Old/New Testament

Повратак Господу и победа над Филистејцима

7 Људи из Киријат-Јарима дођу и однесу Ковчег Господњи у кућу Авинадавову на брду, а његовог сина, Елеазара, посвете да чува Ковчег Господњи. ² Прошло је много времена – двадесет година – од дана кад је Ковчег остао у Киријат-Јариму. Читав је дом Израиљев чезнуо за Господом.

³ Самуило рече свем дому Израиљевом: „Ако се свим својим срцем враћате Господу, уклоните из своје средине стране богове и Аштарте. Усмерите своје срце ка Господу и служите једино њему, па ће вас избавити из руку Филистејаца.“ ⁴ Тада су Израиљци уклонили Вале и Аштарте те су служили једино Господу.

⁵ Самуило рече: „Окупите сав Израиљ у Миспи да се помолим Господу за вас.“ ⁶ Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.

⁷ Филистејци су дочули да су се Израиљци окупили у Миспи. Тада су се подигли кнезови филистејски да нападну Израиљ. Кад су то чули Израиљци уплашили су се Филистејаца. ⁸ Израиљци рекоше Самуилу: „Не престај вапити за нас Господу да нас избави из руку Филистејаца.“ ⁹ Самуило узе једно јагње одојче и принесе га као свеспалницу Господу. Потом је Самуило завапио Господу за Израиља, и Господ га је услишио.

¹⁰ Док је Самуило приносио жртву свеспалницу, Филистејци су се приближили да нападну Израиља. Али Господ загрме јаком грмљавином у тај дан против Филистејаца и смете их, тако да су били потучени од Израиља. ¹¹ Израиљци су изашли из Миспе и дали се у потеру за Филистејцима тукући их све до испод Вет-Хара.

¹² Тада је Самуило узео један камен и поставио га између Миспе и Сена и назвао га Евен Езер^[a] рекавши: „Довде нам Господ поможе.“

¹³ Тако су Филистејци били понижени, те нису више упадали на израиљску земљу. Рука је Господња притискала Филистејце целог Самуиловог века. ¹⁴ Израиљ је повратио градове од Акарона до Гата, које су му Филистејци узели. Израиљ је, такође, ослободио и њихово подручје из руку Филистејаца. Између Аморејаца и Израиља владао је мир.

¹⁵ Самуило је био судија Израиљу целог свог живота. ¹⁶ Он је сваке године обилазио Ветиљ, Миспу и Галгал и деловао као судија над Израиљем у свим тим местима. ¹⁷ Потом би се враћао у Раму, јер му је тамо била кућа. И тамо је био судија над Израиљем. А тамо је подигао и жртвеник Господу.

Народ тражи цара

8 Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. ² Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. ³ Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.

⁴ Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. ⁵ Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“

⁶ Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.

⁷ Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. ⁸ Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. ⁹ Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“

¹⁰ Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. ¹¹ Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. ¹² Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. ¹³ А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. ¹⁴ Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. ¹⁵ Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. ¹⁶ Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. ¹⁷ Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. ¹⁸ У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“

¹⁹ Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! ²⁰ Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“

²¹ Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. ²² Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“

Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“

Бог изабира Саула за цара

9 Био неки имућан човек, из Венијаминовог племена, који се звао Кис. Он је био син Авилов, син Сероров, син Вехоратов, син Афијин. ² Кис је имао младог и доброг сина по имену Саул. У целом Израиљу није му било равна; за главу је био виши од свакога у народу.

³ Једном су се Кису, Сауловом оцу, изгубиле магарице. Кис рече своме сину Саулу: „Хајде узми једног момка, па иди да тражиш магарице.“ ⁴ Саул је прошао Јефремовом гором и земљом салиском, али их нису нашли. Прошли су и земљом салимском, али их тамо није било. Затим су прошли земљом Венијаминовом, али их нису нашли.

