Old/New Testament
Давид и Голијат
17 Филистејци окупише своју војску да ратују. Окупили су се код Сокота, који припада Јуди, а утаборили се између Сокота и Азеке, у Ефес-Дамиму. 2 Саул и Израиљци су се окупили и утаборили у долини Или, па су се сврстали у бојни ред против Филистејаца. 3 Филистејци су били на једном брду, а Израиљци на другом. Између њих је била долина.
4 Тада је из филистејског табора иступио изазивач по имену Голијат из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ[a]. 5 На глави је имао бронзану кацигу, а на себи је имао љускав оклоп од бронзе тежине пет хиљада шекела[b]. 6 На ногама је имао бронзане штитнике и бронзани копљић између рамена. 7 Шипка његовог копља била је као вратило, а шиљак копља му је био тежак шест стотина гвоздених шекела[c]. Пред њим је ишао његов штитоноша.
8 Он је, дакле, стао и дозивао Израиљеве бојне редове говорећи им: „Зашто излазите да се сврстате за бој? Нисам ли ја Филистејац а ви Саулове слуге? Изаберите једног човека, па нека сиђе к мени! 9 Ако ме свлада у двобоју и погуби ме, ми ћемо вам бити поданици, а ако ја свладам њега и погубим га, ви ћете нама бити поданици.“ 10 Филистејац је наставио: „Ја сам данас осрамотио бојне редове Израиља! Доведите ми човека да се боримо!“
11 Кад су Саул и сви Израиљци чули ове Филистејчеве речи, смели су се и веома уплашили.
Давид долази у табор
12 Давид је био син једног Ефраћанина из Витлејема Јудиног, по имену Јесеј, који је имао осам синова. У Саулово време Јесеј је био времешан и одмакао у годинама. 13 Јесејева три старија сина су била отишла за Саулом у рат. Та три сина који су отишли у рат звали су се: Елијав, првенац, други Авинадав а трећи Шама. 14 Давид је био најмлађи. Три најстарија су отишла за Саулом. 15 Давид је одлазио од Саула и враћао се да напаса овце свога оца у Витлејему.
16 А Филистејац је иступао ујутро и увече и постављао се четрдесет дана.
17 Јесеј рече своме сину Давиду: „Узми за своју браћу ову ефу[d] прженог жита и ових десет хлебова, па се пожури својој браћи у табор. 18 А ових десет сирева однеси заповеднику над хиљаду. Види како су твоја браћа, и донеси од њих неки знак.“
19 Саул је био с њима и са свим израиљским људством у долини Или ратујући против Филистејаца.
20 Давид порани ујутро, остави стадо чувару и оде како му је заповедио његов отац Јесеј. Дошао је у табор баш кад је војска изашла у бојни ред и подигла бојни поклик. 21 Израиљци и Филистејци су сврстали своје борбене редове једни према другима. 22 Давид је оставио своје ствари код чувара опреме, па је отрчао до бојног реда; дошао је да упита браћу јесу ли добро. 23 Док је он разговарао с њима, из филистејских редова је иступио изазивач, по имену Голијат из Гата, и изговорио исте речи као пре. А Давид је то чуо. 24 Кад су га Израиљци видели, сви су побегли од њега, јер су се веома уплашили.
25 Израиљци су говорили: „Јесте ли видели овог човека? Он излази да срамоти Израиља. Цар ће дати велико благо ономе ко га погуби. Даће му још и своју ћерку за жену, а дом његовог оца ослободиће од пореза.“
26 Давид упита људе што су стајали с њим: „Шта ће добити човек који погуби овог Филистејца и скине срамоту с Израиља? И ко је тај необрезани Филистејац да срамоти бојне редове живога Бога?“
27 Народ му одговори исто: „То ће се учинити за човека који га погуби.“
28 Кад је Елијав, Давидов најстарији брат, чуо како он разговара с људима, разгневио се на Давида и рекао: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја твоју обест и злобу твога срца: ти си дошао да видиш битку!“
29 Давид одговори: „Шта сам сад урадио? Зар се не сме рећи ни реч?“ 30 Онда се окренуо од њега према неком другом и поновио исте речи. Народ му је одговорио исто као први пут.
31 Кад је народ чуо његове речи, јавили су Саулу, који је послао по њега.
32 Давид рече Саулу: „Нека ником не клоне срце због њега! Твој слуга ће изаћи на двобој са овим Филистејцем.“
33 Саул одговори Давиду: „Не можеш ти изаћи на двобој са овим Филистејцем, јер си ти још дечак, а он је ратник од своје младости.“
34 Давид одврати Саулу: „Твој је слуга чувао овце свога оца, па кад би дошао лав или медвед и уграбио овцу из стада, 35 ја бих кренуо за њим, ударио га и истргао је из његових уста. Ако би ме он напао, ја бих га зграбио за гриву и ударао га док не умре. 36 Твој слуга је убио лава и медведа, па ће и овај необрезани Филистејац проћи као један од њих, зато што је вређао бојне редове Бога живога.“
37 Давид још додаде: „Господ који ме је избавио од лава и медведа, он ће ме избавити и од овог Филистејца.“ Саул на то рече Давиду: „Иди, и нека Господ буде с тобом!“
Двобој
38 Тада је Саул обукао Давиду своје ратно одело; ставио му је бронзану кацигу на главу, и обукао му оклоп. 39 Затим му је припасао свој мач преко одела. Давид је покушао да хода, али како није навикао на то, рекао је Саулу: „Не могу да ходам у овоме, јер нисам навикао.“ Зато је Давид скинуо то са себе.
