Old/New Testament

14 Господ рече Мојсију: ² „Реци Израиљцима нека се врате и утаборе пред Пи-Хахиротом између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефона. Утаборите се насупрот овом месту, уз море. ³ Фараон ће рећи: ’Израиљци бесциљно тумарају земљом; опколила их је пустиња.’ ⁴ Но, ја ћу отврднути срце фараону, и он ће кренути у потеру за њима. Међутим, ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском. Тада ће Египћани знати да сам ја Господ.“ Израиљци тако и учине.

⁵ Кад су египатског цара известили да је народ побегао, фараон и његови дворани се предомисле о народу. Рекоше: „Шта то учинисмо! Пустили смо Израиљце и они нам неће више робовати!“ ⁶ Зато је упрегнуо своја бојна кола и повео своју војску са собом. ⁷ Повео је шест стотина најбољих бојних кола заједно са осталим бојним колима по Египту. Сва кола су имала заповеднике. ⁸ Господ је отврднуо срце фараону, египатском цару, те је овај кренуо у потеру за Израиљцима, који су изашли с уздигнутом песницом. ⁹ Египћани су се дали у потеру за њима са свим фараоновим коњима, бојним колима, коњаницима и војском, и коначно их стигли код Пи-Хахирота, насупрот Вел-Сефона.

¹⁰ Кад се фараон приближио, Израиљци су се осврнули и опазили да су им Египћани за петама. У великом страху, Израиљци завапе Господу. ¹¹ Онда рекоше Мојсију: „Зар у Египту није било гробова, него си нас довео ту у пустињу да помремо? Шта је требало да нас изводиш из Египта? ¹² Нисмо ли ти ово говорили и у Египту: ’Иди од нас, нека служимо Египћанима! Јер боље нам је да робујемо Египћанима, него да помремо у пустињи!’“

¹³ Али Мојсије одговори народу: „Не бојте се! Останите на свом месту, па ћете видети шта ће Господ учинити да вас спасе данас. Наиме, Египћане које данас видите никада више нећете видети. ¹⁴ Господ ће се борити за вас. Будите спокојни!“

¹⁵ Господ упита Мојсија: „Зашто вапиш к мени? Реци Израиљцима да крену на пут. ¹⁶ А ти подигни свој штап, испружи своју руку над морем и раздели га на двоје, да Израиљци могу да прођу сред мора по сувом. ¹⁷ Ја ћу, ево, отврднути срце Египћанима, те ће они кренути за њима, али ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском, његовим бојним колима и коњаницима. ¹⁸ Кад се прославим над фараоном, његовим бојним колима и коњаницима, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

¹⁹ Тада се Анђео Господњи, који је ишао пред израиљским табором, преместио иза њих. Стуб од облака пред њима се такође померио, дошао им иза леђа и стао, ²⁰ нашавши се између египатског табора и израиљског табора. Облак је ноћу замрачивао једне, док је другима светлео, тако да целе ноћи нису могли да приђу једни другима.

²¹ Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, ²² па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.

²³ Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. ²⁴ Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. ²⁵ Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“

²⁶ Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ ²⁷ Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. ²⁸ Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. ²⁹ А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.

³⁰ Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. ³¹ Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.

Мојсијева песма

15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:

¹⁹ Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. ²⁰ Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. ²¹ Марија им је запевала:

Горка вода код Маре

²² Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. ²³ Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара^[a]. ²⁴ Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“

²⁵ Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.

Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. ²⁶ Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“

²⁷ Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.

Исусово преображење

17 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, ² те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. ³ Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим.

⁴ Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ ⁵ Док је Петар још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ ⁶ Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. ⁷ Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ ⁸ Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не ускрсне из мртвих.“

¹⁰ Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ ¹¹ Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. ¹² Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ ¹³ Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу.

Исус исцељује опседнутог дечака

¹⁴ Кад су дошли к народу, приступи му један човек и паде пред њим на колена. ¹⁵ Рече: „Господе, смилуј се на мога сина јер је месечар и страшно се мучи. Често пада у ватру и у воду. ¹⁶ Довео сам га твојим ученицима, али они нису могли да га излече.“

¹⁷ Исус им одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама?! Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака овамо!“ ¹⁸ Исус запрети злом духу, те он изађе из дечака. Дечак оздрави истог часа.

¹⁹ Нешто касније, ученици насамо приступе Исусу и упитају га: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ ²⁰ А он им рече: „Зато што имате мало вере. Заиста вам кажем, ако имате вере као зрно горушице, можете рећи овој гори: ’Премести се одавде онамо!’, она ће се заиста преместити и ништа вам неће бити немогуће. ²¹ А овај род истерује се само постом и молитвом.“^[a]

Исус поново говори о својој смрти

²² Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим ученицима: „Син Човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али ће он ускрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.

О давању храмског пореза

²⁴ Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи храмског пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?“ ²⁵ Петар одговори: „Плаћа.“ А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?“

²⁶ „Од туђих“ – одговори Петар. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. ²⁷ Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе.“