Old/New Testament
Саул прогања Давида
19 Саул је рекао свом сину Јонатану и свим својим слугама да би требало убити Давида. Међутим, Јонатану је Давид био веома драг. 2 Јонатан је јавио Давиду рекавши: „Мој отац, Саул, гледа да те убије. Стога буди на опрезу следећег јутра, склони се негде и криј се. 3 А ја ћу изаћи и стати уз мог оца на пољу где ти будеш, па ћу се заузети за тебе код њега. Кад видим каква је ствар, јавићу ти.“
4 Јонатан је своме оцу, Саулу, говорио добро о Давиду. Рекао му је: „Нека се цар не огреши о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе. Напротив, од његових дела имао си велику корист. 5 Он је довео свој живот у опасност; убио је Филистејца, а Господ је дао велико избављење свем Израиљу. Ти си то видео и радовао се. Зашто би се огрешио о невину крв и убио свог слугу Давида без разлога?“
6 Саул је послушао Јонатана, а онда се заклео: „Тако жив био Господ, Давид неће погинути!“
7 Јонатан је тада позвао Давида и јавио му све што је речено. Затим је Јонатан довео Давида к Саулу, па му је служио као пре.
Саул по други пут покушава да убије Давида
8 Опет је избио рат. Давид је изашао, борио се с Филистејцима и нанео им велики пораз, тако да су се разбежали пред њим.
9 А зао дух од Господа спопаде Саула док је седео у својој кући и држао копље у руци. Давид је свирао лиру. 10 Саул је хтео да прикује Давида копљем за зид, али се Давид измакнуо, те се копље заболо у зид. Давид је побегао и склонио се те ноћи.
11 Тада је Саул послао гласнике Давидовој кући да га вребају и убију ујутру. Али Давиду је његова жена Михала поручила: „Ако се ноћас не склониш негде, сутра ће те убити.“ 12 Тада је Михала спустила Давида кроз прозор, те је он побегао и склонио се. 13 Михала је затим узела кип и ставила га у кревет. Онда му је на главу ставила навлаку од козје длаке, и покрила га покривачем.
14 Кад је Саул послао гласнике да одведу Давида, она им је рекла: „Болестан је.“
15 Саул је послао гласнике да виде Давида. Рекао је: „Донесите ми га с постељом, да га убијем!“ 16 Гласници дођу, кад оно, на постељи кип с навлаком од козје длаке на глави.
17 Саул рече Михали: „Зашто си ме овако преварила и пустила мога непријатеља да утекне?“
Михала одговори Саулу: „Зато што ми је рекао: ’Пусти ме! Зашто да те убијем?’“
18 Давид је побегао и склонио се. Дошао је к Самуилу у Раму и испричао му све што му је Саул учинио. Затим је отишао са Самуилом у Најот, па су тамо боравили.
19 Тада су јавили Саулу: „Ено Давида у Најоту код Раме!“ 20 Саул је послао гласнике да ухвате Давида, али кад су видели групу пророка како пророкују предвођени Самуилом, почели су и они да пророкују. 21 Кад су то јавили Саулу, он је послао друге гласнике, али су и они почели да пророкују. Саул је послао гласнике по трећи пут, али су и ови пророковали. 22 Тада је он са̂м отишао у Раму. Кад је дошао до великог студенца код Сека, он упита: „Где су Самуило и Давид?“
„Ено их у Најоту код Раме“ – одговорише му.
