Old/New Testament
Истребљење Ахавових потомака
10 Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј је написао писма и послао их језраелским главарима, старешинама и одгојитељима Ахавових синова у Самарију, говорећи: 2 „Сад, кад ово писмо дође до вас, пошто сте слуге свога господара, а са вама су синови вашег господара; и пошто имате бојна кола и коње, утврђени град и оружје, 3 гледајте ко је најбољи и најдостојнији међу синовима вашег господара, поставите га на престо његовог оца, па се борите за дом свога господара.“
4 А они, силно уплашени, рекоше: „Ево, два цара нису могла да му се одупру; како ћемо му се ми одупрети?“
5 Тада су управитељ двора, начелник града, старешине и одгојитељи послали поруку Јују, говорећи: „Твоји смо поданици; урадићемо све што нам кажеш. Ми нећемо никога постављати за цара; чини што ти драго.“
6 Он им је написао друго писмо говорећи: „Ако сте уз мене, и ако мене слушате, узмите главе синова свога господара и дођите к мени у Језраел сутра у ово доба.“
А цареви синови, њих седамдесет, били су са великашима града, који су их одгајали. 7 Кад је ово писмо дошло к њима, узели су цареве синове и поклали свих седамдесет. Затим су ставили њихове главе у котарице и послали му у Језраел. 8 Гласник дође и јави му: „Донели су главе царевих синова.“
Он рече: „Ставите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.“
9 Ујутро је изашао, стао и рекао свему народу: „Ви нисте криви; ево, ја сам се уротио против свога господара и убио га; али ко је побио ове овде? 10 Знајте, дакле, да ништа од Божије речи коју је Господ рекао за дом Ахавов, неће остати неиспуњено. Господ је учинио што је рекао преко свога слуге Илије.“
11 Затим је Јуј побио све преостале од дома Ахавовог у Језраелу, и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике; није му оставио никога на животу.
12 Потом се подигао, па је отишао и дошао у Самарију. А на путу, код Вет-Акада пастирског, 13 Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног. Он их упита: „Ко сте?“
Они одговорише: „Ми смо Охозијина браћа и идемо да поздравимо цареве и царичине синове.“
14 Али он рече: „Похватајте их живе!“ Похватали су их живе, и заклали их на студенцу код Вет-Акада, њих четрдесет двојицу; није поштедео ни једног од њих.
15 Кад је отишао оданде, наишао је на Јонадава, сина Рихавовог, који му је пошао у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Је ли твоје срце одано мени, као што је моје срце одано теби?“
Јонадав одговори: „Јесте.“
„Ако јесте – одговори Јуј – дај ми руку.“ Овај му даде руку, а Јуј га узе к себи у кола. 16 Јуј рече: „Пођи са мном да видиш моју ревност за Господа.“ Тако га је повезао са собом у колима.
17 Кад је Јуј дошао у Самарију, побио је све који су остали Ахаву у Самарији, док их није истребио, по речи Господњој која је саопштио Илији.
Истребљење Валових верника
18 Затим је Јуј сакупио сав народ и рекао им: „Ахав је мало служио Валу а Јуј ће му служити много. 19 Зато ми позовите све Валове пророке, све његове слуге и све његове свештенике; нека ниједан не изостане, јер хоћу да принесем Валу велику жртву. Ко изостане, неће остати на животу.“ Но, Јуј је поступао лукаво, како би уништио Валове вернике.
20 Јуј рече: „Сазовите сабор у част Валу!“ Они га сазваше. 21 Јуј је послао поруку по свем Израиљу, тако да су дошле све Валове слуге; није било ниједног који није дошао. Пошто су ушли у Валов храм, Валов храм се напунио од краја до краја. 22 Тада Јуј рече чувару одеће: „Донеси одећу за све Валове слуге.“ Тако су им донели одећу.
