Old/New Testament
Јелисеј и удовичино уље
4 Жена једног од пророчких синова завапи Јелисеју: „Твој слуга је умро а ти знаш да се твој слуга бојао Господа. А сад је дошао зајмодавац да одведе моја два сина да му буду робови.“
2 Јелисеј јој одговори: „Шта да урадим за тебе? Шта имаш у кући?“
Она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући осим једног крчага уља.“
3 Он јој рече: „Иди и позајми празне посуде од свих својих суседа; нека их не буде мало. 4 Затим уђи и затвори врата за собом и за својом децом, па наливај уље у све те посуде; и како се који напуни, ти га склони.“
5 Она оде од њега, затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој доносили посуде, а она је наливала у њих. 6 Кад су све посуде биле пуне, она рече свом сину: „Донеси ми још посуда.“
Али он јој рече: „Нема више посуда.“ Тада је уље стало.
7 Она дође и рече то човеку Божијем, а он јој рече: „Иди, продај уље и подмири свој дуг; ти и твоји синови ћете живети од онога што остане.“
Јелисеј и Сунамка
8 Једног дана је Јелисеј пролазио кроз Сунем. Тамо је живела једна богата жена, која га је молила да једе код ње. И тако, кад год је пролазио, свраћао би тамо на обед. 9 Она рече свом мужу: „Ево, знам да је човек који стално пролази овуда свети Божији човек. 10 Хајде да му направимо малу собу на крову, и да му наместимо лежај, сто, столицу, и свећњак, да се смести тамо кад год сврати код нас.“
11 Једног дана кад је дошао, отишао је у горњу собу и легао тамо. 12 Он рече своме слузи Гијезију: „Позови ону Сунамку.“ Кад ју је позвао, она је стала пред њега. 13 Тада му рече: „Ево, бацила си се у толику бригу због нас. Шта да учинимо за тебе? Хоћеш ли да се заузмемо за тебе код цара, или заповедника војске?“
Она одговори: „Живим међу својим народом.“
14 Јелисеј упита: „Шта би могло да се учини за њу?“
Гијезије рече: „Она нема сина, а муж јој је стар.“
15 Јелисеј рече: „Позови је.“ Кад ју је позвао, стала је на врата. 16 Тада јој је рекао: „Догодине у ово време држаћеш сина у наручју.“
Она рече: „Нека мој господар, човек Божији, не заварава своју слушкињу.“
17 Ипак, жена је затруднела и родила сина догодине у то време, као што јој је Јелисеј рекао.
18 Дете је порасло. Једног дана је отишао своме оцу са жетеоцима. 19 Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“
Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“ 20 Он га је понео и донео га његовој мајци. Он је седео у њеном крилу до поднева, а затим је умро. 21 Тада је отишла и положила га на кревет човека Божијег. Затим је затворила врата за собом и изашла.
22 Онда је позвала свога мужа и рекла: „Пошаљи ми, молим те, једног момка и једног магарца, да брзо одем код човека Божијег и да се вратим.“
23 Он је упита: „Зашто данас хоћеш да идеш код њега? Није ни младина, ни субота.“
Она рече: „Све је у реду.“
24 Кад је оседлала магарца, рекла је момку: „Поведи, и крећи! Не успоравај ради мене, осим ако ти кажем.“ 25 Она оде и дође к човеку Божијем на гору Кармил.
Кад ју је човек Божији видео издалека, рекао је своме слузи Гијезију: „Ено оне Сунамке! 26 Пожури јој сад у сусрет и питај је: ’Јеси ли добро? Да ли ти је муж добро? Да ли ти је дете здраво?’“
Она рече: „Све је у реду.“
27 Кад је дошла к човеку Божијем на гору, ухватила се за његове ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али му човек Божији рече: „Пусти је, јер јој је душа огорчена, а Господ је то сакрио од мене; није ми рекао.“
28 Она рече: „Јесам ли тражила сина од мога господара? Зар ти нисам рекла: ’Не обмањуј ме!’?“
29 Јелисеј рече Гијезију: „Опаши се, узми мој штап и иди. Ако те неко сретне, не поздрављај га, а ако те неко поздрави, не одговарај му. Затим стави мој штап дечаку на лице.“
30 Дечакова мајка рече: „Живога ми Господа и твога ми живота, нећу те оставити.“ Тако он устане и пође за њом.