23 Саул се упути тамо у Најот код Раме, али Дух Божији сиђе и на њега, те је ишао даље и пророковао, док није стигао у Најот. 24 Затим је свукао са себе одећу па је пророковао пред Самуилом. Онако го лежао је цео дан и целу ноћ. Зато се каже: „Зар је и Саул међу пророцима?“
Јонатанова оданост
20 Давид је побегао из Најота код Раме па је дошао к Јонатану и рекао му: „Шта сам урадио? Шта је моја кривица? Чиме сам се огрешио о твога оца да ми ради о глави?“
2 Јонатан му одговори: „Далеко било! Нећеш ти умрети! Мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да ми то не повери. Зашто би мој отац крио то од мене? То не може бити.“
3 Давид се још заклео: „Твој отац добро зна да сам стекао твоју наклоност, па мисли: ’Јонатан не сме сазнати за ово, да се не би ожалостио.’ Заиста, живога ми Господа, и живота ми твога, од смрти ме дели само један корак.“
4 Јонатан рече Давиду: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“
5 Давид одговори Јонатану: „Сутра је младина, а ја морам да седнем с царем за трпезу. Ти ме пусти, а ја ћу се сакрити у пољу до треће вечери. 6 Ако твој отац примети да сам одсутан, ти реци: ’Давид ме је усрдно молио да га пустим да отрчи до Витлејема, свога града, јер се тамо приноси годишња жртва за целу породицу.’ 7 Ако он каже: ’У реду’ онда је твој слуга безбедан. А ако плане гневом, знај да је решио да ми науди. 8 Стога буди милостив своме слузи, јер си ступио с њим у савез Господњи. А ако сам скривио нешто убиј ме са̂м. Зашто би ме водио к своме оцу?“
9 Јонатан рече на то: „Далеко било! Кад бих заиста знао да је мој отац решио да ти науди, зар ти не бих то јавио?“
10 Давид рече Јонатану: „Ко ће ми јавити ако твој отац одговори оштро?“
11 Јонатан одговори Давиду: „Хајде, изађимо у поље.“ Њих двојица изађу у поље.
12 Тада Јонатан рече Давиду: „Господ, Бог Израиљев, нека ми буде сведок! Прекосутра у ово време, искушаћу свога оца. Ако одговор буде повољан по Давида, а ја ти тада не пошаљем поруку да ти то обзнаним, 13 нека Господ плати Јонатану и још више. Ако ли је мој отац наумио да ти науди, и то ми открије, ја ћу те пустити да одеш у миру. Нека Господ буде с тобом као што је био с мојим оцем. 14 Ако још будем био жив, ти ћеш ми исказати Господњу милост, како не бих погинуо. 15 А ти немој никада ускратити милости моме дому, чак и кад Господ истреби Давидове непријатеље с лица земље.“
16 Тако је Јонатан склопио савез с домом Давидовим, говорећи: „Нека Господ тражи рачун од Давидових непријатеља.“ 17 Јонатан је, затим, изнова заклео Давида својом љубављу, јер га је волео као свој живот.
18 Јонатан рече Давиду: „Сутра је млади месец. Приметиће се да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19 Ти сиђи прекосутра и иди на оно место где си се сакрио кад се ствар догодила, и остани код камена Езела. 20 Ја ћу одапети три стреле покрај камена, као да гађам мету. 21 Ево, ја ћу послати момка к теби да нађе стреле. Ако кажем момку: ’Ено, стреле су онде крај тебе, донеси их!’, ти онда дођи, јер си безбедан; нема опасности, тако био жив Господ! 22 А ако кажем момку: ’Ено, стреле су тамо подаље од тебе’, ти иди, јер те Господ шаље. 23 Што се тиче овога што смо се ја и ти договорили, знај: Господ је сведок између мене и тебе довека.“
24 Тако се Давид сакрио у пољу. Дошао је млади месец и цар је сео за сто да једе. 25 Кад је цар, по свом обичају, сео на место до зида, Јонатан је устао, а Авенир је сео до Саула. Давидово место је било празно. 26 Саул није ништа рекао тог дана, мислећи: „Нешто му се догодило. Мора да је нечист; свакако је нечист.“ 27 Међутим, Давидово место је било празно и наредног дана након младог месеца. Саул упита свога сина Јонатана: „Зашто син Јесејев није дошао на обед ни јуче ни данас?“
28 Јонатан одговори Саулу: „Давид ме је усрдно молио да га пустим да оде до Витлејема. 29 Рекао је: ’Пусти ме, молим те, јер наша породица приноси жртву у граду. Брат ми је то лично наложио. Сад, ако сам стекао твоју наклоност, дозволи ми да скокнем и видим своју браћу.’ Зато није дошао за царев сто.“
30 Саул на то плану гневом на Јонатана и рече: „Изроде и бунтовниче! Зар ја не знам да си стао на страну Јесејевог сина, на своју срамоту, и на срамоту мајке која те је родила? 31 Јер све док син Јесејев живи на земљи нећеш бити безбедан ни ти ни твоје царство. Зато пошаљи по њега, нека га доведу к мени, јер је заслужио смрт.“
32 Јонатан одговори своме оцу Саулу: „Зашто мора да се погуби? Шта је учинио?“
33 Тада Саул баци копље на Јонатана да га прободе. Јонатан је схватио да је његов отац решио да убије Давида. 34 Јаростан, Јонатан устане од стола. Тог другог дана младог месеца није јео, јер му је било жао Давида што га је његов отац осрамотио.
