Old/New Testament

Давид међу Филистејцима

27 Давид рече у себи: „Једног дана ћу ипак погинути од Саулове руке. Боље је за мене да побегнем у земљу Филистејаца. Тада ће Саул престати да ме тражи по израиљским крајевима, па ћу умаћи његовој руци.“

² Давид се дигне и оде са шест стотина људи, који су били с њим, Ахису, сину Маоховом, цару Гата. ³ Давид је боравио код Ахиса у Гату, он и његови људи, сваки са својом породицом. Давид је са собом имао своје две жене, Ахиноаму из Језраела и Авигеју из Кармила, Навалову удовицу. ⁴ Саул је сазнао да је Давид побегао у Гат и више га није тражио.

⁵ Давид рече Ахису: „Ако сам стекао твоју наклоност, нека ми се да̂ место у једном од градова у земљи да се настаним. Зашто да твој слуга борави с тобом у царском граду?“

⁶ Тог дана му је Ахис дао Сиклаг. Зато Сиклаг припада Јудиним царевима све до данас. ⁷ Давид је у земљи Филистејаца живео годину и четири месеца.

⁸ Давид је излазио са својим људима и пљачкао Гесурце, Герзејце и Амаличане, који су одвајкада били становници земље која се простире од Сура до Египта. ⁹ Давид је пустошио ту земљу не остављајући у животу ни мушко ни женско. Односио је само ситну и крупну стоку, магарце, камиле и одећу, и враћао се к Ахису.

¹⁰ Кад би Ахис упитао: „Где сте пљачкали данас?“, Давид би одговарао: „У Негеву Јуде“, или: „У Негеву Јерамеила“, или: „У Негеву Кенејаца.“ ¹¹ Давид није остављао у животу ни мушко ни женско да би их довео у Гат, јер је мислио: „Могли би да нас одају и кажу: ’Овако је Давид радио.’“ Давид је имао такав обичај све време док је живео у филистејској земљи. ¹² Ахис је имао поверења у Давида говорећи: „Он је заиста постао мрзак своме народу, Израиљу! Зато ће ми бити слуга довека.“

Филистејци се спремају у рат против Израиља

28 У оно време су Филистејци скупили своју војску за рат, да ратују против Израиља. Ахис рече Давиду: „Знај да ћеш ићи са мном у поход, ти и твоји људи.“

² Давид одговори Ахису: „Сад ћеш свакако видети шта ће учинити твој слуга!“

Ахис рече Давиду: „Зато ћу те поставити за свог телохранитеља заувек.“

Саул код врачаре

³ Самуило је умро и сав га је Израиљ оплакао. Сахранили су га у Рами, у његовом граду. А Саул је био истребио из земље све призиваче духова и видовњаке.

⁴ Кад су се Филистејци скупили, дошли су у Сунем и утаборили се. Саул је сабрао све Израиљце, па су се утаборили у Гелвуји. ⁵ Кад је Саул угледао филистејску војску, уплашио се, тако да му се срце јако тресло. ⁶ Саул је питао Господа за савет, али му Господ није одговорио ни преко снова, ни преко Урима, а ни преко пророка.

⁷ Тада Саул рече својим слугама: „Потражите ми жену која призива духове, да одем и упитам је.“ Његове слуге му рекоше:

„Ево, има једна жена у Ен-Дору, која призива духове.“

⁸ Тада се Саул прерушио; обукао је другачију одећу и отишао са двојицом слугу. Била је ноћ кад су стигли к жени. Саул рече: „Призови ми једног духа. Подигни ми онога кога ти кажем.“

⁹ Жена му одговори: „То знаш шта је Саул учинио, и како је истребио призиваче духова и видовњаке из земље. Зашто ми постављаш замку? Хоћеш ли да ме изручиш смрти?“

¹⁰ Саул јој се закле Господом рекавши: „Тако ми живог Господа, нећеш сносити никакву кривицу због овога.“

¹¹ Жена упита: „Кога хоћеш да ти подигнем?“

Он одговори: „Подигни ми Самуила.“

¹² Кад је жена угледала Самуила, гласно повика, и рече Саулу: „Зашто си ме обмануо? Ти си Саул!“

¹³ Цар јој рече: „Не бој се! Него, шта видиш?“

Жена одговори Саулу: „Видим нешто божанско како се диже из земље.“

¹⁴ „Како изгледа?“ – упита он.

Она одговори: „Излази старац, огрнут плаштом.“

Саул је тада знао да је то Самуило, па је пао лицем до земље и поклонио се.

¹⁵ Самуило рече Саулу: „Зашто си нарушио мој покој и подигао ме?“

Саул одговори: „У великој сам невољи. Филистејци ме нападају, а Бог је одступио од мене; не одговара ми више ни преко пророка, ни преко снова. Зато сам позвао тебе, да ми кажеш шта да радим.“

¹⁶ Самуило одговори: „Зашто питаш мене кад је Господ одступио од тебе и постао ти непријатељ? ¹⁷ Господ је учинио с тобом како је рекао преко мене. Господ је истргао царство из твоје руке и дао га твоме ближњему, Давиду. ¹⁸ Пошто ниси послушао Господњи глас и ниси извршио Господњи гнев на Амалику, зато ти је Господ данас то учинио. ¹⁹ Господ ће предати и Израиљце што су с тобом у руке Филистејцима, те ћете сутра и ти и твоји синови бити са мном. Тако ће Господ предати израиљски табор у руке Филистејцима.“

²⁰ Саул се истог трена срушио на земљу свом дужином, престрављен Самуиловим речима. А изгубио је и снагу, јер није ништа јео цео дан и целу ноћ.

