Old/New Testament
6 Господ још рече Мојсију: 2 „Човек који учини грех неверства против Господа, тако што превари свога ближњега у ономе што му је било дано на чување или у залог; или опљачка или искористи свога ближњега; 3 или нађе изгубљену ствар и слаже; или се лажно закуне за једну од ових ствари коју неко може да учини, те се огреши једном од њих; 4 ако, дакле, овако згреши и схвати своју кривицу и врати што је опљачкао, или стекао искориштавањем, или што му је било дано на чување, или што је нашао као изгубљено, 5 или било шта за шта се лажно заклео, нека то у целости исплати власнику и надода петину на дан кад принесе жртву за свој грех. 6 За жртву за преступ Господу нека донесе свештенику из стада овна без мане према вредности коју ти одредиш. 7 Кад свештеник изврши над њим обред откупљења пред Господом, биће му опроштено оно чиме је навукао на себе грех, шта год то било.“
Свакодневне жртве свеспалнице
8 Господ рече Мојсију: 9 „Заповеди Арону и синовима Израиљевим и реци им: ’Ово је закон за жртву свеспалницу: свеспалница нека остане на жртвенику, на месту спаљивања, целу ноћ све до јутра. Ватра на жртвенику мора стално да гори. 10 Свештеник нека обуче своју ланену одећу и дуге ланене гаће, а онда нека скупи пепео након што огањ сагори свеспалницу на жртвенику, и истресе га поред жртвеника. 11 Затим нека скине са себе одећу и обуче другу одећу, те нека однесе пепео изван табора на чисто место. 12 Огањ на жртвенику нека стално гори; не сме се гасити. Нека свештеник свако јутро наложи дрва на огањ, нека на њега сложи жртву свеспалницу и нека спали сало од жртава мира. 13 Огањ на жртвенику мора стално да гори; не сме се гасити.
Житна жртва
14 Ово је закон за житну жртву: Аронови синови нека је приносе пред Господом испред жртвеника. 15 Један од њих нека заграби шаку брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на житној жртви, па нека то спали на жртвенику као спомен на угодан мирис Господу. 16 Што преостане од жртве нека поједу Арон и његови синови; хлебови нека се једу без квасца на посвећеном месту; нека их једу у дворишту Шатора од састанка. 17 Не смеју се пећи са квасцем. Део од паљених жртава које се мени приносе њима сам дао. То је најсветији део, као што је жртва за грех и жртва за преступ. 18 Сваки мушкарац од потомака Аронових може јести тај део од жртава које се пале Господу. То је вечна уредба за све ваше нараштаје. Ко год их се дотакне, постаће свет.’“
Жртва помазања
19 Господ је говорио Мојсију: 20 „Ово је принос који ће Арон и његови синови приносити Господу на дан помазања: десетину ефе[a] брашна као редовну житну жртву, половину ујутро, а половину увече. 21 Нека се припрема на тигању са уљем; нека буде добро умешена. Житну жртву донеси изломљену на комаде, па је принеси на угодан мирис Господу. 22 Нека је принесе један од Аронових синова, који се помазује као његов наследник. То је вечна уредба. Жртва нека се Господу потпуно спали. 23 Свака житна жртва коју приноси свештеник нека се потпуно спали; не сме се јести.“
Жртва за грех
24 Господ рече Мојсију: 25 „Реци Арону и његовим синовима: ’Ово је закон за жртву за грех: жртва за грех нека се закоље пред Господом на месту где се коље жртва свеспалница – пресвета је. 26 Свештеник који приноси жртву за грех може од ње јести на светом месту, у дворишту Шатора од састанка. 27 Што се год дотакне меса постаће свето, а ако крв попрска одећу, опери је на светом месту. 28 Земљани лонац у коме се месо кува мора се након тога разбити, а ако је кувано у бронзаном лонцу, лонац нека се изриба и испере водом. 29 Свако мушко међу свештеницима сме је јести – пресвета је. 30 Свака жртва за грех чија се крв доноси у Шатор од састанка да се изврши обред откупљења на светом месту, нека се не једе, него нека се спали ватром.
Жртва за преступ
7 Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. 2 Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. 3 Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, 4 оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. 5 Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. 6 Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.
7 Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. 8 Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. 9 Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. 10 Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
Жртва мира
11 Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.
12 Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. 13 Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. 14 Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. 15 А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
16 Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. 17 Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. 18 Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
19 Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. 20 Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. 21 Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
Животињско сало се не сме јести
22 Господ рече Мојсију: 23 „Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! 24 Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. 25 Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. 26 Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. 27 Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“
Делови за свештенике
28 Господ рече Мојсију: 29 „Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. 30 Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, 31 а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. 32 Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. 33 Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. 34 Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“
35 То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. 36 Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
37 То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, 38 који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
Прича о десет девојака
25 Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 2 Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 3 Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 4 мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 5 Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
6 О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
7 Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 8 Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 9 Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
10 Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
11 Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
12 Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
13 Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
Прича о талантима
14 То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15 Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16 Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17 Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18 А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19 После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20 Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21 Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22 Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23 Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24 Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26 Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27 Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28 Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29 Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30 А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.