Old/New Testament
Гаваонска битка
3 Дуго се водио рат између дома Сауловог и дома Давидовог, али је дом Давидов све више јачао а дом Саулов слабио.
2 Давиду су се родили синови у Хеврону:
његов првенац Амнон, од Ахиноаме Језраелке,
3 други Хилеав, од Авигеје, удовице Навала из Кармила,
трећи Авесалом, син Махе, ћерке Талмаја, гесурског цара,
4 четврти Адонија, син Агитин,
пети Сефатија, син Авиталин,
5 и шести Итрам, од Давидове жене Егле.
Ови су се родили Давиду у Хеврону.
Авенир се приклања Давиду
6 У току рата између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир је ојачао свој положај у дому Сауловом. 7 Саул је имао иночу по имену Ресфа, ћерку Ајину. Исвостеј рече Авениру: „Зашто си легао са иночом мога оца?“
8 Авенир се веома разгневио на Исвостејеве речи, па му је рекао: „Зар сам ја пасја глава из Јуде? И дан данас показујем оданост дому твога оца Саула, његовој браћи и пријатељима, и нисам те изручио у Давидове руке, а ти ми данас налазиш кривицу због једне жене. 9 Нека Бог казни Авенира, и још више, ако не остварим за Давида оно што му се Господ заклео, 10 да ће пренети царство с дома Сауловог и успоставити престо Давиду над Израиљем и Јудом од Дана до Вир-Савеје.“
11 Исвостеј се није усудио да каже ни реч Авениру јер га се плашио.
12 Авенир је, затим, послао гласнике Давиду у своје име говорећи: „Чија је земља? Склопи савез са мном, па ћу ти помоћи да придобијеш сав Израиљ.“
13 Давид одговори: „Добро, склопићу савез с тобом. Међутим, захтевам од тебе једно: не појављуј се преда мном ако ми не доведеш Михалу, Саулову ћерку, кад дођеш да ме видиш.“
14 Давид је послао гласнике Исвостеју, сину Сауловом, говорећи: „Дај ми моју жену Михалу, коју сам испросио за стотину филистејских обрезака.“
15 Исвостеј је послао по њу, па ју је узео од њеног мужа Фалтила, сина Лаисова. 16 Њен муж је пошао с њом плачући иза ње све до Ваурима. Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се кући.“ И он се врати.
17 А Авенир је разговарао са израиљским старешинама. Рекао је: „Ви већ дуже времена тражите да Давид буде цар над вама. 18 Учините то сада, јер је Господ обећао Давиду: ’Руком свог слуге Давида избавићу свој народ Израиљ из руку Филистејаца и из руку свих њихових непријатеља.’“
19 Авенир је разговарао и са Венијаминовцима. Потом је Авенир пренео Давиду у Хеврону да је све то по вољи Израиљу и свем дому Венијаминовом. 20 Кад је Авенир са двадесет људи дошао к Давиду у Хеврон, Давид је приредио гозбу за Авенира и људе који су били с њим. 21 Авенир рече Давиду: „Спремићу се и поћи да окупим сав Израиљ за свог господара, цара, а они ће склопити савез с тобом, па ћеш владати над свиме што хоћеш.“ Затим је Давид отпремио Авенира, те је овај отишао у миру.
Авенирово убиство
22 Уто се врате Давидове слуге и Јоав из похода, доносећи са собом велики плен. Авенир није више био са Давидом у Хеврону, јер га је Давид отпремио у миру. 23 Кад је дошао Јоав и сва војска с њим, јавили су Јоаву: „Дошао је Авенир, син Неров, к цару који га је отпремио, па је отишао у миру.“
24 Јоав дође к цару и рече: „Шта си то учинио? Авенир је, ето, дошао к теби. Зашто си га отпремио? А сада је отишао. 25 Зар не знаш да је Авенир, син Неров, дошао да те обмане? Дошао је он да сазна твоје кораке и да открије све што радиш.“
26 Јоав изађе од Давида и пошаље гласнике за Авениром. Они су га вратили од студенца Сире. Но, Давид није знао за то. 27 Кад се Авенир вратио у Хеврон, Јоав га је повео у страну унутар градских врата да, тобоже, разговара с њим насамо, и онде му задао убод у стомак. Тако је Авенир умро зато што је пролио крв Јоавовог брата Асаила.
28 Касније, кад је Давид чуо о томе, рекао је: „Ја и моје царство смо довека невини пред Господом за крв Авенира, сина Неровог. 29 Нека кривица падне на Јоава и на сав дом оца његовога. Не понестало у Јоавовом дому људи који пате од излива или губе, људи који се хватају вретена или гину од мача, и људи који немају хлеба.“
30 Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авенира, зато што је убио њиховог брата Асаила у бици код Гаваона.