23 Затим Јуј уђе у Валов храм са Јонадавом, сином Рихавовим, и рече Валовим слугама: „Проверите и погледајте да нема којег слуге Господњег међу вама, него само Валових слугу.“ 24 Потом су ушли да принесу жртве и свеспалнице. А Јуј је поставио напоље осамдесет људи и рекао: „Ако који од вас допусти да побегне и један од људи које дајем у ваше руке, својим ће животом платити за његов живот.“
25 Кад је завршио с приношењем свеспалнице, Јуј рече стражарима и заповедницима: „Уђите и побијте их; нека нико не умакне.“ Тако су их побили оштрицом мача. Затим су их стражари и заповедници избацили напоље, па су ушли у унутрашњост Валовог храма, 26 изнели свети стуб из Валовог храма и спалили га. 27 Валов лик су изломили и срушили Валов храм; од њега су начинили заходе, све до данас.
28 Тако је Јуј истребио Вала из Израиља. 29 Ипак, Јуј се није одвратио од греха Јеровоама, сина Наватовог, на које је навео Израиљ; од златних телади, који су били у Ветиљу и у Дану.
30 Господ рече Јују: „Зато што си учинио добро чинећи што је праведно у мојим очима, и зато што си урадио са домом Ахавовим све по жељи мога срца, зато ће твоји синови седети на Израиљевом престолу до четвртог колена.“ 31 Али Јуј није свим срцем следио Закон Господа, Бога Израиљевог, и није се одвратио од греха Јеровоама, на које је навео Израиљ.
32 У то време је Господ почео да крњи Израиљ, јер их је Азаило побеђивао на целом подручју Израиља: 33 источно од Јордана по свој земљи Галадовој – Гадовце, Рувимовце, и Манасијевце – од Ароира код потока Арнона, све до Галада и Васана.
Јујев крај
34 Остала Јујева дела и све што је учинио, и његова сила, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских?
35 Јуј се упокојио са својим прецима, и био је сахрањен у Самарији. На његово место се зацарио његов син Јоахаз. 36 Јуј је владао над Израиљем у Самарији двадесет осам година.
Готолијина владавина над Јудом
11 Кад је Готолија, мајка Охозијина, видела да јој је погинуо син, устала је и побила сав царски род. 2 Међутим, Јосавеја, ћерка цара Јорама, Охозијина сестра, узме Јоаса, сина Охозијиног, и украде га између царевих синова које су убијали. Ставила га је у спаваћу собу с његовом дојиљом и сакрила га од Готолије, те није био убијен. 3 Био је с њом сакривен у Дому Господњем шест година, све док је Готолија владала над земљом.
4 А седме године Јодај је послао по стотнике Хоријаца и стражу, и довео их у Дом Господњи. Склопио је са њима савез, и пошто их је заклео у Дому Господњем, показао им је царевог сина. 5 Заповедио им је: „Овако ћете урадити: нека трећина вас који сте суботом на дужности чува царев двор. 6 Друга трећина нека буде на сурским вратима, а трећа, која је на вратима иза страже, нека чува стражу код двора. 7 Ваша два остала одреда, сви који се разрешавају дужности у суботу, нека чувају стражу око цара код Дома Господњег. 8 Ви ћете окружити цара, сваки човек у кругу са својим оружјем у руци, и свако ко приђе реду, нека погине. Будите уз цара и кад излази и кад улази.“
9 Стотници учине како им је свештеник Јодај заповедио. Сваки је довео своје људе, оне који ступају на дужност у суботу, и оне који се разрешавају дужности у суботу, па су дошли к свештенику Јодају. 10 Свештеник је стотницима дао копља и штитове цара Давида, који су били у Дому Господњем. 11 Стражари су стали око цара, сваки са мачем у руци, од јужне стране до северне стране Дома, код жртвеника и код Дома.
12 Тада је Јодај извео царевог сина, ставио на њега круну и дао му Сведочанство. Затим су га зацарили и помазали, па су пљескали и говорили: „Живео цар!“
13 Кад је Готолија чула како стража и народ узвикују, дошла је к народу у Дом Господњи. 14 Обазревши се, угледала је цара како стоји уз стуб, као што је био обичај, са заповедницима и трубачима поред цара. Сав се народ земље веселио и трубио у трубе. Тада Готолија раздра своју одећу и повика: „Издаја, издаја!“
15 На то је свештеник Јодај издао наредбу стотницима, који су управљали војском: „Изведите је кроз редове, и ако неко пође за њом, посеците га.“ Наиме, свештеник је рекао: „Нека не буде убијена у Дому Господњем.“ 16 Зграбили су је, и кад је прошла кроз коњски улаз у царски двор, погубили су је.
