Old/New Testament
На Синају
19 Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на са̂м тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. 2 Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.
3 Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: 4 ’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. 5 А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. 6 Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“
7 Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. 8 А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.
9 Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“
Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, 10 Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. 11 Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. 12 Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. 13 Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“
14 Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. 15 Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“
16 А трећега дана, у са̂м освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. 17 Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. 18 Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. 19 Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.
20 И тако је Господ сишао[a] на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. 21 Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. 22 А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“
23 „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти са̂м опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“
24 „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“
25 Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.
Десет заповести
20 И Бог изговори све ове речи:
2 „Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
3 Немој имати друге богове осим мене.
4 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом. 5 Не клањај им се, нити им служи. Јер сам ја, Господ, твој Бог, љубоморни Бог, који кажњава децу због кривице њихових отаца, до трећег и четвртог колена – оних који ме мрзе, 6 али исказујем милост хиљадама који ме љубе и врше моје заповести.
7 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
8 Сећај се дана суботњег и посвећуј га. 9 Шест дана ради и обављај све своје послове. 10 А седми дан је субота Господу, твоме Богу. Не ради никаква посла, ни ти, ни твоји синови и ћерке, ни твоје слуге и слушкиње, ни твоја стока, ни странац који живи у твојим градовима. 11 Па и Господ је за шест дана створио небо, земљу и море и све што је у њима, а у седми дан је починуо. Зато је Господ благословио и посветио дан суботњи.
12 Поштуј свога оца и своју мајку, да би ти се продужили дани на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
13 Не убиј!
14 Не чини прељубе!
15 Не кради!
16 Не сведочи лажно против ближњега свога!
17 Не пожели кућу ближњега свога, ни жену његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.“
18 Сав народ је био сведок грмљавине и севања, сви су чули глас трубе и видели[b] како се гора дими. Дрхтали су и стајали подаље. 19 Онда су рекли Мојсију: „Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Нека нам Бог не говори више, иначе ћемо умрети!“
20 „Не бојте се – одговори Мојсије народу – Бог је дошао да вас испита, те да побуди свој страх у вама, како не бисте грешили.“
21 Тако је народ остао подаље, а Мојсије је приступио густој тами где је био Бог.
О идолима и жртвеницима
22 Господ рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Видели сте да сам говорио с вама с неба. 23 Зато не правите уз мене богове од сребра, нити правите себи богове од злата.
24 Начини ми жртвеник од земље и на њему ми приноси жртве свеспалнице и жртве мира, своју ситну и крупну стоку. На сваком месту где одредим да се моје име спомиње, доћи ћу к теби и благословити те. 25 А ако ми будеш градио жртвеник од камена, не гради га од тесаног камена, јер ако спустиш своје длето на њега, оскрнавићеш га. 26 Не узлази до мог жртвеника по степеницама, да се не покаже твоја голотиња.
Прича о немилосрдном слузи
21 Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“
22 Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.
23 Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 24 Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 25 Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.
26 Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 27 Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.
28 Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’
29 Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’
30 Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 31 Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.
32 Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33 Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 34 Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 35 Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.