31 Давид рече Јоаву и свему народу који је био с њим: „Раздрите своју одећу и обуците се у кострет, па наричите пред Авениром.“ И Давид је ишао за носилима. 32 Сахранили су Авенира у Хеврону. Цар је гласно плакао на Авенировом гробу, а плакао је и сав народ.
33 Цар је испевао тужбалицу за Авенира, рекавши:
„Зар је требало да погине Авенир, као што луда умире?
34 Руке твоје не беху везане,
ноге ти не беху оковане,
а ти паде као од зликоваца.“
Сав је народ наставио да плаче за њим.
35 Затим је сав народ дошао нудећи Давида да поједе нешто, док је још дан. Али Давид се заклео: „Нека ме Бог казни, и још више, ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.“
36 Сав је народ примио то к знању и било им је по вољи. И што год је цар чинио било је по вољи свему народу. 37 Тог дана је сав народ, и сав Израиљ, увидео да цар није био умешан у убиство Авенира, Неровог сина.
38 Цар рече својим слугама: „Не знате ли да је данас пао кнез и велики човек у Израиљу? 39 Данас сам још увек слаб, иако сам помазани цар. Ови људи, Серујини синови, прејаки су за мене. Нека Господ плати зликовцу по његовом злу.“
Исвостејево убиство
4 Кад је Саулов син чуо да је Авенир умро у Хеврону, клонуле су му руке, и сав је Израиљ био у пометњи. 2 А Саулов син је имао два заповедника својих чета. Један се звао Вана а други Рихав. Они су били синови Римона Вироћанина, из Венијаминовог племена. Вирот се, такође, убраја у Венијаминове крајеве. 3 Вироћани су пребегли у Гитајим где су остали као дошљаци до данашњега дана.
4 А Јонатан, Саулов син, је имао сина, који је био хром на обе ноге. Њему је било пет година кад је из Језраела дошла вест о Саулу и Јонатану. Његова дадиља га је подигла и потрчала, али док је журила да побегне, десило се да је он пао и остао хром. Име му је било Мефивостеј.
5 Запуте се Вироћани, Рихав и Вана, и дођу у Исвостејеву кућу за дневне жеге. Он се одмарао на кревету у подне. 6 Они уђу у кућу као да узму пшеницу и прободу га у стомак. Затим су Рихав и његов брат Вана побегли.
7 Ушли су у кућу док је он спавао на свом кревету у својој спаваћој соби. Проболи су га на смрт и одсекли му главу. Главу су узели, па су целе ноћи путовали путем за Араву. 8 Исвостејеву главу су донели Давиду у Хеврон и рекли цару: „Ево главе твога непријатеља Исвостеја, Сауловог сина, који је тражио твој живот. Данас је Господ извршио освету за мога господара, цара, над Саулом и његовим потомством.“
9 Давид одговори Рихаву и његовом брату Вани, синовима Римона Вироћанина: „Живога ми Господа, који ме је избавио из сваке невоље! 10 Човек који ми је донео вест да је Саул мртав мислио је да ми доноси добру вест. Ја сам га ухватио и погубио у Сиклагу да му платим за вест. 11 Шта ћу тек да урадим са зликовцима који су убили праведног човека у његовој кући и у његовом кревету? Зар да не тражим од вас да платите за његову крв и да вас не истребим са земље?“
12 Тада Давид даде наредбу момцима и они их погубише. Потом су им одсекли руке и ноге и обесили их код језера у Хеврону. А Исвостејеву главу су узели и сахранили је у Авениров гроб у Хеврону.
Давида помазују за цара
5 Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. 2 Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
3 Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.
4 Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. 5 У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.
Јерусалим постаје престоница Израиља
6 Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ 7 Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
8 Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи[a].“
9 Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона[b] према унутра. 10 Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.
11 А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. 12 Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.
13 Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. 14 Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, 15 Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, 16 Елисама, Елијада и Елифелет.
Давид побеђује Филистејце
17 Кад су Филистејци чули да су Давида помазали за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Давид је то чуо, па је отишао доле у склониште. 18 Филистејци дођу и рашире се по рефаимској долини. 19 Тада Давид запита Господа: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“
Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их јамачно предати у твоје руке.“
20 Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Господ је продро кроз моје непријатеље преда мном, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим[c]. 21 Филистејци су оставили тамо своје идоле а Давид и његови људи су их однели.
22 Филистејци се поново попну и рашире се у рефаимској долини. 23 Давид упита Господа, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. 24 Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени одлучно, јер ће Господ изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“ 25 Давид учини како му је Господ заповедио и потуче Филистејце од Гаваје до Гезера.
Цена следбеништва
25 Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26 „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28 Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29 У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30 и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31 Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32 Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33 Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
34 Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35 Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.
Ко има уши, нека слуша!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.