17 А свештеник Јодај је склопио савез између Господа, цара и народа, и између цара и народа, да буду народ Господњи. 18 Затим је сав народ земље отишао у Валов храм и срушио га. Срушили су његове жртвенике, његове ликове су изломили у комаде, а Валовог свештеника Матана су убили испред жртвеника.
А Јодај је поставио стражу код Дома Господњег. 19 Затим је повео стотнике, Хоријце и стражу, и сав народ земље, па су испратили цара од Дома Господњег до царског двора код стражарских врата. Тако је цар сео на царски престо.
20 Сав се народ земље радовао, а град је утихнуо кад су Готолију погубили мачем у царском двору.
21 Јоасу је било седам година кад се зацарио.
Поправка Дома
12 Јоас се зацарио седме године Јујеве, и владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Сивија из Вир-Савеје. 2 Он је чинио што је право у очима Господњим свега свога века, док га је учио свештеник Јодај. 3 Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама.
4 Јоас рече свештеницима: „Сав новац од посвећених ствари, који се доноси у Дом Господњи, новац скупљен од пореза, и новац од свачије процене, и сав новац што се добровољно доноси у Дом Господњи, 5 нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, па нека поправљају што је трошно у Дому, где год се нађе нешто за поправку.“
6 Међутим, ни до двадесет треће године Јоасовог царевања, свештеници још нису поправили што је било трошно у Дому. 7 Тада цар Јоас позва свештеника Јодаја и остале свештенике и рече им: „Зашто не поправљате што је трошно у Дому? Од сада не узимајте себи новац од својих познаника, него га дајте за поправку Дома.“ 8 Свештеници су пристали да не узимају новац од народа, нити да поправљају што је трошно у Дому.
9 Тада свештеник Јодај узе један ковчег, прореза рупу на поклопцу, и постави га код жртвеника с десне стране код улаза у Дом Господњи. Свештеници који су чували врата стављали су у њега сав новац који се доносио у Дом Господњи. 10 Кад би приметили да има много новца у ковчегу, долазио би царев писар са свештеничким главаром, па би избројао и везао новац који се нашао у Дому Господњем. 11 Затим би давали готов новац онима који су надгледали посао на Дому Господњем, а они би га давали тесарима и радницима који су радили на Дому Господњем, 12 и зидарима и клесарима да се купи дрво и исклесани камен за поправку Дома Господњег, и за сваки други издатак око поправка Дома.
13 Ипак, од новца који се доносио у Дом нису се правиле сребрне чаше за Дом Господњи, ни виљушке, ни котлићи, ни трубе, нити икакве посуде од злата и сребра, 14 него су га давали надгледницима посла, да се за њега поправи Дом Господњи. 15 И нису тражили рачун од људи којима су предавали новац да плате радницима, јер су поштено радили. 16 Новац од жртава за преступ и од жртава за грех се није доносио у Дом Господњи; он је припадао свештеницима.
17 А Азаило, цар арамејски, изађе и нападне Гат и заузе га. Затим се Азаило окренуо да оде горе и нападне Јерусалим. 18 Тада је Јоас узео све посвећене ствари које су посветили његови преци Јосафат, Јорам и Охозија, цареви Јудини, и све што је са̂м посветио, и све злато што се нашло у ризници Дома Господњег и царевог дома, и послао Азаилу, цару арамејском, а он је одустао од Јерусалима.
19 Остала Јоасова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 20 Његове слуге су се побуниле и убиле Јоаса у дому Вет-Мила где се иде у Силу. 21 Убиле су га његове слуге Јозавад, син Симеатов и Јехозавад син Сомиров, те је умро. Сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Амасија.
Исус – Јагње Божије
29 Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. 30 Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ 31 Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“
32 Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. 33 Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ 34 И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“
Исусови први ученици
35 Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. 36 Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“
37 Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. 38 Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“
Они одговорише: „Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“
39 Исус им рече: „Дођите и видите.“
Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне[a].
40 Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. 41 Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“).
42 Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’[b]).“
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“
44 Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. 45 Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“
46 Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“
Филип му одговори: „Дођи и види.“
47 Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“
48 Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“
Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“
49 Натанаил му одговори: „Рави[c], ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“
50 Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ 51 Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.