⁵ Када су дошли у земљу Суф, Саул рече своме слузи који је био са њим: „Хајде да се вратимо; иначе ће мој отац престати да брине због магарица и почети да брине због нас.“

⁶ Слуга му одговори: „Ево, овде у овом граду живи човек Божији, кога веома поштују; све што каже, то се оствари. Пођимо тамо; можда ће нам рећи којим путем да кренемо.“

⁷ Саул рече своме слузи: „Ако и пођемо, шта да понесемо човеку? Хлеба нам је нестало у врећама, а немамо ни дара да понесемо човеку Божијем. Шта имамо?“

⁸ Слуга опет одговори Саулу: „Ево, имам при себи четврт шекела сребра^[b]. Даћу то човеку Божијем, да нам каже којим путем да кренемо.“ ⁹ Некада би у Израиљу овако говорио онај који би ишао да пита Бога: „Хајдемо к видеоцу!“, јер данашњи пророк се некада звао виделац.

¹⁰ Саул рече своме слузи: „Добро кажеш. Хајдемо!“ Тако су отишли у град где је живео човек Божији.

¹¹ Док су се пењали уз брдо према граду, наишли су на неке девојке које су излазиле да извуку воду. Питали су их: „Да ли је овде виделац?“

¹² „Јесте, ево ту је пред вама – одговорише им – пожурите сад, јер баш данас је дошао у град да на узвишици принесе жртву за народ. ¹³ Чим уђете у град наћи ћете га пре него што оде на узвишицу да једе. Народ, наиме, неће јести, док он не дође, јер он прво мора да благослови жртву. Након тога ће званице јести. Идите сад, јер ћете га још данас наћи.“

¹⁴ Тако су отишли до града. Док су улазили у град угледали су Самуила како им иде у сусрет на путу према узвишици.

¹⁵ А дан пре него што је Саул дошао, Господ је објавио Самуилу, рекавши: ¹⁶ „Сутра, у ово време, послаћу ти човека из земље Венијаминове. Помажи га за владара над мојим народом, Израиљем. Он ће избавити мој народ од Филистејаца, јер сам погледао на мој народ; њихов је вапај дошао до мене.“

¹⁷ Кад је Самуило видео Саула, Господ му рече: „То је човек за кога сам ти рекао да ће владати мојим народом.“

¹⁸ Саул приступи Самуилу унутар градских врата и рече му: „Реци ми, молим те, где је видеочева кућа?“

¹⁹ Самуило одговори Саулу: „Ја сам виделац. Идите преда мном на узвишицу. Данас ћете јести са мном, а ујутро ћу те испратити и рећи ти све што ти је на уму. ²⁰ А што се тиче магарица које су ти се изгубиле пре три дана, не брини се, јер су пронађене. А за ким сав Израиљ чезне, ако не за тобом и за свим твојим очинским домом?“

²¹ Саул одговори: „Нисам ли ја Венијаминовац, из најмањег Израиљевог племена? Није ли моја породица најнезнатнија од свих породица Венијаминовог племена? Зашто ми говориш тако нешто?“

²² Тада је Самуило повео Саула и његовог слугу, па их је довео у гозбену собу, где им је дао почасно место међу званицама. Тамо је било тридесетак људи. ²³ Самуило је рекао кувару: „Донеси онај део који сам ти дао; онај за који сам ти рекао: ’Стави га на страну.’“

²⁴ Кувар узе бут и што је било на њему, и постави пред Саула. Самуило рече: „Ево, што је остављено, то стави пред себе и једи, јер је остављено за тебе ради ове прилике. Зато сам – рече – позвао народ.“ Тако је Саул јео са Самуилом тог дана.

²⁵ Затим су се вратили с узвишице у град, а Самуило је разговарао са Саулом на крову. ²⁶ Кад су у освит зоре устали, Самуило позва Саула на крову: „Устани да те испратим.“ Саул устане, па обојица, он и Самуило, изађу напоље. ²⁷ Док су ходали према крају града, Самуило рече Саулу: „Реци момку да пође испред нас.“ Момак оде. „А ти стани на час да ти објавим реч Божију.“

Петрово исповедање

¹⁸ Једном приликом, када се Исус са̂м молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“

¹⁹ Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“

²⁰ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“

²¹ Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. ²² Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана.“

Цена следбеништва

²³ Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. ²⁴ Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. ²⁵ Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? ²⁶ А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. ²⁷ Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“

Преображење

²⁸ А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. ²⁹ Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. ³⁰ Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, ³¹ који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти^[a], коју је требало да поднесе у Јерусалиму. ³² Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. ³³ Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.

³⁴ Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. ³⁵ Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ ³⁶ Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.