Old/New Testament

Левитски градови

35 Господ рече Мојсију на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихона: ² „Заповеди Израиљцима нека од свог наследства које поседују дају Левитима градове да у њима живе. Дај Левитима и пашњаке који окружују градове. ³ Градови у којима ће живети нека буду њихови, а пашњаци нека буду за њихову стоку и све њихове животиње.

⁴ Нека пашњаци око градова које ћеш дати Левитима, буду хиљаду лаката^[a] удаљени од градског зида, свуда унаоколо. ⁵ Изван града измери две хиљаде лаката на источној страни града, две хиљаде лаката на јужној страни, две хиљада лаката на западној страни и две хиљаде лаката^[b] на северној страни, тако да град буде у средини. То нека им припадне као градски пашњаци.

Градови-уточишта

⁶ Од градова које ћете дати Левитима, шест ће бити градови-уточишта, где ћете дозволити убици да побегне. Уз њих додајте још четрдесет два града. ⁷ Нека буде укупно четрдесет осам градова, са њиховим пашњацима, које ћете дати Левитима ⁸ Кад дајете градове од поседа Израиљаца, од већих племена узмите више, а од мањих узмите мање. Нека свако племе уступи нешто градова Левитима према обиму наследства које је примило.“

⁹ Господ рече Мојсију: ¹⁰ „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, ¹¹ одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. ¹² Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. ¹³ Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. ¹⁴ За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. ¹⁵ Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.

¹⁶ Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. ¹⁷ Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. ¹⁸ Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. ¹⁹ Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. ²⁰ Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, ²¹ или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.

²² Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, ²³ или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, ²⁴ тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. ²⁵ Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.

²⁶ Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, ²⁷ а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. ²⁸ Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.

²⁹ Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.

³⁰ Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.

³¹ Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.

³² Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.

³³ Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. ³⁴ Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“

Удаја наследница

36 Главари отачких домова породица потомака Галада, сина Махировог, сина Манасијиног, из родова Јосифових потомака, приступе и обрате се Мојсију и кнезовима, главарима отачких домова Израиљаца. ² Рекли су: „Господ је заповедио моме господару да се Израиљцима жребом подели наследство. Господ је такође заповедио моме господару да се наследство нашег брата Салпада да његовим ћеркама. ³ Међутим, ако се оне удају за некога из другог израиљског племена, њихов део наследства биће отуђен од наследства наших предака и бити припојен наследству другог племена у које се удају. Тако ће нам се одузети део наследства које нам је додељено. ⁴ А кад Израиљцима дође опросна година, онда ће њихов део наследства прећи у наследство племена у које се удају. Тако ће њихов део наследства бити отуђен од наследства наших предака.“

⁵ Тада је Мојсије, према Господњој речи, заповедио Израиљцима: „Истина је што потомци Јосифовог племена кажу. ⁶ Ово је реч коју Господ заповеда за Салпадове ћерке: ’Оне могу да се удају за кога хоће, под условом да се удају у породицу из племена свога оца. ⁷ Наследство Израиљаца се не може преносити с племена на племе; нека сви Израиљци задрже наследство својих отачких племена. ⁸ Свака ћерка која наследи део у једном од израиљских племена мора да се уда у породицу из племена свога оца, како би сваки Израиљац задржао у поседу наследство својих отаца. ⁹ Наследство се не може преносити с племена на племе, јер сва израиљска племена морају да задрже своје наследство.’“

¹⁰ Салпадове ћерке су урадиле онако како је Господ заповедио Мојсију. ¹¹ Мала, Терса, Егла, Мелха и Нуја, Салпадове ћерке, удале су се за синове својих стричева, ¹² и тако постале жене Манасијиних синова, Јосифових потомака; па је наследство остало у племену породице њиховог оца.

¹³ Ово су заповеди и прописи које је Господ преко Мојсија дао Израиљцима на моавским пољанама насупрот Јордана, близу Јерихона.

Неразрешивост брака

10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

² Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

³ Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ ⁴ Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

⁵ Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. ⁶ Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. ⁷ ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, ⁸ па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. ⁹ Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

¹⁰ Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. ¹¹ Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. ¹² И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

Исус и деца

¹³ Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. ¹⁴ Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! ¹⁵ Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ ¹⁶ Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

Богати човек

¹⁷ Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

¹⁸ Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим^[a]? Нико није добар осим самога Бога. ¹⁹ Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

²⁰ Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

²¹ Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ ²² Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

²³ Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

²⁴ Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁶ Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ ²⁷ Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

²⁸ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

²⁹ Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, ³⁰ који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. ³¹ Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“