Old/New Testament

Избор градитеља Шатора од састанка

31 Господ опет рече Мојсију: ² „Види, ја сам по имену позвао Веселеила, сина Уријиног, сина Оровог, из Јудиног племена. ³ Испунио сам га Духом Божијим, и подарио му мудрост, проницљивост и знање за сваку врсту вештине: ⁴ да вешто смишља нацрте за израду предмета од злата, сребра и бронзе; ⁵ да реже и умеће камење; да резбари дрво, и да ради сваковрсне послове. ⁶ Њему сам придодао Елијава, сина Ахисамаковог, из Дановог племена. Вештином сам обдарио и све способне људе, да направе све што сам заповедио: ⁷ Шатор од састанка, Ковчег сведочанства с поклопцем на њему; сав намештај за Шатор; ⁸ сто и његов прибор; свећњак од чистог злата са свим својим прибором; кадиони жртвеник; ⁹ жртвеник за жртве свеспалнице са свим својим прибором, и умиваоник са својим постољем; ¹⁰ па извезене одежде, посвећене одежде за свештеника Арона и одежде за његове синове кад служе као свештеници; ¹¹ уље за помазање, и миомирисни ка̂д за Светињу. Нека учине све како сам заповедио.“

Упутства за суботу

¹² Затим Господ рече Мојсију: ¹³ „Реци ово Израиљцима: ’Држите моје суботе, јер је то знак између мене и вас, од поколења до поколења, да бисте знали да сам ја, Господ, који вас посвећујем.

¹⁴ Држите суботу, јер је света за вас. Ко год је оскрнави, нека се свакако погуби; ко год буде радио какав посао у суботу, нека се истреби из свог народа. ¹⁵ Шест дана нека се ради, а седмог дана нека буде субота потпуног одмора посвећена Господу. Ко год буде радио какав посао у суботу, нека се свакако погуби. ¹⁶ Стога, нека Израиљци држе суботу, славећи је као вечни савез од поколења до поколења. ¹⁷ То ће бити вечни знак између мене и Израиљаца, јер је Господ за седам дана створио небо и земљу, а у седми дан је престао да ради и одахнуо.’“

¹⁸ Кад је Господ престао да говори с Мојсијем на гори Синај, дао му је две плоче Сведочанства, камене плоче, исписане Божијим прстом.

Невера Израиљаца – златно теле

32 Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога^[a] који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“

² Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ ³ Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. ⁴ Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“

⁵ Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ ⁶ Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља.

⁷ Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! ⁸ Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“

⁹ Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. ¹⁰ Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“

¹¹ Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? ¹² Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! ¹³ Сети се својих слугу Авра̂ма, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ ¹⁴ И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ.

¹⁵ Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. ¹⁶ Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао са̂м Бог.

¹⁷ Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“

¹⁸ Мојсије му на то рече:

¹⁹ Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. ²⁰ Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију.

²¹ Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“

²² „Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И са̂м знаш да је овај народ склон злу. ²³ Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ ²⁴ Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“

²⁵ Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља. ²⁶ Тада Мојсије стаде на улаз у табор и рече: „Ко је за Господа, нека стане уз мене.“ Сви Левити се окупише око њега.

²⁷ Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Нека свако од вас припаше мач о бедро! Вратите се и прођите кроз табор, од улаза до улаза, па нека свако убије ко брата, ко пријатеља, ко суседа.’“ ²⁸ Левити су учинили како им је Мојсије наредио. Тог дана је пало око три хиљаде људи. ²⁹ Тада Мојсије рече: „Данас сте ступили у службу Господњу, сваки уз цену сина или брата, те вас је он благословио данас.“

³⁰ Ујутро је Мојсије рекао народу: „Велики сте грех починили. Ипак, ја ћу се успети Господу, не бих ли га, како, умолио за откупљење вашег греха.“ ³¹ Мојсије се врати Господу и рече: „О, како је велик грех починио овај народ направивши себи бога од злата! ³² Али сада им опрости грех, а ако нећеш, избриши и мене из своје књиге коју си написао.“

³³ Господ рече Мојсију: „Избрисаћу из своје књиге само оног који је згрешио против мене. ³⁴ А ти сад поведи овај народ тамо где сам ти рекао. Ево, мој Анђео ће ићи пред тобом. А кад дође време да их казним, казнићу их за њихов грех.“

³⁵ Господ је ударио народ помором због телета, које је Арон направио.

