубове и бронзано посуђе.
9 Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву војску Адад-Езера, цара совског, 10 послао је свога сина Адорама цару Давиду да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Још је послао и свакојаке предмете од злата, сребра и бронзе.
11 И то је цар Давид посветио Господу, заједно са сребром и златом које је узео од свих народа: од Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амаличана.
12 Серујин син Ависај је побио осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини. 13 Давид је поставио војне таборе по свој Идумеји, тако да су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
Давидови дворани
14 Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу. 15 Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник[b]. 16 Садок, син Ахитувов, и Авимелех, син Авијатаров, били су свештеници. Шавша је био писар[c]. 17 Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били први до цара.
28 Док је поучавао у храму, Исус је повикао: „Ви мислите да знате ко сам и одакле сам! Ипак, ја нисам дошао у своје име; Бог истинити ме је послао. Ви га не познајете, 29 а ја га познајем, јер сам од њега дошао и он ме је послао.“
30 Тада су гледали да ухвате Исуса, али нико није подигао руке на њега, јер још није био дошао његов час. 31 Ипак, много људи је поверовало у њега и говорило: „Када дође Христос, хоће ли чинити веће знаке него што их је овај учинио?“
32 Фарисеји су чули да се ово шапуће у народу, па су водећи свештеници и фарисеји послали храмску стражу да ухвате Исуса.
33 Тада Исус рече: „Још мало времена сам са вама, а онда одлазим оном који ме је послао. 34 Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи.“ 35 Јевреји су тада говорили међу собом: „Где он то мисли да иде, а да га ми нећемо наћи? Да неће можда да иде Јеврејима расејаним међу Грке и да учи Грке? 36 Шта је мислио под тим кад је рекао: ’Тражићете ме, али ме нећете наћи и где ћу ја бити ви не можете доћи?’“
37 Последњег, највећег дана празника, Исус стаде пред народ и повика: „Ако је ко жедан, нека дође к мени и нека пије! 38 Ко верује у мене, као што каже Писмо: ’Из његове нутрине ће потећи реке живе воде.’“ 39 Ово је рекао мислећи на Духа кога су имали да приме они који верују у Исуса. Дух тада још није био сишао, зато што Исус још није био узнесен у славу.
40 Када су неки људи из мноштва чули ове Исусове речи, рекли су: „Ово је заиста прави Пророк!“
41 Други су говорили: „Ово је Христос!“ Трећи су говорили: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Не каже ли Писмо да ће Христос бити из Давидовог потомства, и да ће доћи из Витлејема, места одакле је био Давид?“ 43 Тада је међу народом дошло до поделе због Исуса. 44 Неки од њих су желели да га ухвате, али нико није ставио руку на њега.
Неверовање јудејских вођа
45 Храмски стражари се врате водећим свештеницима и фарисејима. Ови им рекоше: „Зашто га нисте довели?“
46 Стражари одговорише: „Нико никада није говорио као овај човек.“
47 Фарисеји им рекоше: „Зар је и вас завео? 48 Да није неко од главара или од фарисеја поверовао у њега? 49 А ова светина која не познаје Закон Мојсијев – проклета је!“
50 Један од њих, Никодим, који је раније отишао к Исусу, им рече: 51 „Зар се по нашем Закону суди човеку који није био претходно испитан да би се утврдило шта је учинио?“
52 Они му одговоре: „Да ниси и ти из Галилеје? Проучи Писмо и видећеш да пророк не долази из Галилеје.“
53 Тада сваки оде својој кући.[a]
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.