31 А Гијезије пође испред њих и стави штап на дечаково лице, али није било ни гласа, ни знака живота. Он се врати. Кад се срео с Јелисејем рекао му је: „Дечак се није пробудио.“
32 Јелисеј уђе у кућу, а оно, на његовој постељи лежи мртав дечак. 33 Пошто је ушао, затворио је врата пред оно двоје, па се помолио Господу. 34 Онда је стао на постељу, легао на дечака, и метнуо своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, и своје дланове на његове дланове. И док је тако био испружен над дечаком, угрејало се дечаково тело. 35 Затим је устао и прошетао се горе-доле по кући, па је стао на постељу и испружио се над дечаком. Тада дечак кихну седам пута и отвори очи. 36 Затим позва Гијезија и рече: „Позови ону Сунамку.“ Он је позва. Кад је дошла к њему, он јој рече: „Узми свога сина.“ 37 Она уђе, паде пред његове ноге, поклони му се до земље, узе свога сина и изађе.
Смрт у лонцу
38 Јелисеј се вратио у Галгал. А била је глад у земљи. Док су пророчки синови седели пред њим, он рече своме слузи: „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“
39 Један од њих оде у поље да набере биља и нађе дивљу лозу. Набрао је с ње дивљих плодова и њима напунио свој плашт. Кад се вратио, насекао их је у лонац с варивом, не знајући какви су. 40 Налију они чорбу људима, али чим су почели да једу, почну да вичу, говорећи: „Смрт је у лонцу, човече Божији!“ И нису могли да једу.
41 Он рече: „Дајте брашно овамо!“ Онда је бацио брашно у лонац и рекао: „Наспите народу да једе.“ И ништа више штетног није било у лонцу.
Јелисеј храни стотину људи
42 Неки човек дође из Вет-Салиса и донесе човеку Божијем двадесет јечмених хлебова од првине плодова, и нешто свежег класја жита у торби. Рекао је: „Дај људима да једу.“
43 Његов слуга рече: „Како да изнесем ово пред стотину људи?“
Јелисеј рече: „Дај народу да једе, јер говори Господ: ’Јешће и преостаће.’“ 44 Тада је изнео пред њих, па су јели, и још им је остало, по речи Господњој.
Наманово исцељење
5 Наман, заповедник војске арамејског цара, био је човек од великог значаја за свога господара; ценио га је, јер је преко њега Господ давао победе Арамејцима. Али иако је био велики ратник, био је губавац.
2 Једном кад су Арамејци извршили упад, довели су из израиљске земље младу девојку; она је послуживала Наманову жену. 3 Она рече својој господарици: „О, само кад би мој господар отишао пророку у Самарији! Он би га исцелио од губе.“
4 Наман оде и јави то своме господару, говорећи: „Тако и тако је рекла девојка из израиљске земље.“ 5 Арамејски цар рече: „Иди онда, а ја ћу послати писмо израиљском цару.“ Он оде и понесе са собом десет таланата[a] сребра, шест хиљада шекела[b] злата, и десет пари одеће. 6 Са собом је донео писмо израиљском цару у коме је писало: „Са овим писмом ти шаљем и свога слугу Намана да га исцелиш од губе.“
7 Кад је израиљски цар прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, да могу да усмрћујем и оживљавам, те ми овај шаље писмо да исцелим човека од губе? Погледајте како тражи повод да ме изазове!“
8 Кад је Јелисеј, човек Божији, чуо да је израиљски цар раздерао своју одећу, послао је поруку цару: „Зашто си раздерао своју одећу? Нека дође к мени, да зна да има пророк у Израиљу.“ 9 Наман дође са својим коњима и кочијама, и стане код врата Јелисејеве куће. 10 А Јелисеј му посла гласника: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и обновиће се твоје тело, па ћеш бити чист.“
11 Али Наман се наљути, оде и рече: „Ја сам мислио да ће он изаћи к мени, стати и призвати име Господа, Бога свога, и да ће махнути руком над оболелим местом и исцелити ме од губе! 12 Нису ли Авана и Фарфар, дамашћанске реке, боље од свих израиљских вода? Нисам ли могао да се окупам у њима и будем чист?!“ Он се окрену и оде бесан.
