Old/New Testament
Јаковљево завештање
49 Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2 Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3 Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4 Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5 Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6 На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7 Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8 Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9 Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10 Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,[a]
коме ће се народи покорити.
11 Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12 Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13 Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14 Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром[b] лежи.
15 Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16 Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17 Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18 Твоме се спасењу надам, Господе!
19 Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20 У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21 Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.[c]
22 Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.[d]
23 Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24 али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25 Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26 Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији[e],
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27 Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28 То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29 Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30 То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31 Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32 Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33 Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
Јаковљев погреб
50 Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. 2 Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. 3 За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.
4 Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: 5 ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“
6 Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“
7 Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, 8 као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. 9 Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.
10 Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11 Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим[f]. Оно се налази с оне стране Јордана.
12 Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13 Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14 Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.
Јосиф теши браћу
15 Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16 Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.
18 Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“
19 Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20 Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21 Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.
Јосифова смрт
22 Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23 Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.
24 Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ 25 Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“
26 Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.
Прича о горушичном зрну
31 Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 32 Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“
Прича о квасцу
33 Испричао им је још једну причу:
„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Чему служе приче?
34 Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 35 да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:
„Мој говор биће у причама,
објавићу што је сакривено од постанка света.“
Исус објашњава причу о кукољу
36 Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 37 Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 38 Њива представља свет. Добро семе су поданици[a] Царства, а кукољ су поданици Злога. 39 Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 40 И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 41 Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 42 па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!
Прича о сакривеном благу
44 Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.
45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.
Прича о рибарској мрежи
47 Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. 48 Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. 49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних 50 и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
51 Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ 52 Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“
Исусова служба изазива различите реакције
Неверовање Назарећана
53 Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. 54 Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? 55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ 57 Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ 58 Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.