40 Давид узе свој штап, изабра из потока пет глатких каменова, и стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци оде пред Филистејца.
41 А Филистејац, пред којим је ишао штитоноша, примицао се све ближе Давиду. 42 Филистејац је погледао, па кад је видео Давида, подсмехнуо му се, јер је био млад, румених образа и лепог изгледа. 43 Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето да на мене излазиш са штапом?“ Кад је Филистејац испроклињао Давида својим боговима, 44 рекао му је: „Дођи к мени, да дам твоје тело птицама небеским и зверима пољским.“
45 Давид му одврати: „Ти идеш на мене с мачем, копљем и копљићем, а ја идем на тебе у име Господа над војскама, Бога Израиљевих бојних редова, које си ти вређао. 46 Још данас ће те Господ предати у моје руке, а ја ћу те убити и одсећи ти главу. Још данас ћу дати лешеве из филистејског табора птицама небеским и зверима земаљским. Тако ће сва земља знати да има Бога у Израиљу. 47 А знаће и сав овај збор да Господ не спасава мачем и копљем. Наиме, битка припада Господу, и он ће вас предати у наше руке.“
48 Кад је Филистејац кренуо да се приближава Давиду, Давид брзо истрча на бојиште у сусрет Филистејцу. 49 Давид сегну руком у торбу и узе оданде камен, баци га из праћке, и погоди Филистејца у чело. Камен му се зари у чело и он паде лицем на земљу.
50 Тако је Давид свладао Филистејца праћком и каменом: ударио га је и убио без мача у руци.
51 Онда је Давид потрчао и стао над Филистејцем, узео његов мач, извадио га из корица и убио га. Затим му је њиме одсекао главу.
Кад су Филистејци видели да је њихов јунак погинуо, дали су се у бег. 52 Тада су се дигли људи из Израиља и Јуде, па су уз бојни поклик гонили Филистејце све до Гаја и до акаронских врата. Смртно рањени Филистејци падали су на сарајимском путу све до Гата и Акарона. 53 Кад су се Израиљци вратили из потере за Филистејцима, опљачкали су њихов табор.
54 А Давид је узео Филистејчеву главу и донео је у Јерусалим. Његово оружје је ставио у свој шатор.
55 Кад је Саул видео да Давид излази против Филистејца, упитао је Авенира, заповедника војске: „Авенире, чији је син тај младић?“
Авенир одговори: „Твога ми живота, царе, не знам.“
56 Цар му рече: „Распитај се чији је син тај младић.“
57 Кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авенир га доведе пред Саула. Филистејчева глава му је још била у руци.
58 Саул га упита: „Чији си ти син, младићу?“
Давид одговори: „Син сам твога слуге Јесеја Витлејемца.“
Савез Јонатана и Давида
18 Кад је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова душа се везала за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као самога себе. 2 Тог дана га је Саул задржао код себе и није му дао да се врати кући свога оца. 3 А Јонатан је склопио савез с Давидом, јер га је волео као самога себе. 4 Јонатан је скинуо плашт који је носио на себи и дао га Давиду заједно с одором. Дао му је чак и свој мач, свој лук и свој опасач.
5 Давид је био успешан на свим походима на које га је Саул слао, па га је Саул поставио као заповедника над војском. То је било мило свему народу и Сауловим слугама.
6 Приликом њиховог повратка, кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, излазиле су жене из свих израиљских градова у сусрет цару Саулу певајући, играјући, и веселећи се уз бубњеве и цимбале. 7 Жене су се радовале и певајући одговарале једна другој:
„Саул поби своје хиљаде,
а Давид десетине хиљада.“
8 Саул се веома наљутио; озлоједиле су га те речи. Рекао је: „Давиду су доделили десетине хиљада, а мени само хиљаде. Још му само треба царство!“ 9 Од тог дана је Саул попреко гледао Давида.
10 Сутрадан зао дух од Бога нападе Саула, тако да је почео да махнита по кући. Давид је свирао лиру као обично. Саул је у руци имао копље. 11 Он баци копље говорећи у себи: „Приковаћу Давида за зид!“ Али Давид му се двапут измакнуо.
12 Саул се бојао Давида, јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. 13 Зато га је Саул уклонио из своје близине и поставио га као заповедника над хиљаду. Тако је Давид одлазио и враћао се на челу народа. 14 Давид је био успешан у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. 15 Кад је Саул видео да је Давид веома успешан спопао га је страх од њега. 16 Сав је Израиљ и Јуда волео Давида јер је одлазио и враћао се њима на челу.