35 Ујутро је Јонатан изашао у поље на састанак с Давидом. С њим је био и један млади момак. 36 Јонатан рече момку: „Потрчи и нађи стреле које ћу одапети!“ Момак потрча, а Јонатан одапе стрелу преко њега. 37 Кад је момак дошао до места куда је одапео стрелу, Јонатан викну за момком говорећи: „Није ли стрела тамо подаље од тебе?“ 38 „Пожури, не стој!“ – довикну Јонатан за њим. Јонатанов момак покупи стреле и врати се своме господару. 39 Момак није знао ништа; само су Јонатан и Давид знали у чему је ствар. 40 Тада је Јонатан дао момку своје оружје и рекао му: „Однеси ово у град.“
41 Момак оде, а Давид изађе из свог скровишта на југу, паде ничице на земљу и поклони се три пута. Затим су се изљубили, па су плакали заједно, нарочито Давид.
42 Тада Јонатан рече Давиду: „Иди у миру, јер смо се заклели један другоме у име Господње, рекавши: ’Господ нека буде сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства довека.’“
Давид је затим устао и отишао, а Јонатан се вратио у град.
Давид у Нову
21 Давид је дошао у Нов к свештенику Ахимелеку. Дрхтећи од страха Ахимелек пође Давиду у сусрет, и упита га: „Зашто си са̂м и нема никога с тобом?“
2 Давид одговори свештенику Ахимелеку: „Цар ми је заповедио рекавши ми: ’Нико не сме да зна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио.’ Момке сам послао на једно место где ћемо се састати. 3 А сад, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта год ти се нађе.“
4 Свештеник одговори Давиду: „Немам обичног хлеба при руци, већ само посвећени хлеб, под условом да су се момци уздржавали од жена.“
5 Давид одговори свештенику: „Жене су нам свакако биле ускраћене, као и увек кад одлазим на задатак. Тела момака су чиста, чак и на обичном путовању, а колико пре ће им тела бити чиста данас!“
6 Тада му је свештеник дао посвећене хлебове, јер тамо није било обичног хлеба, осим принесеног хлеба, који се уклањао испред Господа да се замени топлим хлебом онога дана кад се стари односио.
7 Међутим, тога се дана затекао тамо један од Саулових слугу, који се задржао пред Господом. Звао се Доик Едомац, а био је надзорник Саулових пастира.
8 Давид рече Ахимелеку: „Имаш ли овде при себи какво копље, или мач? Нисам, наиме, понео ни свој мач, ни своје оружје, јер је царев посао био хитан.“
9 Свештеник одговори: „Овде је мач Голијата Филистејца кога си убио у долини Или. Ево, замотан је овде у плашту иза ефода. Узми га ако хоћеш; другога осим овога нема овде.“ Давид одговори: „Таквога нигде нема, дај ми га!“
Давид у Гату
10 Давид се диже тог дана и побеже од Саула. Онда је дошао к Ахису, цару Гата. 11 Ахисове слуге су говориле Ахису: „Није ли ово Давид, цар земље? Нису ли о њему певали, играјући и говорећи:
’Саул поби своје хиљаде,
а Давид десетине хиљада’?“
12 Давид се веома забринуо због ових речи, и веома се уплашио Ахиса, цара Гата. 13 Зато је почео да се претвара пред њима као да није при чистој памети у њиховим рукама: шкрабао је по градској капији и пуштао да му бале цуре низ браду.
