Old/New Testament

7 Господ је одговорио Мојсију: „Види! Поставио сам те да будеш као Бог фараону, а твој брат Арон биће твој пророк. ² Ти ћеш говорити све што сам ти заповедио, а Арон ће рећи фараону да пусти Израиљце из своје земље. ³ Ја ћу, пак, отврднути фараоново срце, и извести много својих знакова и чуда у Египту. ⁴ Пошто вас фараон неће послушати, ја ћу замахнути својом руком на Египат и ударити га великим казнама, па ћу извести своје чете, свој народ, Израиљце, из Египта. ⁵ Кад пружим своју руку на Египат и изведем Израиљце из њихове средине, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

⁶ Мојсије и Арон су учинили онако како им је Господ заповедио. ⁷ Мојсију је било осамдесет, а Арону осамдесет три године кад су говорили с фараоном.

Штап се претвара у змију

⁸ Господ рече Мојсију и Арону: ⁹ „Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“

¹⁰ Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. ¹¹ Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. ¹² Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. ¹³ Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.

Прва пошаст: крв

¹⁴ Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. ¹⁵ Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. ¹⁶ Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. ¹⁷ Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. ¹⁸ Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“

¹⁹ Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“

²⁰ Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. ²¹ Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.

²² Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. ²³ Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. ²⁴ Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила. ²⁵ Тако је прошло седам дана од како је Господ ударио Нил.

Друга пошаст: жабе

8 Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. ² Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. ³ Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. ⁴ Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“

⁵ Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“

⁶ Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. ⁷ Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.

⁸ Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“

⁹ Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“

¹⁰ „Сутра“ – одговори фараон.

Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. ¹¹ Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“

¹² Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. ¹³ Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. ¹⁴ На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. ¹⁵ Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.

Трећа пошаст: комарци

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ ¹⁷ Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. ¹⁸ Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.

Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. ¹⁹ Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.

Четврта пошаст: обади

²⁰ Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. ²¹ Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.

²² Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. ²³ Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“

²⁴ Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.

²⁵ Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“

²⁶ Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? ²⁷ Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“

²⁸ „Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“

²⁹ Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“

³⁰ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. ³¹ Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. ³² Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.

Исус поучава о унутрашњој чистоћи

15 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: ² „Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ ³ Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? ⁴ Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ ⁵ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – ⁶ тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. ⁷ Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:

¹⁰ Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! ¹¹ Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ ¹² Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ ¹³ А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. ¹⁴ Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ ¹⁵ Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ ¹⁶ А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? ¹⁷ Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? ¹⁸ А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. ¹⁹ Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. ²⁰ То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“