17 Саул рече Давиду: „Ево, даћу ти своју старију ћерку, Мераву, за жену. Само ми буди храбар и води ратове Господње.“ Саул је мислио у себи: „Нећу да се моја рука дигне на њега, него нека страда од филистејске руке.“
18 Давид одговори Саулу: „Ко сам ја и ко ми је род, и шта је дом мога оца у Израиљу, да будем царев зет?“ 19 Али кад је дошло време да Мераву, Саулову ћерку, дају Давиду, дали су је Адрилу Меолаћанину за жену.
20 Међутим, Саулова ћерка Михала је волела Давида. Кад су то јавили Саулу, он је био задовољан. 21 Саул је говорио у себи: „Даћу му је да му буде замка како би страдао од филистејске руке.“
Саул рече Давиду: „Данас можеш да ми постанеш зет с овом другом.“ 22 Саул заповеди својим слугама: „Реците Давиду насамо: ’Ево, постао си драг цару, а воле те и све његове слуге; зато буди царев зет.’“
23 Кад су Саулове слуге пренеле ове речи Давиду, он им одговори: „Зар вама изгледа као ситница постати царев зет? Ја сам само сиромашан човек, и без угледа.“
24 Слуге јавише Саулу: „Ово је Давид рекао.“ 25 Саул на то рече: „Овако реците Давиду: ’Цар не жели никакав женидбени дар, осим стотину филистејских обрезака, да се цар освети својим непријатељима.’“ Саул је мислио да ће тако удесити да Давид погине од руке Филистејаца.
26 Кад су Саулове слуге пренеле Давиду ове речи, Давиду се свидело да буде царев зет. Још пре истека времена, 27 Давид се спреми и оде са својим људима, и поби две стотине Филистејаца. Затим је донео цару њихове обреске на број, да би постао царев зет. Тада му је Саул дао своју ћерку Михалу за жену.
28 Видевши то, Саул је схватио да је Господ с Давидом, а још је и његова ћерка Михала волела Давида. 29 Зато се Саул још више бојао Давида. Саул је све време био Давидов непријатељ.
30 Филистејски кнезови су излазили у бој, али кад год су излазили Давид је имао више успеха од свих Саулових слугу. Тако је његово име постало веома славно.
Поука о молитви
11 Једном приликом се Исус молио на неком месту. Кад је завршио, његови ученици му рекоше: „Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.“
2 Исус им рече: „Када се молите, говорите:
’Оче, нека се слави име твоје свето,
нека дође Царство твоје,
3 хлеб наш насушни дај нам сваког дана,
4 и опрости нам грехе наше,
јер и ми опраштамо сваком свом дужнику.
И не дај да подлегнемо искушењу.’“
5 Онда им рече: „Зар ко од вас има таквог пријатеља, код кога би отишао у по ноћи и рекао му: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, 6 јер ми је дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега’, 7 а пријатељ му одговорио из куће: ’Не узнемиравај ме! Врата су закључана и ја сам са својом децом у постељи; не могу да устанем да ти дам.’? 8 Кажем вам, ако и не устане да му да̂ хлеб зато што му је пријатељ, устаће и даће му што му треба да би сачувао себи образ.
9 Тако и ја вама кажем: молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. 10 Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
11 Ко је од вас такав отац да сину пружи змију кад му овај затражи рибу? 12 Или шкорпију, кад затражи јаје? 13 Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико више ће Отац на небесима дати Светога Духа онима који затраже од њега?“
Исус и Веелзевул
14 Једном је Исус истеривао злог духа, узрочника занемелости. Када је зли дух изашао, глуви човек је проговорио, а народ се задивио. 15 Ипак, неки од њих рекоше: „Он уз помоћ Веелзевула, главара злих духова, истерује зле духове!“ 16 Други су га, опет, искушавали, тражећи од њега да им да̂ знак с неба.
17 Исус је знао шта они мисле, па им је рекао: „Свако царство које се подели унутар себе, опустеће, и ако се породица разједини, распашће се. 18 Ако је Сатана устао против себе самог, како ће опстати његово царство? Ви, наиме, тврдите да ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове. 19 Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију помоћ их ваши ученици[a] изгоне? Зато ће вам они судити. 20 Али, ако ја Божијим прстом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије.
21 Када јаки човек оружјем чува свој дом, његова добра су безбедна. 22 Али када неко јачи дође и савлада га, он му узима оружје у које се поуздао и дели што је покрао од њега.
23 Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа.
24 Када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ 25 Када се врати, налази кућу почишћену и уређену. 26 Онда одлази и доводи седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње.“
27 Док је Исус говорио, нека жена из народа узвикне: „Блажена мајка која те је родила и дојила!“
28 А Исус рече: „Блаженији су они који слушају реч Божију и држе је.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.