Народ напушта гору Синај

33 Господ рече Мојсију: „Иди! Иди одавде горе, ти и народ који си извео из Египта, и пођи горе у земљу за коју сам се заклео Авра̂му, Исаку и Јакову: ’Даћу је твом потомству.’ ² А ја ћу послати пред тобом Анђела и истераћу Хананце, Аморејце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце ³ и довести вас у земљу којом теку млеко и мед. Ја нећу поћи горе с тобом, да вас не бих истребио на путу, јер сте народ тврдоврат.“

⁴ Кад је народ чуо ове оштре речи, толико се ожалостио да нико није ставио на себе накит. ⁵ Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ви сте народ тврдоврат. Кад бих само за трен ишао горе са вама, побио бих вас. Зато скините са себе накит, а ја ћу видети како да поступим с вама.’“ ⁶ Тако су Израиљци поскидали са себе накит код горе Хорив.

Шатор од састанка

⁷ Мојсије је узео шатор и поставио га далеко изван табора. Назвао га је шатор од састанка. Ко год је хтео да тражи вољу Господњу, одлазио би у шатор од састанка који се налазио изван табора. ⁸ А када би Мојсије одлазио у шатор, сав народ би устајао и свако би стајао на улазу у свој шатор и гледао за Мојсијем све док овај не уђе у шатор. ⁹ Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб облака би се спуштао и стајао на улазу у шатор, док је Господ разговарао са Мојсијем. ¹⁰ Када би народ видео да стуб облака стоји на улазу у шатор, сав народ би устајао и свако би се клањао на улазу свога шатора. ¹¹ Господ је разговарао с Мојсијем лицем у лице, као што би неко разговарао са својим пријатељем. Мојсије би се затим вратио у табор. Међутим, његов помоћник Исус, син Навинов, младић, не би напуштао шатор.

Господ пристаје да путује са Израиљцима

¹² Мојсије се обрати Господу: „Ти си ми рекао: ’Поведи овај народ’, али ми ниси објавио кога ћеш послати са мном. Ти си такође рекао: ’Познајем те по имену, и ти си нашао наклоност преда мном.’ ¹³ Ако сам, дакле, нашао наклоност пред тобом, откриј ми своје путеве да бих те познавао и да бих и даље налазио твоју наклоност. Узми у обзир да је овај народ твој народ.“

¹⁴ Господ на то рече: „Ја лично ћу поћи с тобом, и тако те успокојити.“

¹⁵ Мојсије рече: „Ако ти лично не пођеш са нама, не изводи нас одавде горе. ¹⁶ Како ће се знати да сам нашао наклоност пред тобом, ја и твој народ, ако не по томе што ћеш поћи са нама? По томе ћемо се разликовати, ја и твој народ, од свих других народа на земљи.“

¹⁷ Господ рече Мојсију: „Учинићу све што си тражио, зато што си нашао наклоност преда мном и зато што те познајем по имену.“

¹⁸ Мојсије замоли: „Покажи ми своју славу.“

¹⁹ „Учинићу да моја доброта прође поред тебе – рече Господ – и изговорићу пред тобом своје име Господ. Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе. ²⁰ Моје лице не можеш видети – рече – јер ниједан човек ме не може видети и остати у животу.“

²¹ Господ рече: „Ево, овде код мене је једно место; стани на ову стену. ²² Кад моја слава буде пролазила, ставићу те у процеп стене и заклонити те својом руком док не прођем. ²³ Онда ћу склонити своју руку, па ћеш ме видети с леђа. Но, моје лице се не може видети.“

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: ² „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. ³ Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

⁴ Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

⁵ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. ⁶ Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. ⁷ Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

⁸ Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. ⁹ Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ ¹⁰ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

¹¹ Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. ¹² Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

¹³ Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. ¹⁴ Много је званих, али је мало изабраних.“

Порез цару

¹⁵ Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. ¹⁶ Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. ¹⁷ Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“

¹⁸ Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? ¹⁹ Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. ²⁰ Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ ²¹ Они одговоре: „Царев^[a].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ ²² Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.