Old/New Testament

Вавилон напада Јуду

24 У његово време је дошао Навуходоносор, цар вавилонски, и Јоаким му је био поданик три године. Но, предомислио се, па се побунио против њега. ² Али Господ је послао на њега пљачкашке чете Халдејаца и Арамејаца, и пљачкашке чете Амонаца и Моаваца; послао их је на Јуду да га уништи, по речи коју је Господ рекао преко својих слугу пророка. ³ То је задесило Јуду по Господњој заповести, да би их уклонио од свога лица због Манасијиних греха, и свега што је учинио. ⁴ Он је, такође, пролио много невине крви. Пошто је испунио Јерусалим невином крвљу, Господ није хтео да му опрости.

⁵ Остала Јоакимова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? ⁶ Кад се Јоаким упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Јоахин.

⁷ Египатски цар није више напуштао своју земљу, јер је вавилонски цар освојио све што је припадало египатском цару, од Египатског потока до реке Еуфрата.

Јоахинова владавина и његово изгнанство

⁸ Јоахину је било осамнаест година кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Неуста, ћерка Елнатанова, из Јерусалима. ⁹ Чинио је што је зло у очима Господњим, сасвим онако како је чинио његов отац.

¹⁰ У оно време су слуге вавилонског цара Навуходоносора напале Јерусалим, тако да је град дошао под опсаду. ¹¹ Навуходоносор, вавилонски цар, је дошао до града, док су га његове слуге опседале. ¹² Тада се Јоахин, цар Јудин, предао вавилонском цару, заједно са својом мајком, својим слугама, својим главарима, и својим дворанима.

Вавилонски цар их је заробио осме године свога царевања. ¹³ Однео је оданде све благо Дома Господњег, и све благо царевог двора, и изломио све златно посуђе Дома Господњег, које је израиљски цар Соломон начинио за Дом Господњи, баш како је казао Господ. ¹⁴ Затим је преселио сав Јерусалим, све главаре, све ратнике, десет хиљада изгнаника, и све уметнике и коваче; нико није остао, осим најсиромашнијег народа у земљи.

¹⁵ Одвео је у Вавилон Јоахина, цареву мајку, све његове дворане, и све племиће у земљи; одвео их је из Јерусалима у изгнанство у Вавилон. ¹⁶ Вавилонски цар је одвео у изгнанство у Вавилон седам хиљада ратника, и хиљаду уметника и ковача; сви су били јаки и способни за рат. ¹⁷ Вавилонски цар је уместо њега поставио његовог стрица Матанију, коме је променио име у Седекија.

Седекија, цар Јуде

¹⁸ Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. ¹⁹ Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. ²⁰ И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.

А Седекија се побунио против вавилонског цара.

Пад Јерусалима и друго изгнанство

25 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. ² Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.

³ Али деветог дана четвртог^[a] месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, ⁴ град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве^[b]. ⁵ Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. ⁶ Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. ⁷ Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

⁸ Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. ⁹ Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. ¹⁰ Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. ¹¹ Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. ¹² Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.

¹³ Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. ¹⁴ Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. ¹⁵ Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. ¹⁶ Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. ¹⁷ Један стуб је био висок осамнаест лаката^[c], а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта^[d]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.

¹⁸ Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. ¹⁹ Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. ²⁰ Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. ²¹ Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.

Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.

Годолија постављен за намесника

²² Вавилонски цар Навуходоносор је поставио Годолију, сина Ахикама, Сафановог унука, за намесника над народом који је остао у Јудиној земљи, који је он оставио. ²³ Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија. ²⁴ Тада се Годолија заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се халдејских слугу; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.“

²⁵ Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода, са десет људи и уби Годолију, Јудејце и Халдејце који су били с њим у Миспи. ²⁶ Тада је устао сав народ од најмањег до највећег, и сви војни заповедници, па су отишли у Египат, јер су се бојали Халдејаца.

Јоахин пуштен из тамнице

²⁷ Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет седмог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. ²⁸ Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. ²⁹ Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. ³⁰ Цар му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота.

Исцељење у бањи Витезди

5 Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. ² У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. ³ Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, ⁴ јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. ⁵ Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. ⁶ Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“

⁷ Болесник му одговори: „Господине, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“

⁸ Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ ⁹ Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.

Тај дан је био субота. ¹⁰ Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ ¹¹ Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“

¹² Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“

¹³ Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.

¹⁴ Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ ¹⁵ Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.

¹⁶ Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. ¹⁷ Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ ¹⁸ Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.

¹⁹ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини са̂м од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. ²⁰ Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што са̂м чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. ²¹ Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. ²² Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, ²³ да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.

²⁴ Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот.