Old/New Testament
7 Тада Јелисеј рече: „Чујте реч Господњу: Говори Господ: ’Сутра у ово време мера[a] брашна ће се продавати за шекел[b], а две мере[c] јечма за шекел, на вратима Самарије.’“
2 А капетан на чију се руку цар ослањао одговори човеку Божијем: „Чак и да Господ направи окна на небесима, може ли се то догодити?“
Пророк одговори: „Ево, видећеш то својим очима, али од тога нећеш јести.“
Престанак опсаде
3 А на градским вратима су била четири губаваца. Они рекоше један другоме: „Зар ћемо седети овде док не умремо? 4 Ако кажемо: хајдемо у град – у граду је глад; помрећемо тамо. Ако останемо овде, свеједно ћемо помрети. Стога, пођимо у арамејски табор, па ако нас оставе у животу, живећемо, а ако нас убију, умрећемо.“
5 Дигну се они у предвечерје и дођу у арамејски табор. Кад су дошли до руба арамејског табора, тамо није било никога. 6 Наиме, Господ је учинио да се у арамејском табору чује тутњава бојних кола и топот коња – бука велике војске, тако да су рекли један другоме: „Ево, цар израиљски је унајмио цареве хетитске и цареве египатске да нас нападну!“ 7 Дигли су се и побегли у предвечерје, напустивши своје шаторе, коње, и магарце; оставили су табор какав јесте, и побегли да спасу себи живот.
8 Кад су они губавци дошли на руб табора, ушли су у један шатор, па су јели и пили. Понели су оданде сребра, злата и одеће, те су отишли и сакрили их. Потом су се вратили и ушли у други шатор, однели ствари и сакрили их.
9 Тада рекоше један другом: „Не чинимо добро. Ово је дан добрих вести, а ми ћутимо! Ако будемо чекали до јутра, навући ћемо кривицу на себе. Стога, пођимо сад и јавимо ово царевом дому.“
10 Кад су дошли, позвали су градску стражу и јавили им: „Ушли смо у арамејски табор, а тамо ни живе душе, ни људског гласа; само привезани коњи и магарци, а шатори остављени какви јесу.“ 11 Стражари позову и јаве вест царевом дому.
12 Цар устаде ноћу и рече својим слугама: „Рећи ћу вам шта су нам Арамејци спремили. Они знају да гладујемо, па су изашли из табора да се сакрију напољу, мислећи: ’Кад изађу из града, ми ћемо их похватати живе и ући у град.’“
13 Један од његових слугу рече: „Нека људи узму оних пет преосталих коња; и тако ће проћи као све мноштво коња у Израиљу, све оно мноштво коња у Израиљу што је изгинуло. Пошаљимо их, па ћемо видети.“
14 Пошто су узели двоја кола с коњима, цар их је послао у арамејски табор и рекао: „Идите и видите.“ 15 Кад су дошли до Јордана, сав је пут био пун одеће и опреме које су Арамејци побацали у журби. Гласници су се вратили и јавили цару. 16 Тада је народ изашао и опленио арамејски табор. Мера брашна продавала се за шекел, и две мере јечма за шекел, по речи Господњој.
17 А цар је поставио на градска врата оног капетана на чију се руку цар ослањао, али га је народ прегазио на вратима, те је умро, баш како је рекао човек Божији кад је цар дошао к њему. 18 Наиме, кад је човек Божији рекао цару: „Сутра у ово време на вратима Самарије, мера брашна ће се продавати за шекел, а две мере јечма за шекел“, 19 тај капетан је одговорио човеку Божијем: „Чак и да Господ направи окна на небесима, може ли се то догодити?“ Њему је пророк одговорио: „Ево, видећеш то својим очима, али од тога нећеш јести.“ 20 То му се и догодило; народ га је прегазио на вратима, па је умро.
Цар враћа Сунамки земљу
8 А Јелисеј је био рекао жени чијег је сина оживео: „Спреми се и пођи са својим домом, па се настани негде, јер је Господ најавио седам година глади која ће заиста доћи на земљу.“ 2 Жена се спреми и учини како јој је човек Божији рекао. Отишла је са својим домом у филистејску земљу, где је живела седам година.
3 Кад су се ових седам година навршиле, жена се вратила из филистејске земље. Затим је отишла и обратила се цару због своје куће и земље. 4 А цар је баш разговарао с Гијезијем, слугом човека Божијег, рекавши: „Причај ми о свим великим делима које је Јелисеј учинио.“ 5 Док је он причао цару како је Јелисеј оживео мртваца, уђе жена чијег је сина оживео и обрати се цару због своје куће и земље.
Гијезије рече: „Господару мој царе, то је она жена чијег је сина оживео Јелисеј!“ 6 Кад ју је цар питао о томе, она му је испричала.
