Old/New Testament

4 Кад је сав народ прешао преко Јордана, Господ рече Исусу: ² „Одаберите дванаесторицу људи, по једног из сваког племена, ³ и заповедите им: ’Узмите дванаест каменова из средине Јордана са места где стоје ноге свештеника. Понесите их са собом и поставите их на место где сте провели ноћ.’“

⁴ Исус је тада позвао дванаесторицу људи из Израиљевих племена, које је одредио, по једног човека из сваког племена ⁵ и рекао им: „Пођите испред Ковчега Господа, Бога вашега, усред Јордана и нека сваки човек дигне на раме по један камен, према броју Израиљевих племена. ⁶ То ће бити знак међу вама. А кад вас данас-сутра ваша деца запитају: ’Шта вам представља ово камење?’, ⁷ ви им реците: ’Воде Јордана су се разделиле пред Ковчегом савеза Господњег, док је пролазио преко Јордана. Нека ово камење израиљском народу буде довека за спомен.’“

⁸ Израиљци учине онако како им је заповедио Исус. Узму дванаест каменова из средине Јордана, према броју Израиљевих племена, пренесу их до свога преноћишта и тамо их положе, као што је Господ рекао Исусу. ⁹ Затим је Исус поставио дванаест каменова усред Јордана, на место где су биле ноге свештеника који су носили Ковчег савеза. Тамо стоје до дана данашњега.

¹⁰ А свештеници који су носили Ковчег су стајали усред Јордана, све док није било извршено све што је Господ заповедио Исусу да народ изврши, баш као што је Мојсије заповедио Исусу. Тако је народ брзо прешао. ¹¹ А кад је сав народ прешао, прешао је и Ковчег савеза Господњег са свештеницима који су стали испред народа. ¹² Прешли су и Рувимовци, Гадовци и половина племена Манасијиног у бојном поретку, и стали на чело Израиљаца, као што им је наредио Мојсије. ¹³ Око четрдесет хиљада наоружаних људи прешло је пред Господом да ратују на Јерихонским пољанама.

¹⁴ Тог дана је Господ узвисио Исуса у очима целог Израиља. Поштовали су га као што су поштовали Мојсија целог његовог века.

¹⁵ Онда је Господ рекао Исусу: ¹⁶ „Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.“

¹⁷ Исус заповеди свештеницима: „Изађите из Јордана!“

¹⁸ Чим су свештеници, који носе Ковчег савеза Господњег, изашли из средине Јордана и њихове ноге ступиле на суво, врати се вода Јордана на своје место, плавећи своје обале као и раније.

¹⁹ Народ је изашао из Јордана десетога дана првога месеца. Утаборили су се у Галгалу, код источне границе Јерихона. ²⁰ А оних дванаест каменова што су их узели из Јордана, Исус је поставио у Галгалу. ²¹ Затим је рекао Израиљцима: „Кад вас данас-сутра запитају ваша деца: ’Шта представља ово камење?’, ²² ви их поучите: ’Израиљ је по сувом прешао преко Јордана, ²³ зато што је Господ, Бог ваш, исушио воде Јордана пред вама док нисмо прошли, као што је Господ, Бог ваш, учинио са Црвеним морем, кад га је исушио пред нама док нисмо прошли. ²⁴ То је због тога да би сви народи земље знали колико је јака рука Господња, и да бисте се ви увек бојали Господа, Бога свога.’“

Обрезање у Галгалу

5 Кад су сви аморејски цареви с оне стране Јордана на западу и сви ханански цареви у приморју, чули да је Господ исушио воде Јордана пред Израиљцима док нису прошли, сишло им је срце у пете, па су изгубили храброст пред Израиљцима.

² У то време је Господ рекао Исусу: „Начини себи камене ножеве и обрежи Израиљце поново, по други пут.^[a]“ ³ Исус је начинио себи камене ножеве и обрезао Израиљце на Брежуљку обрезака.

⁴ А ево зашто их је Исус обрезао: кад је сав народ изашао из Египта, сви мушкарци, сви људи способни за рат, били су помрли на путу кроз пустињу када су напустили Египат. ⁵ Наиме, све то људство које је изашло било је обрезано, али сви они који су се родили у пустињи током пута, након што су изашли из Египта, били су необрезани. ⁶ Израиљци су четрдесет година ишли по пустињи, док нису помрли сви људи способни за рат, који су изашли из Египта, јер нису послушали глас Господњи. Зато им се Господ заклео да им неће дати да виде земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће је дати нама – земљу у којој теку млеко и мед. ⁷ Ипак, уместо њих је подигао њихове синове које је Исус обрезао; они су још увек били необрезани, јер нису били обрезани на путу. ⁸ А кад је сав народ био обрезан, остали су у табору све док се нису опоравили.

⁹ Тада Господ рече Исусу: „Данас сам уклонио са вас срамоту египатску.“ Зато се то место зове „Галгал“^[b], све до дана данашњег.

¹⁰ Израиљци су се утаборили у Галгалу. Ту, на Јерихонским пољанама су прославили Пасху увече, четрнаестог дана у месецу. ¹¹ А сутрадан после Пасхе, јели су од плодова земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље жита. ¹² Чим су почели да се хране плодовима земље, мана је престала да пада. Тако Израиљци нису више имали ману; те године су јели од урода хананске земље.