13 Но, његове слуге му приступише и рекоше: „Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто велико, зар не би то урадио? Нећеш ли пре урадити то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист?!’“ 14 Он сиђе и загњури седам пута у Јордан по речи човека Божијег, и тело му се обнови, те постаде чисто као тело младог момка.
15 Тада се вратио к човеку Божијем са свом својом пратњом; ушао је и стао пред њега, рекавши: „Ево, сада знам да нема другог Бога на свој земљи, осим у Израиљу. Стога прими дар од свога слуге.“
16 Јелисеј рече: „Живога ми Господа коме служим, нећу узети ништа!“ Наман је наваљивао на њега да узме, али он је одбио.
17 Наман рече: „Ако нећеш, нека се твоме слузи да толико земље колико две мазге могу да понесу, јер твој слуга неће више приносити свеспалнице и жртве другим боговима, осим Господу. 18 Ипак, нека Господ опрости ово своме слузи: кад мој господар улази у Римонов храм да се тамо поклони, и он се ослони на моју руку, тако да и ја морам да се поклоним у Римоновом храму – кад се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека то Господ опрости своме слузи.“
19 Он одговори: „Иди с миром.“ Али кад је Наман мало одмакао, 20 Гијезије, слуга Јелисеја, човека Божијег, рече у себи: „Мој господар је олако пустио тог Намана Арамејца, пошто није узео од њега ништа од онога што је донео.“
21 Тада је Гијезије похитао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сишао је са своје кочије да га дочека, и рекао му: „Је ли све у реду?“
22 Он одговори: „У реду је. Мој господар ме је послао да кажем: ’Ево, баш сад су ми дошла два момка од пророчких синова из Јефремове горе. Дај, молим те, за њих један таланат[c] сребра и два пара одеће.’“
23 Наман рече: „Узми и два таланта.“ И пошто је наваљивао на њега да узме, завезао му је два таланта[d] сребра у две вреће и два пара одеће. Затим му је дао два момка, који су их носили пред њим. 24 Кад је дошао до брда, узео их је од њих и склонио у кућу. Потом је послао људе, и они оду.
25 Онда је дошао и стао пред свога господара. „Где си био, Гијезије?“ – упита га Јелисеј.
Он одговори: „Твој слуга није никуд ишао.“
26 Јелисеј му рече: „Није ли моје срце било тамо кад је човек сишао са своје кочије да те дочека? Зар је ово време да се узме сребро и да се стекне одећа, маслињаци и виногради, ситна и крупна стока, и слуге и слушкиње? 27 Зато ће се Наманова губа прилепити за тебе и за твоје потомство до века.“ Гијезије оде од њега губав, бео као снег.
Чудо са секиром
6 Пророчки синови рекоше Јелисеју: „Погледај, место где живимо пред тобом је веома скучено за нас. 2 Хајде да одемо до Јордана, где ће свако од нас узети по један балван, да направимо себи место за живот.“
Он рече: „Пођите!“
3 Један од њих рече: „Хоћеш ли и ти поћи са својим слугама?“
Он одговори: „Поћи ћу.“ 4 Он пође с њима.
Кад су дошли на Јордан, посекли су дрва. 5 Међутим, док је један обарао балван, секира падне у воду. Он повика и рече: „Авај, господару, а још је била позајмљена!“
6 Човек Божији упита: „Где је пала?“ Кад су му показали место, одсекао је прут и бацио га тамо, и учинио да секира исплива. 7 Затим је рекао: „Извадите је.“ Човек пружи руку и узме је.
