Old/New Testament

Забрана служења другим боговима

13 Ако се у твојој средини појави пророк или сањач снова, па ти понуди чудесни знак или чудо, ² те се чудесни знак или чудо догоди, а он ти, затим, каже: ’Хајде да следимо друге богове’ (богове које нисте познавали) ’и да им служимо’, ³ не слушај речи тог пророка или сањача снова. Наиме, то вас Господ, Бог ваш, искушава да дозна волите ли Господа, Бога вашег, свим срцем и свом душом. ⁴ Господа, Бога свога следите и њега се бојте, његове заповести држите и његов глас слушајте, њему служите и уз њега прионите. ⁵ А онај пророк или сањач снова нека се погуби, јер вас је наводио да се одвратите од Господа, Бога свога, који вас је извео из Египта и откупио вас из куће ропства, како би вас скренуо са пута којим вам је Господ, Бог ваш, наредио да идете. Зато искорени зло из своје средине.

⁶ Ако те твој брат, син твоје мајке, или твој син, или твоја ћерка, или твоја љубљена жена, или најближи пријатељ, потајно наговара, говорећи: ’Хајде да служимо другим боговима!’, које ниси познавао ни ти ни твоји преци, ⁷ боговима народа који вас окружују, било да су близу тебе или далеко од тебе, с једног краја земље до другог, ⁸ не попуштај му, нити га слушај. Немој га сажаљевати, штедети или крити, ⁹ него га убиј. Нека га прво твоја рука удари, а затим и руке осталог народа. ¹⁰ Заспи га камењем до смрти, јер је покушао да те одврати од Господа, Бога твога, који те је извео из Египта, из куће ропства. ¹¹ Тада ће сав Израиљ чути и бојати се, те неће више чинити овакво зло у твојој средини.

¹² Ако чујеш да су се у једном од твојих градова, који ти Господ, Бог твој, даје да живиш у њему, ¹³ појавили међу тобом неки пробисвети, и завели житеље из њиховог града, говорећи: ’Хајде да служимо другим боговима’, које нисте познавали, ¹⁴ испитај ствар и спроведи истрагу. Добро се распитај о томе, па ако је то истина, то јест, ако се утврди да се такво гнусно дело догодило у твојој средини, ¹⁵ побиј мачем становништво тог града. Изручи клетом уништењу све што је у њему, укључујући стоку. ¹⁶ Затим сабери на тргу сав плен и спали град са свим његовим пленом, као свеспалницу Господу, Богу твоме. То нека буде рушевина довека; не сме се поново подизати. ¹⁷ Нека твоја рука не дотиче ништа што је одвојено за клето уништење, да би се Господ одвратио од свог пламтећег гнева, да би ти исказао милост и смиловао ти се, те да би те умножио, као што се заклео твојим оцима, ¹⁸ ако послушаш глас Господа, Бога свога, и будеш држао све његове заповести које ти данас дајем, и чинио што је праведно у очима Господа, Бога твога.

Чиста и нечиста храна

14 Ви сте деца Господа, Бога свога. Немојте се резати нити бријати косу на челу за покојником. ² Јер, ти си народ посвећен Господу, Богу своме; тебе је Господ изабрао од свих народа на земљи да будеш његов народ, његова драгоцена својина.

³ Не једи ништа што је одвратно. ⁴ Ово је стока коју можете јести: во, овца, коза, ⁵ јелен, срна, срндаћ, козорог, антилопа, биво и дивокоза. ⁶ Једите сваку животињу која има раздвојене папке, код које су папци потпуно раздвојени и која прежива. ⁷ Међутим, од оних животиња што преживају, или имају папке раздвојене на двоје, не једите камилу, зеца и дамана. Те нека буду обредно нечисте за вас, зато што преживају, али немају раздвојене папке. ⁸ Свиња такође нека буде обредно нечиста за вас, јер има раздвојене папке, али не прежива. Њихово месо не једите, и не дотичите њихову стрвину.

⁹ А од свега што живи у води можете јести све што има пераје и крљушт. ¹⁰ А све што нема пераје и крљушт, нека буде обредно нечисто за вас.

¹¹ Једите све чисте птице. ¹² А ове немојте јести: орла, лешинара, јастреба, ¹³ сокола, копца сваке врсте, ¹⁴ све врсте гаврана, ¹⁵ ноја, сову, галеба, све врсте крагуја, ¹⁶ ћука, буљину, лабуда, ¹⁷ буљину, белоглавог супа и корморана, ¹⁸ роду, све врсте чапљи, пупавца и слепог миша. ¹⁹ Све крилате бубе нека буду нечисте за вас. Не једите их!

²⁰ Сваку чисту птицу можете јести.

²¹ Не једите ништа што угине. То дај дошљаку који живи у твојим градовима нека једе, или продај странцу. Јер ти си народ посвећен Господу, Богу своме.

Не кувај јаре у млеку његове мајке!

