Old/New Testament

Илија осуђује Охозију

1 После Ахавове смрти Моав се побунио против Израиља. ² А Охозија падне кроз решетку с прозора своје горње собе у Самарији и повреди се. Тада је послао гласнике говорећи им: „Идите и упитајте Велзевува, акаронског бога, хоћу ли оздравити од ове болести.“

³ Али Анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: „Устани и пођи у сусрет гласницима самаријског цара. Реци им: ’Зар нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевува, акаронског бога? ⁴ Зато говори Господ: нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш свакако умрети.’“ И Илија оде.

⁵ Кад су се гласници вратили к цару, он их упита: „Зашто сте се вратили?“ ⁶ Они му одговорише: „Срео нас је један човек, који нам је рекао: ’Идите, вратите се к цару који вас је послао и реците му: овако каже Господ: зар нема Бога у Израиљу, те шаљеш људе да питаш Велзевува, акаронског бога?’ Зато се нећеш подићи с постеље на коју си легао, већ ћеш свакако умрети.“

⁷ Цар их упита: „Какав је био тај човек који вас је срео и рекао вам то?“ ⁸ Они му рекоше: „Имао је огртач од длаке и кожни појас око бокова.“ Он рече: „То је Илија Тесвићанин!“ ⁹ Тада је послао заповедника над педесет са педесет људи. Кад је дошао к њему, Илија је седео на врху брда. Заповедник рече: „Божији човече, у име цара, силази!“ ¹⁰ Илија му одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека спали и тебе и твоју педесеторицу.“ Огањ се спусти с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.

¹¹ Цар му је послао другог заповедника над педесет. Он је отишао и рекао му: „Човече Божији, у име цара, сиђи одмах!“ ¹² Али Илија одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека прогута и тебе и твоју педесеторицу.“ И спусти се огањ с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.

¹³ Тада је цар послао трећег заповедника над педесет. Трећи заповедник над педесет се попе, паде ничице пред Илијом и замоли га: „Божији човече, нека мој живот и животи ових педесет твојих слугу буду драгоцени у твојим очима. ¹⁴ Ето, ватра се спустила с неба и прогутала два заповедника над педесет и њихову педесеторицу. Стога нека мој живот буде драгоцен у твојим очима.“

¹⁵ Тада Анђео Господњи рече Илији: „Сиђи с њим; не бој га се.“ Он устане и оде с њим к цару, ¹⁶ и рече му: „Говори Господ: ’Зато што си послао гласнике да питају Велзевува, акаронског бога, као да нема Бога у Израиљу чију би реч потражио, нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш јамачно умрети.’“

¹⁷ Тако је умро по речи Господњој, као што је рекао Илија. Уместо њега се зацарио Јорам у другој години цара Јорама^[a], сина Јосафата, цара Јудиног, јер није имао сина.

¹⁸ Остала Охозијина дела која је учинио, нису ли записана у Књизи дневника царева израиљских?

Илија однет на небо

2 Кад је било време да Господ узме Илију у небо, Илија и Јелисеј су отишли из Галгала. ² Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“

Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.

³ А пророчки синови, који су били у Ветиљу, изађу пред Јелисеја и рекну му: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“

Он рече: „И ја знам; тихо.“

⁴ Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Јерихон.“

Он му одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ И тако оду у Јерихон.

⁵ У Јерихону пророчки синови приступе Јелисеју и упитају га: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“

Он одговори: „И ја то знам; тихо.“

⁶ Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“

Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла.

⁷ Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. ⁸ Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом.

⁹ Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“

Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“

¹⁰ Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“

¹¹ Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. ¹² Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.

¹³ Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. ¹⁴ Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође.

¹⁵ Пророчки синови из Јерихона који су га посматрали издалека, рекоше: „Илијин дух је починуо на Јелисеју!“ Кад су дошли да се сретну с њим, поклонили су му се лицем до земље. ¹⁶ Тада му рекоше: „Ево, твоје слуге имају педесет јаких људи са собом, да иду и потраже твога господара. Можда га је Дух Господњи бацио на неку планину, или у неку долину.“

Он рече: „Не шаљите их.“

¹⁷ Они су тако навалили на њега, да му је било непријатно. Онда им је рекао: „Пошаљите их.“ Послали су педесет људи, који су тражили три дана, али га нису нашли. ¹⁸ Кад су се вратили к њему, који је остао у Јерихону, он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?“

Исцељење воде

¹⁹ Људи из града рекоше Јелисеју: „Као што мој господар види, град је добар за живот, али је вода лоша, а земља јалова.“

²⁰ Јелисеј рече: „Донесите ми нову чинију.“ Они му донесоше.

²¹ Он оде до извора, баци у њега соли и рече: „Говори Господ: ’Исцељујем ову воду, да од ње више не дође ни смрти ни јаловости.’“ ²² Вода је постала здрава све до данас, према речи коју је рекао Јелисеј.

Јелисеју се ругају

²³ Оданде је отишао у Ветиљ. Док је ходао путем, из града су изашли неки мали дечаци и ругали му се говорећи: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ ²⁴ Он се окренуо, погледао их и проклео их у име Господње. Тада су из шуме изашле две медведице и растргле четрдесет два дечака. ²⁵ Одатле је отишао на гору Кармил, па се затим вратио у Самарију.

Јорамова владавина над Израиљем

3 Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. ² Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. ³ Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.

Рат против Моава

⁴ А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. ⁵ Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. ⁶ Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. ⁷ Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“

Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“

⁸ Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“

⁹ Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.

¹⁰ Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“

¹¹ Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“

Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“

¹² Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.

¹³ Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“

Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“

¹⁴ Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. ¹⁵ А сада ми доведите свирача.“

Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, ¹⁶ и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. ¹⁷ Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. ¹⁸ А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. ¹⁹ Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“

²⁰ Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.

²¹ Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. ²² Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. ²³ Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“

²⁴ Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. ²⁵ Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.

²⁶ Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. ²⁷ Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.

Ускрсење

24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. ² Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. ³ Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.

⁴ Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. ⁵ Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? ⁶ Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ⁷ ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ ⁸ Оне су се тада сетиле његових речи.

⁹ Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. ¹¹ А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. ¹² Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.

Исус се указује двојици ученика

¹³ Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија^[a]. ¹⁴ Разговарали су о свим овим догађајима. ¹⁵ Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. ¹⁶ Али њиховим очима није било дано да га препознају.

¹⁷ Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“

Они застадоше снуждени. ¹⁸ Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ ¹⁹ А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. ²⁰ Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. ²¹ А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. ²² Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, ²³ али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. ²⁴ Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ ²⁵ Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! ²⁶ Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ ²⁷ Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.

²⁸ Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. ²⁹ Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“

³⁰ Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. ³¹ Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. ³² Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“

³³ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. ³⁴ И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ ³⁵ А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.