²¹ Кад је она жена дошла к Саулу и видела да је веома уплашен, рекла му је: „Ево, твоја те је слушкиња послушала. Изложила сам свој живот опасности, па сам послушала оно што си ми рекао. ²² Стога послушај глас своје слушкиње: изнећу пред тебе залогај хлеба, па једи. Тако ће ти се вратити снага, па ћеш моћи да се вратиш својим путем.“

²³ Али он је одбио говорећи: „Нећу јести!“

Али како су и његове слуге и жена навалили на њега, послушао их је. Тако је устао са земље и сео на лежај.

²⁴ А жена је имала код куће угојено теле, па га је брзо заклала. Затим је узела брашно, па је умесила бесквасне хлебове и испекла их. ²⁵ Онда је донела пред Саула и пред његове слуге. Након што су јели, устали су и те исте ноћи отишли.

Филистејски кнезови неће с Давидом у битку

29 Филистејци су окупили сву своју војску у Афеку, а Израиљци су се утаборили код извора у Језраелу. ² Филистејски кнезови су пролазили са својим стотинама и хиљадама, а Давид је са својим људима ишао у позадини с Ахисом. ³ Тада филистејски кнезови рекоше: „Шта раде ти Јевреји овде?“

Ахис одговори филистејским кнезовима: „Није ли то Давид, слуга израиљског цара Саула, који је са мном више од годину дана? Ја нисам нашао на њему никакву ману од дана кад је пребегао до данас.“

⁴ Али филистејски кнезови су се наљутили на њега. Рекли су му: „Врати тог човека; нека се врати у место које си му одредио. Нека не иде с нама у битку да нам не би постао непријатељ у бици. Чиме би поново стекао наклоност свога господара ако не главама ових људи? ⁵ Није ли то онај исти Давид о коме су певали у колу:

⁶ Ахис позва Давида и рече му: „Живога ми Господа, ти си поштен. Било би ми мило да идеш са мном у ратне походе, јер нисам нашао на теби никакво зло од дана кад си дошао к мени до овога дана. Ипак, ниси по вољи кнезовима. ⁷ Зато се врати у миру и немој чинити ништа што би озловољило филистејске кнезове.“

⁸ Давид одговори Ахису: „Шта сам урадио? Какву си кривицу нашао на своме слузи од дана кад сам се појавио пред твојим лицем до овога дана, да не могу ићи у бој против непријатеља мога господара, цара?“

⁹ Ахис одговори Давиду: „Знам, драг си ми као Анђео Божији, али филистејски кнезови су рекли: ’Он неће ићи с нама у битку.’ ¹⁰ Стога порани сутра, ти и слуге твога господара који су дошли с тобом; устаните чим сване, па идите.“

¹¹ Давид порани са својим људима, па истог јутра крене и врати се у филистејску земљу, а Филистејци оду у Језраел.

Покајање или пропаст

13 У то време дођу неки и известе Исуса о Галилејцима које је Пилат побио док су приносили жртве Богу. ² Исус им рече: „Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од осталих Галилејаца, зато што су тако настрадали? ³ Нимало! Кажем вам: ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. ⁴ Или, зар мислите да су оних осамнаест на које се срушила кула у Силоаму и побила их, били кривљи од осталих јерусалимских становника? ⁵ Нимало! Кажем вам: ако се не покајете сви ћете тако изгинути.“

⁶ Онда им је испричао ову причу: „Један човек имао смокву посађену у свом винограду. Дође он да види има ли рода, али не нађе. ⁷ Тада рече виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим род на овој смокви, али га не налазим. Посеци је! Зашто да исцрпљује земљу?’

⁸ Али виноградар одговори: ’Господару, остави је још ову годину. Окопаћу је и нађубрити, ⁹ па ће можда родити. Ако не роди, посеци је.’“

Исус исцељује згрбљену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је поучавао у синагоги. ¹¹ Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. ¹² Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ ¹³ Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“

¹⁵ Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? ¹⁶ Није ли требало ослободити ову Авра̂мову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“

¹⁷ Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.

Прича о горушичном зрну и квасцу

¹⁸ Онда Исус рече: „Чему је слично Царство Божије? С чиме да га упоредим? ¹⁹ Оно је слично горушичном зрну које човек узме и посеје у својој башти. Семе онда израста и постаје дрво и птице небеске гнезде се по његовим гранама.“

²⁰ Исус поново рече: „С чиме да упоредим Царство Божије? ²¹ Оно је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

Уска врата

²² Исус је затим пролазио кроз градове и села и поучавао, настављајући своје путовање према Јерусалиму.