Old/New Testament
Давиду јављају за Саулову погибију
1 Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. 2 А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.
3 Давид му рече: „Одакле си дошао?“
Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“
4 Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“
Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“
5 Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“
6 Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. 7 Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.
8 Он ме упита: ’Ко си ти?’
’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.
9 Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’
10 Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“
11 Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 12 Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.
13 Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“
14 Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“
15 Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 16 Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“
Давид жали за Саулом и Јонатаном
17 Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. 18 Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.
19 „Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!
Како падоше јунаци?
20 Не причајте то у Гату,
не објављујте по улицама Аскалона,
да се ћерке филистејске не радују,
да ћерке необрезаних не ликују.
21 О, горе гелвујске,
не падала роса на вас,
киша не натапала поља првина!
Јер штит јунака тамо је окаљан,
штит Саулов није уљем намазан,
22 већ крвљу палих, и салом ратника.
Лук Јонатанов није устукнуо,
мач Саулов није се вратио празан.
23 Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,
ни у смрти нису се растали.
Од орлова беху хитрији,
од лавова беху снажнији.
24 Ћерке израиљске, за Саулом наричите,
који вас је у гримиз и лан одевао,
и златним вам накитом хаљине китио.
25 Како ли јунаци падоше усред боја!
Јонатан је посечен на твојим брдима.
26 Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;
драг си мени био веома,
љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.
27 Како падоше јунаци!
Како пропаде оружје!“
Давида помазују за цара Јуде
2 Након овога Давид је упитао Господа: „Да ли да одем у један од градова Јуде?“
Господ му одговори: „Иди!“
Давид опет упита: „Куда да идем?“
Господ одговори: „У Хеврон.“
2 Давид оде тамо горе. С њим су такође отишле и његове две жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. 3 Давид је са собом повео и своје људе, сваког са својом породицом, и тако су се настанили у Хеврону.
4 Тада су дошли Јудејци и тамо помазали Давида за цара над Јудиним домом. А кад су Давиду јавили да су људи из Јавис-Галада сахранили Саула, 5 Давид је послао гласнике људима из Јавис-Галада и рекао им: „Нека вас Господ благослови, зато што сте учинили ово милостиво дело вашем господару, Саулу, сахранивши га. 6 Нека сад Господ искаже вама милост и верност. Пошто сте то учинили и ја ћу показати доброту према вама. 7 А сад се охрабрите и држите се мушки. Ваш господар Саул је мртав, а мене је дом Јудин помазао да им будем цар.“
Окршај Давидовог и Сауловог дома
8 Међутим, Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске, узме Сауловог сина Исвостеја, одведе га у Маханајим, 9 и зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином, и над свим Израиљем.
10 Исвостеју, Сауловом сину, било је четрдесет година кад је постао цар над Израиљем, а владао је две године. Ипак, дом Јудин је следио Давида. 11 Давид је био цар у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.
12 Авенир, син Неров, и слуге Исвостеја, Сауловог сина, изађу из Маханајима и дођу у Гаваон. 13 А и Јоав, син Серујин и слуге Давидове изађу и сретну се са њима код гаваонског језера. Једни су стали с једне стране језера, а други са супротне стране.
14 Авенир рече Јоаву: „Хајде нека устану момци да се такмиче пред нама.“
„Нека устану!“ – рече Јоав.
15 Они устану и наброје се: дванаест за Венијамина, за Исвостеја и Саула, и дванаест од Давидових слугу. 16 Свако зграби свога противника за главу и зари му нож у бок, и тако заједно падоше. Зато се то место прозвало „Хелкат-Асурим“[a], а налази се у Гаваону.
17 Тог дана је дошло до тешке битке, али су Авенир и Израиљци били поражени од Давидових слугу.
18 Тамо су била и тројица Серујиних синова: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био хитрих ногу као срна у пољу. 19 Асаило је гонио Авенира; био му је за петама, не скрећући ни десно ни лево.
20 Опазивши га иза себе, Авенир му рече: „Јеси ли то ти, Асаило?“
„Ја сам“ – одговори он.
21 Авенир му рече: „Скрени десно или лево, па ухвати једног од момака и узми његово оружје.“ Али Асаило није хтео да престане га гони. 22 Авенир је опет рекао Асаилу: „Престани да ме гониш! Зашто да те саставим са земљом? Како онда да погледам твом брату Јоаву у лице?“ 23 Пошто је Асаило то одбио, Авенир га је тако ударио задњим делом копља, да му је копље прошло кроз леђа. Асаило је пао тамо и умро на месту. Ко год је дошао на место где је Асаило пао и умро, зауставио би се. 24 Јоав и Ависај су и даље гонили Авенира. Сунце је било на заласку кад су дошли до Аме, која је насупрот Гије, на путу према гаваонској пустињи. 25 Венијаминовци су се сврстали око Авенира у једну чету и зауставили се на врху једне узвишице.
26 Тада Авенир довикну Јоаву и рече: „Зар ће мач довека прождирати? Зар не видиш да ће исход бити погубан? И колико ће још проћи док не кажеш народу да престане да гони своју браћу?“
27 Јоав рече на то: „Живога ми Бога, да ниси проговорио, народ би наставио да гони своју браћу све до следећег јутра.“
28 Тада је Јоав затрубио у трубу, па је сав народ стао; нису више гонили Израиља, и нису се више борили. 29 Авенир и његови људи су целе те ноћи ходали кроз Араву, па су прешли преко Јордана. Затим су прошли сав Витрон и дошли у Маханајим. 30 А Јоав се вратио из потере за Авениром. Кад је окупио сав народ, приметили су да недостаје деветнаест Давидових слугу, и Асаило. 31 Давидове слуге су, пак, побиле три стотине шездесет Венијаминоваца, који су били Авенирови људи. 32 А Асаила су однели и сахранили га у пећини његовог оца у Витлејему. Јоав и његови људи су ходали целе ноћи и дошли у Хеврон кад је свануо дан.
Исус исцељује болесника у суботу
14 Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. 2 Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. 3 Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ 4 Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. 5 А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ 6 На то нису могли да му одговоре.
Тражи се понизност
7 Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: 8 „Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. 9 Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. 10 Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. 11 Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
12 А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. 13 Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. 14 Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом ускрсења праведних.“
Велика гозба
15 А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“
16 Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. 17 Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’
18 Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’
19 Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’
20 Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’
21 Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’
22 Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’
23 Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. 24 Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.