Сусрет с анђелом

¹³ Док је Исус боравио код Јерихона, подигао је поглед и угледао човека како стоји пред њим са исуканим мачем у својој руци. Исус му приђе и упита га: „Јеси ли за нас или за наше непријатеље?“

¹⁴ Овај му одговори: „Не, ја сам капетан војске Господње и сада сам дошао.“ Исус паде ничице пред њим, поклони му се и рече: „Шта мој господар заповеда своме слузи?“

¹⁵ Капетан војске Господње рече Исусу: „Скини обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето.“ Исус учини тако.

Пад Јерихона

6 А Јерихон је био затворен и јако утврђен пред Израиљцима; нико није излазио нити улазио.

² Тада Господ рече Исусу: „Погледај, предаћу у твоје руке Јерихон, његовог цара и његове ратнике. ³ Сви ви, ратници, обиђите око града једанпут. Тако чините шест дана. ⁴ Нека седам свештеника носе седам труба од овнујских рогова пред Ковчегом. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека затрубе у трубе. ⁵ Кад се труба од овнујског рога огласи отегнутим звуком, нека сав народ, чим чује глас трубе, викне у сав глас, па ће пасти зидови града. Тада сав народ нека крене у напад, сваки оданде где се задеси.“

⁶ Исус, син Навинов, позва свештенике и рече им: „Понесите Ковчег савеза, а седам свештеника нека понесу седам труба од овнујских рогова испред Ковчега Господњег.“ ⁷ А народу рече: „Пођите и обиђите око града, а ратници нека иду испред Ковчега Господњег.“

⁸ Кад је Исус то заповедио народу, кренуше свештеници који носе седам труба од овнујских рогова пред Господом. Трубили су у рогове, а Ковчег савеза је ишао за њима. ⁹ Ратници су ишли испред свештеника који су трубили у рогове, док је остали народ ишао за Ковчегом. Ишли су тако док је одзвањао звук труба. ¹⁰ Исус је био заповедио народу: „Не вичите и не дижите глас, и нека реч не пређе преко ваших усана, све до дана када вам кажем: ’Вичите!’ Тада вичите.“

¹¹ Онда је наредио да Ковчег Господњи обиђе једном око града, па су се вратили у табор и преноћили у њему. ¹² Следећег дана Исус порани, а свештеници подигну Ковчег Господњи. ¹³ Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова ишли су пред Ковчегом Господњим и трубили у рогове. Ратници су ступали пред њима, а остали народ је ишао за Ковчегом Господњим док су трубе одјекивале. ¹⁴ И другог дана су једном обишли око града, па су се вратили у табор. Тако су чинили шест дана.

¹⁵ Седмога дана у освит зоре поране и на исти начин обиђу седам пута око града. Само су тога дана обишли око града седам пута. ¹⁶ Кад су свештеници седми пут затрубили у рогове, Исус рече народу: „Вичите, јер вам је Господ предао град! ¹⁷ Нека град и све што је у њему буде посвећено Господу за уништење. Само Рахава блудница нека остане у животу, она и сви који су са њом у кући, зато што је сакрила уходе које смо послали. ¹⁸ А ви се држите даље од онога што је посвећено за уништење, да не бисте сами били изручени уништењу: ако узмете нешто од онога што је посвећено за уништење, изложићете уништењу израиљски табор и навући на њега пропаст. ¹⁹ Све сребро, злато, бронзано и гвоздено посуђе посвећено је Господу; нека се донесе у ризницу Господњу.“

²⁰ Тако је народ повикао на глас труба. Чим је чуо глас труба, народ кликну громким гласом, а зидине града падоше. Народ онда крену на град, свако оданде где се задесио, па освојише град. ²¹ Изручили су клетом уништењу све који су се нашли у граду: побили су мачем мушкарце и жене, младо и старо, волове, овце и магарце.

²² А оној двојици што су уходили земљу, Исус рече: „Идите у кућу оне жене блуднице и изведите је оданде, њу и све њене, као што сте јој се заклели!“ ²³ Младићи, уходе, оду и изведу Рахаву, њеног оца и њену мајку, њену браћу и све њене. Извели су сву њену родбину и сместили их изван израиљског табора.

²⁴ А град и све што је у њему су спалили огњем. Само су сребро и злато, те бронзано и гвоздено посуђе ставили у ризницу Дома Господњег. ²⁵ Исус је поштедео блудницу Рахаву и дом њеног оца, и све што је било њено. Она је остала међу Израиљцима све до дана данашњега, јер је сакрила уходе које је Исус послао да уходе Јерихон.

²⁶ У то време је Исус изрекао ову клетву: „Проклет био човек пред Господом, који поново подигне и сазида овај град, Јерихон.

²⁷ Господ је био са Исусом и глас о њему се прочуо по целој земљи.

Сврха Лукиног писања

1 Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, ² онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, ³ стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, ⁴ да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

⁵ У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. ⁶ Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. ⁷ Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

⁸ Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. ⁹ Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. ¹⁰ Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

¹¹ Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. ¹² Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

¹³ Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. ¹⁴ Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. ¹⁵ Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

¹⁶ Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. ¹⁷ Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

¹⁸ Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

¹⁹ Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. ²⁰ Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“