Десетак

²² Одвајај десетак од свег урода што засејеш, који ти њива донесе сваке године. ²³ Једи пред Господом, Богом својим – на месту које он изабере за Пребивалиште своме имену – десетак од свога жита, од свога младог вина, од свога уља, од првине своје крупне и ситне стоке, како би научио да се бојиш Господа, Бога свога, свег свога века. ²⁴ Али ако је пут предуг за тебе, па не можеш да донесеш десетак када те благослови Господ, Бог твој, јер је место које је Господ, Бог твој, изабрао да смести своје име тамо, далеко од тебе, ²⁵ продај то, а новац узми и иди на место које изабере Господ, Бог твој. ²⁶ Тамо купи за новац све што хоћеш: крупну стоку, ситну стоку, вино, жестоко пиће, и све што ти душа пожели, па једи тамо пред Господом, Богом својим, те се весели тамо и ти и твој дом. ²⁷ Немој занемарити Левита који живи у твојим градовима, јер он нема дела и наследства са вама.

²⁸ На крају сваке треће године издвајај десетак од урода за ту годину и смести га у своје градове. ²⁹ Кад дође Левит који нема дела ни наследства са тобом, или странац, сироче и удовица, који живе у твојим градовима, нека једу и нека се насите, да би те Господ, Бог твој, благословио у сваком послу кога се твоје руке лате.

Опросна година

15 На крају сваке седме године опраштај дугове. ² Ово је начин праштања: сваки зајмодавац нека опрости дуг своме ближњему. Нека не потражује повраћај дуга од свога ближњега ни од свога брата, јер је проглашено Господње опраштање дугова. ³ Од странца можеш да тражиш, али своме брату мораш отписати што год да ти дугује. ⁴ Међу тобом нека не буде сиромаха, јер ће те Господ јамачно благословити у земљи, коју ти Господ, Бог твој даје у наследство да је запоседнеш, ⁵ ако будеш слушао глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи ове заповести које ти данас налажем. ⁶ Јер, Господ, Бог твој, ће те благословити као што је обећао, па ћеш давати у зајам многим народима, али ти са̂м нећеш позајмљивати. Ти ћеш владати многим народима, али они неће владати над тобом.

⁷ Ако један од твоје браће постане сиромах у једном од твојих градова у земљи коју ти даје Господ, Бог твој, не буди тврда срца, нити шкрте руке према своме брату који је сиромашан. ⁸ Напротив, нека твоја рука буде великодушна према њему, па му позајми колико му је довољно када се нађе у потреби. ⁹ Пази да ти се у срце не увуче опака мисао, па да кажеш: ’Приближила се седма година, година праштања’ и да немилостивим оком погледаш свога сиромашнога брата, те му не даш ништа. Ако он завапи Господу против тебе, грех ће пасти на тебе. ¹⁰ А када му дајеш, не гунђај у себи, него му дај великодушно, јер ће те Господ, Бог твој, благословити због овога у свим твојим пословима и у свему чега се твоје руке лате. ¹¹ Наиме, сиромаха никада неће нестати из земље. Зато ти заповедам да будеш широке руке према своме брату сиромаху и ономе који је у потреби у твојој земљи.

Ослобођење слугу

¹² Ако ти се твој брат, Јеврејин или Јеврејка, прода, нека ти служи шест година, а седме га године пусти на слободу. ¹³ А кад га пустиш на слободу, не отпуштај га празних руку. ¹⁴ Опскрби га обилато од своје ситне стоке, са свога гумна и из винске каце. Чиме је тебе благословио Господ, Бог твој, то и њему дај. ¹⁵ Сећај се да си био роб у земљи египатској и да те је Господ, Бог твој, откупио. Зато ти данас издајем ову наредбу.

¹⁶ Али ако он каже: ’Нећу да идем од тебе’, зато што воли тебе и твој дом и зато што му је добро код тебе, ¹⁷ ти онда узми шило, пробуши му ухо на вратима, па нека ти буде роб довека. Поступи исто тако и са својом слушкињом. ¹⁸ Кад га будеш пуштао на слободу, не чини то тешка срца, јер је заслужио двоструку најамничку плату за шест година што је радио за тебе. Због тога ће те Господ, Бог твој, благословити у свему што будеш радио.

Прворођено од животиња

¹⁹ Сву мушку првину од твоје крупне и ситне стоке посвети Господу, Богу своме. Зато не упрежи вола првенца нити стрижи првенца од своје ситне стоке. ²⁰ Једи га пред Господом, Богом својим, ти и твој дом, на месту које изабере Господ. ²¹ Али ако буде имао какву телесну ману, ако буде хром или слеп, или буде имао какву год тешку телесну ману, немој га приносити на жртву Господу, Богу своме. ²² Могу га јести и обредно нечисти и чисти, као срну и јелена. ²³ Само не једи његову крв! Испусти је на земљу као воду.

Највећа заповест

²⁸ Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“

²⁹ Исус му одговори: „Најважнија је:

³¹ А друга заповест је:

Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“

³² Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, ³³ те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“

³⁴ Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.

Христос – Давидов Син и Господ

³⁵ Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? ³⁶ Наиме, са̂м Давид је, посредством Светога Духа, рекао:

³⁷ Ако га са̂м Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

Многи народ га је радо слушао.

Упозорење против зналаца Светог писма

³⁸ Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. ³⁹ Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. ⁴⁰ Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“

Удовичин прилог

⁴¹ Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. ⁴² Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,^[a] што је око један динар.

⁴³ Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, ⁴⁴ јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“