Осујећен напад Арамејаца
8 Арамејски цар је био у рату са Израиљем. Он се посаветовао са својим слугама и рекао: „Утаборићу се на том и том месту.“
9 Али човек Божији посла поруку цару израиљском: „Пази се да не прођеш тим местом, јер Арамејци силазе онамо.“ 10 Цар израиљски је послао људе на место за које му је рекао човек Божији. Он га је упозоравао, те се цар израиљски чувао; а то се није догодило само једном или двапут.
11 Арамејски цар се веома узнемирио због тога. Окупио је своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израиљског цара?“
12 Један од његових слугу му рече: „Није нико, господару мој царе. Него то пророк Јелисеј у Израиљу јавља израиљском цару и ствари које ти изговориш у својој спаваћој соби.“
13 Цар рече: „Пођите и видите где је, а ја ћу послати људе да га ухвате.“ Било му је јављено: „Ено га у Дотану!“ 14 Тада је послао коње, бојна кола и велику војску. Дошли су ноћу и опколили град.
15 Кад је слуга човека Божијег устао рано ујутро и изашао, гле, војска с коњима и бојним колима опколила град. Слуга рече: „Јао, господару, шта да радимо?!“
16 А он рече: „Не бој се, јер има их више с нама, него с њима.“
17 Тада се Јелисеј помолио: „Господе, отвори му очи да види.“ Господ је отворио очи слузи, те је видео да је гора око Јелисеја пуна коња и ватрених кочија.
18 Кад су Арамејци сишли к њему, Јелисеј се помолио Господу: „Удари овај народ слепилом!“ И удари их слепилом по речи Јелисејевој.
19 Тада им Јелисеј рече: „Ово није пут и ово није град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију.
20 Чим су дошли у Самарију, Јелисеј рече: „Господе, отвори им очи да виде!“ Господ им је отворио очи, па су видели да су усред Самарије.
21 Кад их је цар израиљски угледао, он рече Јелисеју: „Оче мој, хоћу ли их побити?“
22 Он рече: „Нећеш их побити! Зар да побијеш заробљенике мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и воду, нека једу и пију, а онда нека иду своме господару.“ 23 Цар им је припремио велику гозбу. Кад су јели и пили, послао их је назад, те су отишли своме господару. Арамејске чете нису више упадале у израиљску земљу.
Глад у опкољеној Самарији
24 После неког времена, арамејски цар Вен-Адад, скупи сву своју војску, па крене и опколи Самарију. 25 У Самарији је због опсаде завладала велика глад. Једна магарећа глава се продавала за осамдесет сребрних шекела, а четвртина кава[e] голубијег измета за пет сребрних шекела.
26 Кад је израиљски цар пролазио покрај зидина, једна жена повика к њему: „Помагај, господару мој царе!“
27 Он рече: „Ако ти Господ не помаже, како ћу ти ја помоћи? Нечим са гумна, или из каце? 28 Каква те мука мучи?“ – упита цар.
Жена одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свога сина да га поједемо данас, а мога сина ћемо појести сутра.’ 29 Тако смо скувале мог сина и појеле га. Али кад сам јој следећег дана рекла: ’Дај твога сина да га поједемо’, она је сакрила свога сина.“
30 Кад је цар чуо речи ове жене, он раздра своју одећу. Кад је ходао по зидинама, народ је видео да испод, на свом телу, носи кострет. 31 Он рече: „Нека ми Бог учини тако, и још више, ако данас глава Сафатовог сина Јелисејева остане на њему!“
32 А Јелисеј је седео у својој кући заједно са старешинама. Цар је послао човека пред собом, али пре него што је гласник дошао к њему, он рече старешинама: „Видите ли да је онај крвник послао некога да ми одсече главу? Пазите! Кад гласник дође, ви затворите врата и одбијте га од врата. Не чује ли се то корак његовог господара за њим?“
33 Док је он још говорио, гле, гласник сиђе к њему и рече: „Ова невоља је од Господа! Чему још да се надам од Господа?“
Исус се указује апостолима
36 Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37 Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38 Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39 Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40 Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41 Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42 Они му дадоше комад печене рибе. 43 Узео га је и појео пред њима. 44 Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45 Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46 Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47 У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48 Ви сте очевици овога. 49 Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Узнесење
50 Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51 Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52 Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53 Стално су били у храму и прослављали Бога.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.