Цар јој је, затим, дао једног дворанина и рекао: „Врати јој сву њену имовину, и сав приход од земље од дана кад је отишла са земље до сада.“
Вен-Ададова смрт
7 Јелисеј дође у Дамаск. Тада јавише арамејском цару, Вен-Ададу, који је био болестан: „Дошао је човек Божији овамо.“ 8 Цар рече Азаилу: „Понеси са собом дар и састани се са човеком Божијим, па упитај Господа преко њега: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“
9 Азаило оде да се састане с њим. Са собом је понео дар и свакојака добра Дамаска, натоварена на четрдесет камила. Кад је стигао, стао је пред њега и рекао: „Твој син, Вен-Адад, цар арамејски, послао ме је к теби да пита: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“
10 Јелисеј му рече: „Иди и реци му: ’Сигурно ћеш оздравити’, али ми је Господ открио да ће сигурно умрети.“ 11 Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.
12 Азаило упита: „Зашто мој господар плаче?“
Он одговори: „Зато што знам какво ћеш зло учинити Израиљцима: палићеш њихове тврђаве, убијаћеш њихове младиће мачем, разбијаћеш њихову нејач, и парати њихове трудне жене.“
13 Азаило одговори: „Како би твој слуга, тек само пас, могао да учини тако велику ствар?“
Јелисеј одговори: „Господ ми је открио да ћеш ти бити цар над Арамом.“
14 Он оде од Јелисеја и дође своме господару, који га упита: „Шта ти је Јелисеј рекао?“ Он рече: „Рекао ми је да ћеш јамачно оздравити.“ 15 Међутим, следећег дана је Азаило узео комад платна, умочио га у воду и њиме покрио царево лице. Тако је цар умро, а на његово место се зацарио Азаило.
Јорамова владавина над Јудом
16 У петој години Јорама, сина Ахавовог, цара израиљског, за време Јосафата, цара Јудиног, над Јудом се зацарио Јорам, син Јосафатов. 17 Било му је тридесет две године кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. 18 Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. 19 Ипак, Господ није хтео да уништи Јуду, ради свога слуге Давида, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.
20 У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. 21 Јорам је отишао у Сиор са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола, али му се војска разбежала својим кућама. 22 Тако се Едом отргао од Јуде све до данас. У то време се побунила и Ливна.
23 Остала Јорамова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 24 Кад се Јорам упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Охозија.
Охозијина владавина над Јудом
25 У дванаестој години Јорама, сина Ахава, цара израиљског, над Јудом се зацарио Охозија, син Јорама, цара Јудиног. 26 Охозији је било двадесет две године кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија, цара израиљског. 27 Ишао је стопама дома Ахавовог, чинећи што је зло у очима Господњим, баш као дом Ахавов, пошто је био зет дому Ахавовом.
28 Охозија је са Јорамом, сином Ахавовим, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. 29 Цар Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио од Арамејаца у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.
И Охозија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.
Јелисеј помазује Јуја
9 Пророк Јелисеј позва једног од пророчких синова и рече му: „Опаши бокове, па узми ову бочицу уља и иди у Рамот галадски. 2 Кад дођеш тамо, потражи Јуја, сина Јосафата, сина Нимсијевог. Затим уђи и гледај да устане из свога друштва, па га одведи унутра у собу. 3 Потом узми бочицу уља, излиј му је на главу и реци: ’Говори Господ: помазујем те за цара над Израиљем.’ Онда отвори врата и бежи; не задржавај се.“
4 Момак, слуга пророков, оде у Рамот галадски. 5 Кад је дошао, заповедници војске су седели заједно. Он рече: „Имам поруку за тебе, заповедниче.“
Јуј рече: „За кога од нас?“
Он одговори: „За тебе.“
6 Он устане и уђе у кућу. Тада му момак изли уље на главу и рече му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Помазујем те за цара над народом Господњим, Израиљем. 7 Ти ћеш истребити дом Ахава, свога господара, да на Језавељи осветим крв мојих слугу пророка, и свих слугу Господњих. 8 Тако ће пропасти сав дом Ахавов. Истребићу Ахаву свако мушко у Израиљу, како роба тако слободнога. 9 Учинићу са домом Ахавовим, као са домом Јеровоама, сина Наватовог, и са домом Васе, сина Ахијиног. 10 А Језавељу ће изјести пси на језраелском пољу, и нико је неће сахранити.’“ Затим је отворио врата и побегао.