14 Тада Ахис рече својим слугама: „Ето, видите да је човек луд. Зашто га доводите к мени? 15 Зар немам довољно лудака, па сте довели овога к мени да лудује преда мном? Зар ће ми такав ући у кућу?“
Знак пророка Јоне
29 Како се народ стицао, Исус поче да говори: „Овај нараштај је зао нараштај; он тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне. 30 И као што је Јона био знак за Нинивљане, тако ће и Син Човечији бити знак за људе овога нараштаја. 31 Царица са југа ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужиће га, јер је из далека дошла да чује Соломонову мудрост, а ево, овде се збива нешто што превазилази Соломона. 32 Нинивљани ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужити га, јер су се они покајали на Јонину проповед, а ево, овде се збива нешто што превазилази Јону.
Око – огледало душе
33 Нико не пали светиљку да би је ставио на скривено место или под мерицу, већ је ставља на свећњак, тако да виде светлост сви који улазе. 34 Твоје око је светиљка твоме телу. Ако је твоје око безазлено, цело твоје тело је осветљено; ако је твоје око злобно, цело твоје тело је у тами. 35 Зато гледај да светлост која је у теби не постане тама. 36 Дакле, ако је светлост у целом твом телу, тако да нема ниједног мрачног дела, онда ћеш у потпуности бити осветљен, као кад те светиљка осветљава својим сјајем.“
Седмоструко „јао“ зналцима Светог писма и фарисејима
37 Док је Исус још говорио, један фарисеј га позва да обедује са њим. Исус уђе и заузме место за столом. 38 Фарисеји се зачудише видевши да Исус није прво опрао руке пре обеда.
39 Господ им рече: „Да, ви фарисеји споља чистите чашу и посуђе, а изнутра сте пуни похлепе и злоће. 40 Безумници! Није ли Бог који је створио човекову спољашњост, такође створио и његову нутрину? 41 Него, дајте оно што је изнутра као милостињу, па ће вам све бити чисто.
42 Јао вама, фарисеји, јер дајете десетак од нане и руте и од сваког поврћа, а занемарујете правду и љубав Божију! Ово је требало чинити, а оно не изостављати.
43 Јао вама, фарисеји, јер волите истакнута места у синагогама и да вас са уважавањем поздрављају по трговима!
44 Јао вама, јер сте као необележени гробови по којима људи незнајући иду!“
45 Тада му зналци Светог писма рекоше: „Учитељу, кад говориш ове ствари, ти и нас вређаш!“
46 Исус одговори: „Јао и вама, зналцима Светог писма, јер теретите људе једва подношљивим бременима, а сами не мрдате ни прстом да им помогнете!
47 Јао вама, јер подижете споменике пророцима, а ваши су их преци побили!
48 Тиме сведочите да одобравате дела својих предака: они су их побили, а ви им дижете споменике. 49 Зато Бог по својој мудрости рече: ’Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогнати.’
50 Стога ће ваш нараштај бити сматран кривим за крв свих пророка која се пролила од почетка света до сада, 51 од крви Авеља, па до крви Захарије кога су убили између жртвеника и Дома Господњег. Да, кажем вам, ваш нараштај ће се сматрати кривим.
52 Јао вама, зналци Светог писма, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су хтели да уђу!“
53 Кад је Исус отишао оданде, зналци Светог писма и фарисеји су се жестоко окомили на њега, салећући га питањима 54 и вребајући да улове неку реч која би га оптужила.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.