Old/New Testament

Арон и Марија завиде Мојсију

12 Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. ² Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.

³ А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.

⁴ Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. ⁵ Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. ⁶ Господ рече: „Чујте моје речи:

⁹ Господ плану својим гневом на њих и оде.

¹⁰ Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. ¹¹ Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! ¹² Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“

¹³ Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“

¹⁴ Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ ¹⁵ Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.

¹⁶ После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.

Уходе извиђају хананску земљу

13 Господ рече Мојсију: ² „Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израиљцима. Из сваког отачког племена пошаљи по једног човека. Нека сваки од њих буде њихов кнез.“

³ Тако их је Мојсије послао из Фаранске пустиње по Господњој заповеди. Сви су они били главари Израиљаца.

¹⁷ Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! ¹⁸ Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. ¹⁹ Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? ²⁰ Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа.

²¹ Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. ²² Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) ²³ Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. ²⁴ То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. ²⁵ Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана.

Извештај о извиђању

²⁶ По повратку су отишли к Мојсију, Арону и свој израиљској заједници у Кадис у Фаранској пустињи, и донели извештај њима и свој заједници, а показали су им и плодове земље. ²⁷ Испричали су му: „Отишли смо у земљу у коју си нас послао, и заиста у њој теку мед и млеко. Ово су њени плодови! ²⁸ Али народ који живи у земљи је моћан, а градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке. ²⁹ У Негеву живе Амаличани, а у горју живе Хетити, Јевусејци м Аморејци. Хананци живе уз море и уз Јордан.“

³⁰ Тада Халев утиша народ пред Мојсијем и рече: „Хајде, пођимо горе и освојимо је, јер је можемо савладати!“

³¹ Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ ³² Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! ³³ Тамо смо видели и Нефилиме^[a] – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“

Народ се буни

14 На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. ² Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! ³ Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ ⁴ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“

⁵ Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. ⁶ Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу ⁷ и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! ⁸ Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. ⁹ Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“

¹⁰ Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. ¹¹ Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? ¹² Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“

¹³ Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, ¹⁴ они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. ¹⁵ Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: ¹⁶ ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’

¹⁷ А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: ¹⁸ ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ ¹⁹ Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“

²⁰ Господ рече: „Опраштам по твојој речи. ²¹ Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, ²² ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, ²³ неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. ²⁴ А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. ²⁵ Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“

²⁶ Затим Господ рече Мојсију и Арону: ²⁷ „Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене. ²⁸ Реци им: ’Тако ми мога живота – говори Господ – учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши. ²⁹ Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене; ³⁰ ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог. ³¹ Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели. ³² А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи. ³³ Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи. ³⁴ Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана – четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’ ³⁵ То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.

³⁶ А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи, ³⁷ исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом. ³⁸ Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“

³⁹ Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио. ⁴⁰ Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“ ⁴¹ Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети. ⁴² Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља! ⁴³ Наиме, испред вас су Амаличани и Хананци, па ћете изгинути од мача. Одвратили сте се од Господа, и зато Господ неће бити с вама.“

⁴⁴ Али они пркосно наставише да се пењу на врх горја, иако ни Мојсије, ни Ковчег Господњег савеза, нису пошли из табора. ⁴⁵ Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели у горју, и потукли их, гонећи их све до Орме.

Јаирова ћерка и исцељење болесне жене

²¹ Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, ²² приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. ²³ Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ ²⁴ Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. ²⁵ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. ²⁶ Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. ²⁷ Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. ²⁸ Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ ²⁹ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. ³⁰ Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

³¹ Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ ³² Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. ³³ Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. ³⁴ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

³⁵ Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

³⁶ Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ ³⁷ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. ³⁸ Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. ³⁹ Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ ⁴⁰ Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. ⁴¹ Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) ⁴² Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. ⁴³ Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.