Old/New Testament

Отцепљење северних племена

12 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. ² Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. ³ Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и сав збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: ⁴ „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“

⁵ Он им одговори: „Идите и вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.

⁶ Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“

⁷ Они му одговорише: „Ако се данас покажеш као слуга овом народу и будеш им служио, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“

⁸ Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. ⁹ Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“

¹⁰ Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. ¹¹ Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама^[a].’“

¹² Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ ¹³ Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. ¹⁴ Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ ¹⁵ Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.

¹⁶ Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:

Затим су се Израиљци вратили својим кућама. ¹⁷ Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.

¹⁸ Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.

²⁰ Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.

²¹ Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.

²² Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: ²³ „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: ²⁴ ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.

Јеровоам гради златну телад

²⁵ А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.

²⁶ Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. ²⁷ Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“

²⁸ Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ ²⁹ Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. ³⁰ То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.

³¹ Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. ³² Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.

³³ Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.

Човек Божији из Јуде

13 Човек Божији дође из Јуде у Ветиљ по речи Господњој, док је Јеровоам стајао код жртвеника да принесе ка̂д. ² Он повика према жртвенику, по речи Господњој, и рече: „О, жртвениче, жртвениче! Овако каже Господ: ’Ево, родиће се син дому Давидовом, по имену Јосија; он ће на теби жртвовати свештенике узвишица, који на теби приносе ка̂д, и на теби ће бити спаљене људске кости.’“ ³ Тог дана је учинио знак, говорећи: „Ово је знак о коме је Господ говорио: жртвеник ће се распући, па ће се пепео на њему расути.“

⁴ Кад је цар Јеровоам чуо реч коју је човек Божији објавио против жртвеника у Ветиљу, испружио је руку са жртвеника, говорећи: „Ухватите га!“ Али осуши му се рука коју испружи на њега, те је није могао повући. ⁵ Тада се жртвеник распуче, а пепео са њега се расуо, према знаку коју је учинио човек Божији по речи Господњој.

⁶ Цар рече човеку Божијем: „Молим те, заузми се за мене пред Господом, Богом својим; помоли се за мене да ми оздрави рука.“ Тада се човек Божији заузео за њега пред Господом, те је царева рука оздравила; постала је као што је била.

⁷ Цар рече човеку Божијем: „Дођи код мене кући и окрепи се, а ја ћу ти дати дар.“

⁸ Али човек Божији рече цару: „Ни да ми даш пола свог дворца не бих пошао с тобом, нити бих јео твоју храну ни пио воду у овом месту. ⁹ Јер тако ми је било заповеђено по речи Господњој: ’Немој јести храну ни пити воду, нити се враћај путем којим си дошао.’“ ¹⁰ Тако је отишао другим путем, и није се вратио путем којим је дошао у Ветиљ.

¹¹ А у Ветиљу је живео један стари пророк. Његови синови дођу и испричају му сва дела која је учинио човек Божији тог дана у Ветиљу, и речи које је рекао цару. Кад су то испричали своме оцу, ¹² отац их упита: „Којим је путем отишао?“ Његови синови су му показали пут којим је отишао човек Божији који је дошао из Јуде. ¹³ Он рече својим синовима: „Оседлајте ми магарца!“ Они су му оседлали магарца, а он га је узјахао ¹⁴ и отишао за човеком Божијим. Нашавши га како седи испод једног храста, он га упита: „Јеси ли ти човек Божији који је дошао из Јуде?“

Овај одговори: „Јесам.“

¹⁵ Пророк му рече: „Дођи са мном у моју кућу и поједи нешто.“

¹⁶ Али он му одговори: „Не могу се вратити с тобом и ући у твоју кућу, и не могу с тобом јести хлеб, нити пити воду у овом месту, ¹⁷ јер ми је речено по речи Господњој: ’Немој тамо јести хлеба нити пити воде, и немој се враћати путем којим си дошао.’“

¹⁸ Стари пророк одговори: „И ја сам пророк као ти. А мени је анђео рекао по речи Господњој: ’Доведи га натраг са собом у твоју кућу, да једе хлеба и пије воде.’“ Али му је слагао.

¹⁹ Тако се он вратио с њим, па је јео хлеба и пио воде у његовој кући.

²⁰ Али док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је довео натраг. ²¹ Он повика човеку Божијем, који је дошао из Јуде: „Говори Господ: ’Пошто си се оглушио о реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ, Бог твој, ²² него си се вратио, јео хлеба и пио воде у месту за које ти је рекао: не једи хлеба и не пиј воде, твоје тело неће доћи у гроб твојих предака.’“

²³ И након што се најео хлеба и напио, он је осамарио магарца пророку који се вратио. ²⁴ Кад је отишао, наишао је лав на њега на путу и убио га. Његово тело је лежало испружено на путу а магарац је стајао поред њега. Лав је такође стајао поред тела. ²⁵ Људи који су пролазили, видели су испружено тело на путу и лава како стоји поред тела, па су отишли и јавили то у граду где је живео стари пророк.

²⁶ Кад је то чуо пророк који га је довео натраг, рекао је: „То је човек Божији који се оглушио о реч Господњу. Господ га је предао лаву који га је растргао и убио, према речи коју му је Господ рекао.“

²⁷ Тада рече својим синовима: „Осамарите ми магарца.“ Они га осамарише. ²⁸ Отишао је и нашао његово тело испружено на путу, а лав и магарац су стајали поред његовог тела; лав није појео тело нити растргао магарца. ²⁹ Стари пророк подигне тело човека Божијег, положи га на магарца и врати га натраг у град, да га оплаче и сахрани. ³⁰ Затим је положио његово тело у свој гроб, па су га оплакали, говорећи: „Јао, брате мој!“

³¹ Након што су га сахранили, пророк рече својим синовима: „Кад умрем, сахраните ме у гроб где је сахрањен човек Божији; моје кости положите поред његових. ³² Јер ће се заиста збити што је објавио по речи Господњој против жртвеника који је у Ветиљу, и против свих храмова на узвишицама по самаријским градовима.“

³³ Међутим, Јеровоам ни после овога није одустао од својих злих путева, него је наставио да поставља свештенике узвишица из редова народа; посвећивао је за свештенике узвишица сваког ко је то хтео. ³⁴ Тиме је дом Јеровоамов навукао на себе грех, који је довео до његове пропасти и истребљења с лица земље.

Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса

22 Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. ² Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. ³ Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. ⁴ Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. ⁵ Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. ⁶ Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.

Ученици врше припреме за Пасху

⁷ Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. ⁸ Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“

⁹ Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“

¹⁰ Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, ¹¹ па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’

¹² Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“

¹³ Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.

Исус и ученици на последњој вечери

¹⁴ Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. ¹⁵ Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. ¹⁶ Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“

¹⁷ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. ¹⁸ Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“

¹⁹ Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“

²⁰ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. ²¹ Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. ²² Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ ²³ Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.

Ко је највећи?

²⁴ Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. ²⁵ Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. ²⁶ Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. ²⁷ Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. ²⁸ Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. ²⁹ Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. ³⁰ Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.