11 Кад се Јуј вратио слугама свога господара, један га упита: „Је ли све у реду? Зашто је тај лудак дошао к теби?“
Он им одговори: „Знате већ како та врста трабуња.“
12 Они рекоше: „То је лаж! Хајде, реци нам!“
Он им рече: „Рекао ми је тако и тако: ’Говори Господ: помазујем те за цара над Израиљем.’“
13 Они хитро скинуше своје огртаче, простреше под његове стопе, те затрубише у трубу и рекоше: „Јуј је постао цар!“
Убиство Јорама
14 Тако се Јуј, син Јосафата, сина Нимсијевог, уротио против Јорама. А Јорам је са свим Израиљем бранио Рамот галадски против Азаила, цара арамејског. 15 Цар Јорам се био вратио у Језраел да лечи ране, које је задобио од Арамејаца у бици са Азаилом, царем арамејским. Јуј рече: „Ако вам је по вољи, нека нико не побегне из града да донесе вест у Језраел.“
16 Јуј се попе у кола и оде у Језраел, јер је Јорам лежао тамо. Охозија, цар Јудин, је дошао у посету Јораму. 17 Кад је осматрач на језраелској кули видео Јуја како долази, рече: „Видим неко мноштво.“ Јорам рече: „Узми коњаника; пошаљи га пред њих да пита: ’Је ли све добро?’“
18 Коњаник му пође у сусрет и рече: „Овако каже цар: ’Је ли све добро?’“
Јуј му одговори: „Што се ти бринеш да ли је добро? Пођи за мном.“
Осматрач јави: „Гласник је дошао до њих, али се не враћа.“
19 Послао је и другог коњаника, који је дошао к њима и рекао: „Овако каже цар: ’Је ли све добро?’“
Јуј му рече: „Што се ти бринеш да ли је добро? Пођи за мном.“
20 Осматрач опет јави: „Отишао је, али се не враћа; а вожња је као вожња Јујева, сина Нимсијевог, јер вози као луд.“
21 Тада Јорам рече: „Упрежи!“ Кад су упрегли његова кола, Јорам, цар израиљски и Охозија, цар Јудин, изађу сваки на својим колима и пођу у сусрет Јују. Срели су се на њиви Навутеја Језраелца.
22 Кад је Јорам угледао Јуја, рече му: „Је ли све добро, Јују?“ А овај одговори: „Како може бити добро, док трају многобројна блудништва и врачарије твоје мајке Језавеље?“
23 На то се Јорам окрену и поче да бежи, говорећи Охозији: „Издаја, Охозија!“
24 Међутим, Јуј запе лук и погоди Јорама међу плећа. Стрела му је прошла кроз срце, те се срушио у кола.
25 Јуј рече Вадекару, своме потчињеном: „Дигни га и баци на њиву Навутеја Језраелца. Сети се да смо обојица јахали за његовим оцем Ахавом, кад је Господ изрекао ово пророштво против њега: 26 ’Због крви Навутејеве и крви његових синова, коју сам јуче видео, говори Господ, кунем се да ћу ти вратити исто на овој њиви – говори Господ.’ Зато га подигни и баци на њиву по речи Господњој.“
Охозијина смрт
27 Кад је то видео Охозија, цар Јудин, побегао је путем за Вет-Аган. Али, Јуј крену у потеру за њим и рече: „Убијте и њега у његовим колима!“ Ранили су га на брду Гуру, које се налази код Јивлеама. Но, ипак је умакао у Мегидон и тамо умро. 28 Његове слуге су га однеле у Јерусалим и сахраниле га са његовим прецима у његовом гробу у Давидовом граду. 29 Охозија се зацарио над Јудом једанаесте године Јорама, сина Ахавовог.
Језавељина смрт
30 Јуј је, затим, дошао у Језраел. Језавеља је то чула, па је намазала очи, уредила косу и погледала с прозора. 31 Кад је Јуј ушао на врата, она рече: „Је ли све добро, Зимрије, убицо свога господара?!“
32 Он подиже поглед према прозору и рече: „Ко је са мном? Ко?“ Два, три дворанина су погледала према њему. 33 Он им рече: „Баците је доле!“ Они су је бацили доле, а њена крв је попрскала зид и коње, који су је изгазили.
34 Затим је ушао, и пошто је јео и пио, рекао је: „Побрините се за ту проклетницу и сахраните је, јер је била царска ћерка.“ 35 Али кад су отишли да је сахране, нису ништа нашли од ње осим лобање, ногу и шака. 36 Они су се вратили и јавили му, а он рече: „То је реч Господа, који је рекао преко пророка Илије Тесвићанина: ’Пси ће изјести Језавељино месо на језраелском пољу, 37 а Језавељин леш биће као гнојиво на њиви у језраелском пољу, па нико неће моћи да каже: то је Језавеља.’“
Исус – утеловљена реч
1 У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. 2 Он је у почетку био са Богом.
3 Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. 4 У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. 5 Светлост светли у тами, и тама је не надвлада.
6 Бог је послао човека по имену Јован. 7 Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. 8 Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. 9 Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет.
10 На свету је био, и свет je његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11 Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13 Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио.
14 Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине.
15 Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16 Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17 јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18 Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.
Сведочанство Јована Крститеља
19 Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ 20 Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“
21 Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“
„Нисам“ – одговори Јован.
„Јеси ли Пророк?“ – питали су га.
„Нисам“ – одговорио је Јован.
22 Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“
23 Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“
24 Тада су га фарисејски посланици 25 упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“
26 Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. 27 Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“
28 То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.